https://sputnikportal.rs/20250115/dogadjaj-koji-je-bio-povod-za-nato-bombardovanje-jugoslavije--26-godina-od-slucaja-racak-1181600392.html
Догађај који је био повод за НАТО бомбардовање Југославије – 26 година од случаја Рачак
Догађај који је био повод за НАТО бомбардовање Југославије – 26 година од случаја Рачак
Sputnik Србија
Данас се навршава 26 година од сукоба снага безбедности СРЈ са припадницима тзв. ОВК у селу Рачак на КиМ, који је искоришћен као повод за НАТО бомбардовање... 15.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-15T07:42+0100
2025-01-15T07:42+0100
2025-01-15T07:42+0100
србија
србија
србија – политика
рачак
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0f/1181600632_0:168:2000:1293_1920x0_80_0_0_3a7343aa07e13d6b57ec3a5c2ad566b7.jpg
У селу Рачак на Косову и Метохији, општина Штимље, 15. јануара 1999. догодио се оружани сукоб српске полиције и припадника албанских терористичких формација, такозване ОВК.Акција је уследила због сазнања да се у селу налазило јако упориште такозване ОВК, и да се на том потезу догодио низ напада и убистава припадника полиције. У тој области од јула 1998. до јануара 1999. убијене су 24 особе – полицајци, војници и цивили, а 25 људи је рањено.Акцију су на позив полиције пратили и посматрачи ОЕБС-а, али и новинари из неколико страних телевизијских и новинских кућа, који су могли на лицу места да сниме опкољавање и заузимање једног од важних упоришта ОВК.После сукоба српске полиције са албанским екстремистима у селу Рачак пронађена су тела 45 Албанаца. Уследила је оптужба, на којој је посебно инсистирао Вилијам Вокер, да се догодио „масакр над цивилима“.Вокер који се у то време на Косову и Метохији налазио у својству руководиоца верификационе мисије ОЕБС-а, пред бројним камерама телефонирао је Веслију Кларку, команданту НАТО-а за Европу, и саопштио му: „Ово је масакр, стојим овде и видим тела“.Лешеви су, затим, пребачени у локалну џамију, а приштински дневник Коха диторе је, у данима који су следили, објављивао читуље „херојима ОВК убијеним у борбама за Рачак“.Српски истражитељски и тужилачки тим био је спречен да приђе Рачку.Упорна објашњења Србије да су у Рачку у борби убијени наоружани терористи, који су ноћу преобучени у цивилну одећу, готово нико није желео да чује. Западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.Иницијална каписла за бомбардовањеИако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да је реч о масакру над цивилима, тај догађај је пресудно утицао на доношење одлуке о бомбардовању Југославије од стране НАТО-а 1999. године.Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је изјавио: „Треба да запамтимо оно што се догодило у Рачку... невини људи, жене и деца су одведени из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом“.У бомбардовању, које је почело 24. марта и трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.Тачан број погинулих никада није објављен, а процене се крећу између 1.200 и 2.500.Бомбардовање је завршено 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених Нација и потписавањем Кумановског споразума, којим је власт на Косову и Метохији преузела међународна војна управа.Привремене приштинске институције једнострано су прогласили независност 17. фебруара 2008. године.Од оптужнице у Хагу до оптужнице у ПриштиниСлучај Рачак био је део хашке оптужнице против неколико високих званичника Савезне Републике Југославије, на челу са тадашњим председником Слободаном Милошевићем, али је тужилац одустао од тог дела оптужнице.Милошевић је преминуо, а у процесима против Николе Шаиновића, Милана Милутиновића и генерала Војске СРЈ – Хаг је одустао од Рачка.Ипак, Приштина тврди да је то био „масакр над цивилима“ због чега је почетком 2023. године тамошње тужилаштво расписало међународне потернице за 18 Срба које сумњичи за убиства у Рачку.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, рачак, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, рачак, косово и метохија (ким)
Догађај који је био повод за НАТО бомбардовање Југославије – 26 година од случаја Рачак
Данас се навршава 26 година од сукоба снага безбедности СРЈ са припадницима тзв. ОВК у селу Рачак на КиМ, који је искоришћен као повод за НАТО бомбардовање тадашње СР Југославије два месеца касније, а на основу извештаја верификационе комисије ОЕБС-а на чијем челу је био Американац Вилијем Вокер.
У селу Рачак на Косову и Метохији, општина Штимље, 15. јануара 1999. догодио се оружани сукоб српске полиције и припадника албанских терористичких формација, такозване ОВК.
Акција је уследила због сазнања да се у селу налазило јако упориште такозване ОВК, и да се на том потезу догодио низ напада и убистава припадника полиције. У тој области од јула 1998. до јануара 1999. убијене су 24 особе – полицајци, војници и цивили, а 25 људи је рањено.
Акцију су на позив полиције пратили и посматрачи ОЕБС-а, али и новинари из неколико страних телевизијских и новинских кућа, који су могли на лицу места да сниме опкољавање и заузимање једног од важних упоришта ОВК.
После сукоба српске полиције са албанским екстремистима у селу Рачак пронађена су тела 45 Албанаца. Уследила је оптужба, на којој је посебно инсистирао Вилијам Вокер, да се догодио „масакр над цивилима“.
„Видео сам све примесе масакра... много тела, много мушкараца убијених ватром из различитих праваца, али већином изблиза. То је језив, ужасан призор“, рекао је Вокер новинарима у Рачку, наводећи да су му мештани рекли да су убиства починили српски полицајци.
Вокер који се у то време на Косову и Метохији налазио у својству руководиоца верификационе мисије ОЕБС-а, пред бројним камерама телефонирао је Веслију Кларку, команданту НАТО-а за Европу, и саопштио му: „Ово је масакр, стојим овде и видим тела“.
Лешеви су, затим, пребачени у локалну џамију, а приштински дневник Коха диторе је, у данима који су следили, објављивао читуље „херојима ОВК убијеним у борбама за Рачак“.
Српски истражитељски и тужилачки тим био је спречен да приђе Рачку.
Упорна објашњења Србије да су у Рачку у борби убијени наоружани терористи, који су ноћу преобучени у цивилну одећу, готово нико није желео да чује. Западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.
Иницијална каписла за бомбардовање
Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да је реч о масакру над цивилима, тај догађај је пресудно утицао на доношење одлуке о бомбардовању Југославије од стране НАТО-а 1999. године.
Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је изјавио: „Треба да запамтимо оно што се догодило у Рачку... невини људи, жене и деца су одведени из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом“.
У бомбардовању, које је почело 24. марта и трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.
Тачан број погинулих никада није објављен, а процене се крећу између 1.200 и 2.500.
Бомбардовање је завршено 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених Нација и потписавањем Кумановског споразума, којим је власт на Косову и Метохији преузела међународна војна управа.
Привремене приштинске институције једнострано су прогласили независност 17. фебруара 2008. године.
Од оптужнице у Хагу до оптужнице у Приштини
Случај Рачак био је део хашке оптужнице против неколико високих званичника Савезне Републике Југославије, на челу са тадашњим председником Слободаном Милошевићем, али је тужилац одустао од тог дела оптужнице.
Милошевић је преминуо, а у процесима против Николе Шаиновића, Милана Милутиновића и генерала Војске СРЈ – Хаг је одустао од Рачка.
Ипак, Приштина тврди да је то био „масакр над цивилима“ због чега је почетком 2023. године тамошње тужилаштво расписало међународне потернице за 18 Срба које сумњичи за убиства у Рачку.
