Осамдесет година откако је совјетска војска ослободила Варшаву: Како су текле борбе
© Sputnik / Zelma
Пратите нас
Данас се навршава 80. годишњица откако је совјетска армија ослободила Варшаву од нацистичког окупатора. Висло-Одарску операцију извеле су снаге Првог белоруског фронта и Прве армије пољске војске. Град је био под немачком окупацијом од 28. септембра 1939. године.
Од 1940. године на територији Пољске деловале су снаге отпора које су се без престанка бориле против окупатора.
За ослобођење земље бориле су се различите оружане формације: било је и мешовитих партизанских одреда, којима су руководили совјетски официри, који су се из разних разлога нашли на непријатељској територији.
Ове групе састојале су се од људи различитих политичких ставова, али уједињених истим циљем борбе против заједничког непријатеља.
Главне снаге су биле: Армија Крајова (АК), оријентисана на пољску владу у емиграцији у Лондону, и просовјетска Армија Лудова.
Представници АК, према речима команданта Првог Белоруског фронта маршала Совјетског Савеза Константина Рокосовског, односили су се према совјетским војницима који су ступили на пољску територију надмено, одбацивали су предлог о интеракцији у борбама против немачко-фашистичких снага. Истицали су да су потчињени само пољској влади у емиграцији и њеним пуномоћницима. Њихово понашање је било дефинисано: „Нећемо примењивати оружје против Црвене армије, али не желимо ни било какве контакте“.
Првог августа 1944. године снаге АК су у складу са својим кодним именом „Бура“ подигле устанак у Варшави у циљу њеног ослобођења без помоћи совјетских снага и како би осигурали могући повратак пољске владе у емиграцији у Пољску.
Сматрало се да би у случају успеха то би могла да искористи пољска влада у емиграцији као аргумент у политичкој борби против Пољског комитета за национално ослобођење, формираног у јулу 1944. године и Национална Влада Пољске, као и у преговорима са савезницима, пре свега СССР, о послератном државном уређењу Пољске.
Међутим, добро наоружани немачки гарнизон Варшаве, који је бројао око 15 хиљада људи, пружио је озбиљан отпор. Убрзо је појачан јединицама СС и полиције и бројао је готово 50 хиљада људи. Покушај снага Првог Белоруског фронта да форсира Вислу и споји се са побуњеницима окончан је неуспехом. Другог октобра је команда АК капитулирала. Деведесет одсто леве обала Варшаве је готово било уништено. Устанак који је трајао 63 дана претрпео је пораз.
Совјетски штаб је у оквиру стратешке Висло-Одарске операције припремио Варшавско-Познањску операцију. Почетком јануара 1945. године снаге Првог Белоруског фронта (БФ) под командом маршала Жукова заузимале су линију дуж западне обале реке Висле, задржавајући територије у окрузима Магнушева и Пулаве.
Совјетска команда планирала је да распарча непријатељску групу и уништи је по јединицама.
Требало је да пољске јединице прве уђу у град.
Варшавско-Познањска офанзивна операција почела је 14. јануара 1945. године.
Батаљони совјетских снага нападали су на магнушевском и пулавском подручју на фронту од више од 100 километара.
Већ првог дана совјетске јединице пробиле су непријатељску одбрану у дубини до 20 километара. Дана 15-16. јануара непријатељска одбрана била је коначно пробијена.
Шездесет прва армија под командом генерал-пуковника Белова прилазила је пољској престоници са југа.
Четрдесет седма армија генерал-мајора Франца Перхоровича почела је офанзиву 15. јануара. Следећег дана армија Перхоровича одбацила је противника преко реке Висле и форсирала реку северно од Варшаве. Шеснаестог јануара на варшавском делу фронта, након артиљеријске припреме, у офанзиву су кренуле и пољске јединице. Јединице Прве пољске армије форсирале су Вислу, заузеле територије на подручју Варшаве и покренуле борбе на њеној периферији.
7 Септембар 2024, 20:40
Први покушај форсирања залеђене Висле 16. јануара хитлеровци су одбили јаком митраљеско-артиљеријском ватром. Офанзива је успела тек кад је пао мрак.
Офанзива јединица 61. и 47. армије са југа и севера олакшало је и кретање пољске армије. Главне снаге Друге гардијске тенковске армије су одлично напредовале, а Немци су почели да повлаче снаге из Варшаве. У осам сати ујутру 17. јануара 4. пешадијски пук 2. дивизије први је крочио на улице Варшаве. Већ после два сата напредовао је до највеће престоничке улице Маршалковске. У град су ушле и друге јединице. Немци су пружили посебно јак отпор на подручју старе цитаделе и Главне железничке станице.
Многи хитлеровци, видевши безнадежност положаја, бежали су или се предавали, други су се борили до краја. До 3 сата Варшава је била ослобођена.
Пољске јединице дотукле су немачки варшавски гарнизон.
Убрзо за пољском армијом у Варшаву су ушле јединице 47. и 61. армије.
Град је био веома уништен током Варшавског устанка и током последњих борби. Војни савет фронта известио је Врховног Главнокомандујућег да су фашистички варвари уништили престоницу Пољске – Варшаву.
Маршал Жуков се сећао: " Са жестином софистицираних садиста, нацисти су уништавали блок за блоком. Највећа индустријска предузећа су збрисана са лица земље. Стамбени објекти су дигнути у ваздух или спаљени. Градска инфраструктура је уништена. Десетине хиљада становника је убијено, остали су протерани. Град је био мртав. Слушајући сведочења становника Варшаве о зверствима немачких фашиста током окупације и посебно пред повлачењем, тешко је било чак и схватити психологију и морални карактер непријатељских трупа“.
Град је био миниран. Руски војници имали су много посла на неутралисању немачких мина и граната.
Током четвородневне офанзиве Први Белоруски фронт поразио је главне снаге 9. немачке армије. Пробијање непријатељске одбране које је почело на три правца, 17. јануара спојено је у један напад дуж 270 километара фронта. Прва фаза Висло-Одарске операције током које је ослобођена Варшава успешно је завршена. Остаци немачких снага које су разбиле руске јединице ужурбано су се повлачиле ка западу.
Немачка команда је покушала да поправи ситуацију увођењем у борбе резерви (19. и 25. тенковска дивизија и део снага 10. моторизоване дивизије), али биле су разбијене, нису могле да озбиљније утичу на исход битке и такође су се повлачиле. Међутим, снаге Жукова нису успеле да опколе и униште главне снаге немачког 46. тенковског корпуса и 56. тенковског корпуса. Немци су успели да избегну потпуни пораз.
Пленум Врховног савета СССР установио је медаљу За ослобођење Варшаве, коју је добило више од 690 хиљада учесника борби за престоницу Пољске. Према стању од јануара 1995. године, медаљу је добило више од 700 хиљада људи.
Према проценама војних историчара, у борбама на варшавском правцу погинуло је око 200 хиљада совјетских војника.
У спомен погинулим војницима у престоници Пољске подигнуто је највеће војно гробље- маузолеј где је сахрањено око 21,5 хиљада војника Првог белоруског фронта Црвене армије.
Истовремено, у реторици пољских званичника, ослобођење Варшаве и целе Пољске од стране совјетске војске 1945. године већ неколико година назива се окупацијом. Прес секретар министра координатора специјалних служби Пољске Станислав Жарин је својевремено изјавио да „1945. година није донела Пољацима ни слободу, ни мир, већ само још једну сурову окупацију“.
Погледајте и:
