Снимај Вокера како режира! Зашто монструозна лаж из Рачка више не би могла да се понови
© AP Photo / SLOBODAN DJUKIC
Пратите нас
Да је пре тачно 26 година у селу Рачак на Косову и Метохији било мобилних телефона које сада сви поседују, да је постојао приступ интернету и друштвеним мрежама, бескрупулозна лаж Вилијема Вокера о измишљеном српском „масакру“ Албанаца у Рачку никада не би прошла, па би можда НАТО бомбардовање СР Југославије било избегнуто.
Успон дигиталних технологија заувек је послао овакве монструозне манипулације на сметлиште историје. Крокодилске сузе извештача ЦНН-а проливене над лажним жртвама, некролози ББЦ-а о неким од најозлоглашенијих терориста и сви они западни медији који су даноноћно „извештавали“ са ратишта у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији остали су прошлости. Они су, као најмоћнији извор информација, своју позицију користили да Србе представе свету као крвожедне животиње, док су праве џелате, терористе и убице обавијали ореолом светаца.
Успон друштвених мрежа и могућност да се мобилним телефонима направи видео снимак или уживо пусти пренос разобличили су све лажи неолибералне медијске машинерије и показале свету право лице западне „демократије“.
Срби нису били те среће, али зато Руси имају прилику да докажу свету ко је на страни правде, а ко на страни лажи и манипулације. Управо из тог разлога „масакар“ у Бучи није прерастао у „Рачак2“. Из истог разлога страшни злочини из Газе нису могли да се забашуре под нечијом фризираном медијском контролом, већ су оком мобилних телефона изашли у свет у најјезивијем издању.
Копрцање
Режисер Борис Малагурски каже за Спутњик да ће медији, све док су под контролом малог броја корпорација на Западу, настављати да пласирају онај наратив који њима у том тренутку одговара, без обзира на то да ли је истинит или не. Уколико неко од њихових политичара одлучи да је нешто ратни злочин или геноцид, западни медији, који воле да се хвале својом „објективношћу“, пренеће то без икакве задршке, критичности или, не дај Боже, анализе. Ипак, утицај ових медија полако али сигурно опада.
Њихов значај је све мањи из дана у дан, тако да њихова гледаност, утицај и поверење јавности опадају. Разлог томе је управо интернет. Они несумњиво још имају велику моћ и много људи, поготово из старијих генерација, њима још верује. Ипак, интернет је нешто што иде у корист истине и очекујем да ће у будућности ствари бити драстично другачије. Већ сада су другачије, али ће то у будућности попримити још већи облик, рекао је Малагурски за Спутњик.
Он наглашава да је утицај „традиционалних“ медија у опадању, али да је и даље и те како видљив, што се најбоље показало у претходних неколико година када су успели да „запале“ западну јавност антируском хистеријом. Њихов утицај је ишао до те мере да су западни факултети, вишевековне научне институције, одбијале да предају руски језик, да су Достојевског и друге руске класике забрањивали, да су руске уметнике и спортисте такође забрањивали, а руски народ таргетирали као највеће злочинце.
Вилијам Вокер који се у то време на Косову и Метохији налазио у својству руководиоца верификационе мисије ОЕБС-а, пред бројним камерама телефонирао је Веслију Кларку, команданту НАТО-а за Европу, и саопштио му: "Ово је масакр, стојим овде и видим тела".
© Sputnik / Ramil Sitdikov
/ Још је утицај западне пропаганде огроман и Американци дефинитивно имају најјачу пропаганду на свету, у то нема никакве сумње, али из дана у дан је њихов утицај мањи и то је оно што даје наду и оптимизам да ствари могу да се промене на боље. Очекујем да ће још неколико година трајати та њихова доминација у медијском простору, али да ће са све већим преласком људи на друштвене мреже грађани добијати објективније информација на основу којих ће обликовати своје мишљење, закључује Малагурски.
Цензура не помаже
Редитељ и комуниколог Станко Црнобрња каже за Спутњик да је у тренутку медијског напада на Југославију, односно Србију и Црну Гору, регион био потпуно окружен медијским одашиљачима аналогног типа који су непрестано емитовали НАТО пропаганду према нашем становништву. Тек је средином деведесетих почела да се развија дигитална технологија, па су у том тренутку средства манипулације медијима била другачија од данашњих.
Прошло је од тада скоро три деценије, а данас се манипулација чињеницама у медијима врши изузетно брзо, интензивно и „квалитетно“. Ово поготово постаје могуће са вештачком интелигенцијом која је олакшава лажирање стварности у свим појавним облицима, рекао је Црнобрња.
Иако постоје нови алати у рукама манипулатора, постоји и интернет који у последњих двадесет година свим силама покушавају да ставе под контролу. У неким државама је то и постигнуто кроз разне законе и регулација, а у последњих седам или осам година на Западу је, каже он, наступила хистерија цензурисања слободних комуникација путем мреже.
Поред друштвне мреже ,,Икс" (некадашњег ,,Твитера") и Тикток се профилисао као мрежа на којој се, без цензуре, може исказати своје мишљење.
© Sputnik / Алексей Даничев
/ Интернет је заправо први слободан и демократски медији у историји човечанства који је електронски, двосмеран и тренутан. Кад се схватило да људи могу да комуницирају међу собом без посредства мејнстрим медија и оних група које намећу одређен наратив, тад се кренуло свим силама против слободе комуникација на интернету.
Битка за истину је, каже наш саговорник, сурова, јер са једне стране стоје сви ресурси и контроле потребни за манипулацију, а да наспрам њих стоје заједнице слободних људи који покушавају да дођу до истине.
Један од примера такве манипулације је, каже професор Црнобрња, и рат у Украјини, где је читавом Западу „испран мозак“ настојањима да се докаже како Русија води освајачки рат против Украјине. Њихови напори су у почетку били делотворни, али је истина временом ипак изашла на видело. Оно што је спречило даљу манипулацију, истиче он, била је управо слободна комуникација путем интернета и друштвених мрежа које су могле да добаце истину до широких маса.
Тај се наратив преокреће сада пред нашим очима. Увек постоји дејство и контрадејство. Све се дешава кроз медије, кроз нове медије, кроз интерактивне медије, кроз двосмерне медије и што се становништво више оспособи у употреби тих нових медија, то ће осигуравање слободе као такве бити више могуће, закључује Црнобрња.
Погледајте и:
