Промене у навикама потрошача у Србији: Онлајн куповина све популарнија и међу старијима
© Sputnik / Рамиль Ситдиков
/ Пратите нас
У последња три месеца 2024. године за куповину робе преко интернета грађани Србије потрошили су 44, 1 милијарду динара. Уз то су платили 215,8 милиона евра и 54, 4 милиона долара за робу наручену из иностранства. Иако онлајн куповина неће потиснути класични шопинг, све је више оних који бирају да купују „од куће“, чак и међу старијом популацијом.
Технолошке иновације и све једноставније руковање дигиталним методама плаћања довеле су до великог пораста оних који бирају да храну, одећу и све друге потрепштине, од веш машине до шналица за косу, наруче преко интернета. Наравно да је практично из удобности своје собе купити и кроз врло кратак временски рок добити робу достављену дословно на кућни праг, али и традиционална куповина има својих предности. Поред провере робе на лицу места и својеручног уверавања у њен квалитет и изглед, постоје и психолошки фактори за које је доказано да појединим људима смањују ниво стреса при класичном шопингу.
Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије каже за Спутњик да традиционална куповина остаје доминантна, али да је у последње време, нарочито од короне, онлајн куповина у успону. Статистика, наравно, зависи од категорије друштва у којој се врше испитивања о потрошачким навикама, али наш саговорник каже да је овде дошло до занимљивог преокрета.
Старија популација и даље преферира традиционални начин куповине, али је и из те потрошачке групе повећан број оних који прелазе на онлајн куповину. Повећана је дигитална едукација те потрошачке групе, па су сада и они на једном завидном потрошачком нивоу знања када је у питању коришћење онлајн платформи, рекао је Драгић за Спутњик.
Онлајн куповина је у успону, нарочито од времена короне.
© Sputnik / Рамиль Ситдиков
/ Када је реч о типу робе која се наручује и локацији одакле се врши куповина, ту такође постоји одређени шаблон. Свако наручује оно што му је теже доступно, па је тако у већим градовима фокус на достављању и наручивању основних животних намирница из продавница. Наручивање одеће и обуће често је повећано у мањим местима где нема толико бутика, продавница и разноврсних одевних артикала. Када је реч о белој техници, та роба више подлеже традиционалном начину куповине, па људи одлазе у радње да је погледају и купе.
Опасности онлајн куповине
Драгић истиче да куповином робе из Србије, било оналајн или традиционалном, новац остаје на територији наше државе, јачајући домаћу привреду. Уз то, како каже, основни проблем када се купује преко интернета са иностраног тржишта лежи у томе што онда потрошача не штите закони Републике Србије, већ он купује на сопствену одговорност. Тада нема механизама заштите потрошача, а неретко се купује роба сумњивог квалитета и порекла. Са друге стране, када се купује од домаћих продаваца, било преко мреже или уживо, сваки купац има загарантовано право да ће се решити сваки потенцијални проблем на који потрошач наиђе.
Међу најчешћим начинима преваре приликом интернет куповине спада крађа личних података или чак новца са рачуна потрошача.
Увек је спорно да се дају лични подаци и сама верификација куповине увек је спорна из безбедносних разлога. Примера ради, често се деси да сајтови нису довољно заштићени и да корисници нису верификовали свој банковни рачун тражећи верификациону потврду од банке у облику кода који упишу како би себе заштитили. Ту настају највећи проблеми, када се купује са непроверених сајтова и када се олако дају своји подаци. Тада купци доведу себе у проблем и јако је тешко ући у траг тим лажним налозима и видети ко стоји иза њихових корисничких рачуна. Једини начин повратка средстава био би евентуално путем неке приватне тужбе, објашњава Драгић.
Једини начин повратка украденог новца био би откривање идентитета лопова и приватан тужба против њега.
© Sputnik / Владимир Трефилов
/ Да би се купци заштитили, каже он, за почетак треба проверити да ли је трговац регистрован и има ли истакнут пин или матични број како би се кроз Агенцију за привредне регистре проверило да ли је он заиста привредно лице или не. Такође је битно и то да ли је на сајту истакнута популарна зелена верификациона квачица преко које се такође може установити да ли је сајт верификован, односно безбедан.
Све је добро што остаје у круговима Републике Србије јер на тај начин себе као државу штитимо, а и на тај начин добијамо већу заштиту и сигурност приликом куповине.
Драгић као још једну предност онлајн куповине наводи могућност за одустанак од куповине. Купац у року од 14 дана може одустати од куповине, без икаквог образложења, а роба се може вратити уколико није одговарајућа. Са друге стране, када је реч о традиционалној куповини, ова опција не постоји, већ повраћај робе зависи искључиво од политике трговца и његове воље у датом тренутку.
Ко још добија онлајн куповином
Информација из „Пошта Србије“ наводи да је у последњој недељи децембра примано и до 100.000 постекспрес пошиљки и пакета на дневном нивоу. Они су на годишњем нивоу у 2024. остварили раст од 31 одсто. Достављачи су имали пуне руке посла, а нови пакетомати и отварање посебних шалтера у поштама нису допринели смањењу гужве настале због празника.
Драгић каже да је то једно од места где је промена највидљивија. Са једне стране онлајн куповина утиче на смањење обима радне снаге у продавницама, али са друге ствара посао за достављаче и разносаче робе. У извесној мери онлајн куповина може угрозити традиционалну куповину јер је сада у експанзији и носи са собом разне погодности, каже Драгић, али гледајући на дуже стазе, људи се увек враћају традиционалном начину куповине и одласку у продавницу. Нема онлајн куповина баш толики утицај да може потпуно да замени куповину уживо, закључује он.
Погледајте и:
