https://sputnikportal.rs/20250119/akademik-slavenko-terzic-srbija-i-kad-balansira-ne-sme-da-izgubi-kompas-video-1181766133.html
Академик Славенко Терзић: Србија и кад балансира не сме да изгуби компас /видео/
Академик Славенко Терзић: Србија и кад балансира не сме да изгуби компас /видео/
Sputnik Србија
Епоха у којој живимо донела је гажење свих правила, створила хаос коме мора доћи крај када ће се успоставити колико-толико стабилни међународни односи. У свему... 19.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-19T22:22+0100
2025-01-19T22:22+0100
2025-01-19T22:22+0100
свет
свет
свет – политика
србија
србија – политика
од четвртка до четвртка
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/14/1161461333_0:128:2418:1488_1920x0_80_0_0_700667e99ba6db8c868c5cf1070c46c4.jpg
У таквим околностима Србија треба да има здраву спољнополитичку оријентацију и да зна ко су јој пријатељи и савезници, сматра Терзић и додаје да има утисак да у неким моментима наша земља исувише подлеже западним притисцима.„Наравно, наша позиција је таква да морамо да балансирамо али у том балансирању не смемо да изгубимо компас“, поручује академик.Решење српског питања кључно за стабилност БалканаОн такође сматра да је кључно нерешено питање на Балкану – српско питање те да без његовог решавања нема стабилности овог региона.Он подсећа да је још Фридрих Науман, који је био идеолог немачких либерала, у својим књигама из 1915-1916. развио тезу која је била веома слична садашњој европској политици а то је да цео Балкан треба да буде зона немачке марке, данас би то значило зона евра, а да Балкан треба да буде подељен на велики број малих држава трабаната док Србија није заслужила да буде ни трабант него да је околне силе морају стално држати под контролом.„Мислим да је то политика којој тежи ЕУ и западна политика. Она је дала своје резултате протеривањем Срба из Хрватске и БиХ, жигосањем Срба као геноцидног народа, освајача, империјалиста али тој пропаганди једног дана мора доћи крај. Верујем да ће доћи до отрежњења макар европског света и да ће их нарочито екеономске прилике натерати да воде здравију, рационалнију политику. Нисам велики оптимиста у погледу решавања српског питања у догледној будућности али треба знати да без решавања српског питања нема стабилности Балкана“, уверен је Терзић.Западни клишеи присутни од АустроугарскеНа питање да ли то значи да је по западној логици нормално да највећи народ на Балкану буде обесправљен, академик објашњава да тамо очигледно сматрају да ће на тај начин пацификовати Србе.Иако у неким западним земљама долази до промена, то ће, по његовом мишљењу, бити врло спор процес јер ће се западне елите грчевито борити за своје позиције и неће се тако лако предати:„Верујем да ће и у наредним деценијама и Балкан, и цела Европа бити у прилично ровитом стању криза, смена политичких гарнитура, страха од Русије, страха од велике Србије. Професор Чедомир Попов је давно питао колико Србија треба да буде мала да не би била велика, а иако је Србија практично сведена на величину из 1912. године, осим што је Војводина остала њен део, и даље се шире тезе о великосрпској опасности и великосрпском малигном утицају и руском малигном утицају преко Срба. Све су то пропагандни клишеи засновани на верској нетолеранцији али имају врло јаку функцију у доношењу политичких одлука на Западу.“Шта Србима доноси ТрампПроцењујући шта би, у том контексту, могао донети долазак Доналда Трампа у Белу кућу, Терзић каже да није велики оптимиста.Иако бисмо ми желели да буде друкчије, велике државе се, како каже, углавном договарају следећи своје шире глобалне интересе, али доста зависи и од наше политике, од тога колико смо постојани у својој оријентацији.Истовремено, Терзић сматра да је мало је вероватно да ће Србија постати део ЕУ јер оно што важи за друге земље не важи за Србију којој се испостављају разни захтеви, уцене, нова правила и стандарди, а не верује да ће се таква ситуација мењати у догледно време.„С друге стране, Кина је показала да уважава неке наше интересе, сигуран сам да и Русија уважава наше интересе. Можда ће и неке државе ЕУ моћи да буду наши партнери и савезници. Али верујем да се бура, која је започела у међународним односима, неће тако лако смирити“, оцењује академик.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
свет, свет – политика, србија, србија – политика, од четвртка до четвртка, анализе и мишљења
свет, свет – политика, србија, србија – политика, од четвртка до четвртка, анализе и мишљења
Академик Славенко Терзић: Србија и кад балансира не сме да изгуби компас /видео/
Епоха у којој живимо донела је гажење свих правила, створила хаос коме мора доћи крај када ће се успоставити колико-толико стабилни међународни односи. У свему томе Србија треба да се понаша тако да јој пред очима буду пре свега њени национални интереси, оцењује академик Славенко Терзић описујући драматичну ситуацију у свету.
У таквим околностима Србија треба да има здраву спољнополитичку оријентацију и да зна ко су јој пријатељи и савезници, сматра Терзић и додаје да има утисак да у неким моментима наша земља исувише подлеже западним притисцима.
„Наравно, наша позиција је таква да морамо да балансирамо али у том балансирању не смемо да изгубимо компас“, поручује академик.
