Преко 40 километара архивске грађе: Обележено 75 година највећег архива у југоисточној Европи /фото/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Архив Југославије обележио је данас 75 година постојања свечаним програмом у свом амфитеатру пред бројним посетиоцима и припадницима дипломатског кора, а свечаности је присуствовао министар културе Никола Селаковић.
Селаковић је истакао да је југословенска држава оставила богато наследство које се огледа у величини архивске грађе коју Архив Југославије под својим сводовима чува, објављује и чини доступним сваком истраживачу.
Нагласио је да је Архив институција од озбиљне важности, која пружа одговоре о томе шта је Југославија била, али и грешке и пропусте захваљујући којима више не постоји.
„Небрига о Архиву Југославије значила би деменцију наше нације и нашег друштва, а брига о сваком архиву јесте брига и о меморији и о менталном здрављу једне нације“, поручио је Селаковић.
Селаковић је истакао обавезу Србије у подршци Архиву Југославије у свим активностима те институције културе.
Министар културе Никола Селаковић и директор Архива Југославије Милан Терзић обилазе изложбу посвећену споменичком наслеђу Првог светског рата у фондовима и збиркама Архива Југославије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Важно је да га чинимо доступним свима који желе да истражују његову грађу и да омогућимо Архиву што богатију издавачку делатност, да је подржавамо и промовишемо, и опоменемо све оне који имају намеру да говоре на теме које обухвата, да је најпре потребно да посете Архив и да цитирају оно што је архивска грађа“, рекао је Селаковић.
Говорећи о Југославији, Селаковић је рекао да југословенска држава јесте једна врста феномена, који још увек представља велику непознаницу, а да би разоткрили тај феномен и ту загонетку одгонетнули, потребно је добро проучити оно што је била Југославија, а главна тачка на том путу је Архив.
Архив Југославије обележио 75 година постојања
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Селаковић је подсетио да је Србија пре три године обележила 145 година дипломатских односа са Сједињеним Америчким Државама јер је југословенска држава преузела правне акте и међународне уговоре чији је потписник била Краљевина Југославија.
„Зато Архив и јесте у Београду и зато се са њиме дичимо, поносимо, широко отварамо врата сваком добронамерном човеку и истраживачу који долази са територије те бивше државе“, напоменуо је Селаковић.
Директор Архива Југославије др Милан Терзић подсетио је да је 2007. године та институција проглашена спомеником културе и да је са преко 40 километара архивске грађе „највећи архив и незаобилазна мапа на мапи архива на просторима Југоисточне Европе“.
Архив Југославије обележио 75 година постојања
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„О значају Архива говори чињеница да кроз читаоницу те институције годишње прође и до 700 истраживача из целог света. На нама је да ову грађу коју овде чувамо, баштинимо, сређујемо и дајемо историчарима на коришћење“, казао је, између осталог, Терзић.
Годишњици у част Архив је представио своју издавачку делатност у претходном периоду, са нагласком на два последња издања - зборник радова др Живка Аврамовског „Историја Албаније и српско/југословенско-албански односи 1912-1944“ и зборник докумената „Српско/југословенско-египатски односи 1908-1990“.
О зборнику радова Аврамовског говорио је виши архивист Архива Југославије др Душан Бојковић.
Изложба посвећена 75 годишњици Архива Југославије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Он је истакао да се зборник по садржају наслања на пређашње објављене зборнике радова о југословенско-италијанским односима.
„Реч је о четири научне монографије, шест томова припремљене архивске документације и преко 90 научних радова, студија и чланака објављених у југословенским и страним зборницима радова и осталим публикацијама“, навео је Бојковић.
Бојковић је додао да су радови утемељени на анализи италијанске политике на Балкану у међуратном и ратном периоду.
„Представљени су такође правци и домети југословенске спољне политике у наведеном периоду, посебно југословенско - италијанске супротности које су се у највећем обиму испољиле управо на територији Албаније“, објаснио је Бојковић.
Руковидилац одељења за објављивање архивске грађе и међуархивску сарадњу Драган Теодосић објаснио је да је зборник докумената „Српско/југословенско-египатски односи 1908-1990“представља део једне едиције која има за циљ да приближи архивску грађу која се тиче билатералних односа Југославије и Египта током 20.века.
„Овај зборник доноси 264 документа који сведоче о најразличитијим односима између две земље у свим сегментима, у научном, просветном, политичком...“, рекао је Теодосић.
Пратећи део свечаности су две изложбе, једна у улазном холу посвећена јубилеју, и друга „Меморијали Првог светског рата у фондовима и збиркама Архива Југославије“, коју је Архив прошле године приредио са Републичким заводом за заштиту споменика културе.