Решење српског питања кључно за стабилност Балкана
Он такође сматра да је кључно нерешено питање на Балкану – српско питање те да без његовог решавања нема стабилности овог региона.
„Сви знамо да су Срби етнички очишћени из Хрватске а да је Хрватска, за награду, ушла у ЕУ, да су Срби очишћени из доброг дела БиХ, да су се Срби за време режима Мила Ђукановића налазили под снажним притиском у Црној Гори, да их сваки дан протерују са Косова и Метохије. Али мислим да је потпуно погрешна стратегија да се елиминацијом српског фактора на Балкану може постићи нека стабилност. То је стара теза, пре свега немачка, још од пре Првог светског рата“, констатује Терзић.
Он подсећа да је још Фридрих Науман, који је био идеолог немачких либерала, у својим књигама из 1915-1916. развио тезу која је била веома слична садашњој европској политици а то је да цео Балкан треба да буде зона немачке марке, данас би то значило зона евра, а да Балкан треба да буде подељен на велики број малих држава трабаната док Србија није заслужила да буде ни трабант него да је околне силе морају стално држати под контролом.
„Мислим да је то политика којој тежи ЕУ и западна политика. Она је дала своје резултате протеривањем Срба из Хрватске и БиХ, жигосањем Срба као геноцидног народа, освајача, империјалиста али тој пропаганди једног дана мора доћи крај. Верујем да ће доћи до отрежњења макар европског света и да ће их нарочито екеономске прилике натерати да воде здравију, рационалнију политику. Нисам велики оптимиста у погледу решавања српског питања у догледној будућности али треба знати да без решавања српског питања нема стабилности Балкана“, уверен је Терзић.
Западни клишеи присутни од Аустроугарске
На питање да ли то значи да је по западној логици нормално да највећи народ на Балкану буде обесправљен, академик објашњава да тамо очигледно сматрају да ће на тај начин пацификовати Србе.
„То је опет врло стара теза и иста матрица да су Руси великоруски империјалисти а Срби великосрпски империјалисти и да тамо угњетавају Руси а овде Срби. То је теза још из времена Аусторугарске, пре Коминтерне и она и даље функционише у међународним односима. Срби су већином православни хришћански народ, иако је раније било и Срба муслимана и католика. А постоји дубоки анимозитет одређених кругова на Западу према свему што је православни свет и православна цивилизација или како Хрвати кажу Бизант. Окупациони управник Босне Бењамин Калај имао је беседу у Мађарској академији наука „Угарска на граници истока и запада“ и ту развија тезу која је и данас веома популарна о непомирљивој противречности између источног и западног духа. Источни дух је деспотија, аутократија, мрак, Византија а западни дух је право и слобода. Та поједностављени стереотип, клише на жалост и данас одређује политичке одлуке многих држава и Европе , и Америке“, примећује Терзић.
Иако у неким западним земљама долази до промена, то ће, по његовом мишљењу, бити врло спор процес јер ће се западне елите грчевито борити за своје позиције и неће се тако лако предати:
„Верујем да ће и у наредним деценијама и Балкан, и цела Европа бити у прилично ровитом стању криза, смена политичких гарнитура, страха од Русије, страха од велике Србије. Професор Чедомир Попов је давно питао колико Србија треба да буде мала да не би била велика, а иако је Србија практично сведена на величину из 1912. године, осим што је Војводина остала њен део, и даље се шире тезе о великосрпској опасности и великосрпском малигном утицају и руском малигном утицају преко Срба. Све су то пропагандни клишеи засновани на верској нетолеранцији али имају врло јаку функцију у доношењу политичких одлука на Западу.“
Процењујући шта би, у том контексту, могао донети долазак Доналда Трампа у Белу кућу, Терзић каже да није велики оптимиста.
„Не верујем да ће доћи до било каквог великог заокрета у америчкој спољној политици према нама. Могуће да ће доћи до неког договора на крупном плану, да ће Трамп покушати да направи неке договоре с Русијом и Кином, с Русијом пре свега, јер је стара америчка, нарочито Кисинџерова тежња била да дође до приближавања Русије и Америке а против Кине. Али мислим да су односи Русије и Кине довољно чврсти и да се то не може десити и да ће зато доћи до неког тројног договора Кине, Русије и Трампа, бар за његовог мандата, о некој врсти регулисања међународних односа на глобалном плану. Ова ситна питања какво је наше, не верујем да ће бити на дневном реду, бар за извесно време“, претпоставља академик.
Иако бисмо ми желели да буде друкчије, велике државе се, како каже, углавном договарају следећи своје шире глобалне интересе, али доста зависи и од наше политике, од тога колико смо постојани у својој оријентацији.
Истовремено, Терзић сматра да је мало је вероватно да ће Србија постати део ЕУ јер оно што важи за друге земље не важи за Србију којој се испостављају разни захтеви, уцене, нова правила и стандарди, а не верује да ће се таква ситуација мењати у догледно време.
„С друге стране, Кина је показала да уважава неке наше интересе, сигуран сам да и Русија уважава наше интересе. Можда ће и неке државе ЕУ моћи да буду наши партнери и савезници. Али верујем да се бура, која је започела у међународним односима, неће тако лако смирити“, оцењује академик.
