Велика игра иза сцене: Ко се боји Тик-тока још
© Sputnik / Ramil Sitdikov
Пратите нас
Прича око укидања Тик-тока у Америци своди се на то да Американци не воле када њихови грађани користе платформе које су ван њихове контроле. Друга јако битна ствар у разумевању забране, али и повратка Тик-тока, лежи у томе што је ова друштвена мрежа у великој мери коришћена као алтернативни извор података, нарочито за време председничких избора.
Платформа Тик-ток, у власништву кинеске компаније Бајтденс, обуставила је рад за кориснике у САД касно у суботу уочи ступања на снагу забране те друштвене мреже у Америци. Новоизабрани председник САД Доналд Трамп поручио је на својој друштвеној мрежи Трут соушал да треба „сачувати“ Тик-ток. Он је раније рекао да ће највероватније одложити забрану ове мреже за 90 дана, након што буде ступио на председничку дужност.
„Закон о забрани Тик-тока усвојен је у САД. Нажалост, то значи да за сада не можете да користите Тик-ток. Срећни смо што је (новоизабрани председник САД Доналд) Трамп наговестио да ће радити са нама на решењу да вратимо Тик-ток када он преузме дужност", наводи се у поруци на апликацији.
На опште изненађење одмах сутрадан, у недељу, ова друштвена мрежа наставила је са радом.
Тик-ток у Америци броји 170 милиона корисника.
© Sputnik / Ramil Sitdikov
Шта ће бити даље?
Није јасно по ком принципу Трамп може „да помилује“ Тик-ток, будући да у тренутку доношења ове одлуке још није био постављен за новог председник САД, али филозоф Никола Танасић објашњава за Спутњик да је и ово једна од могућности коју треба размотрити.
Постоји један моменат и то се помињало предходних недеља, да америчке институције имају „обичај“ да када одлазећа администрација потеже непопуларне потезе које хоће да остави као „врућ кромпир“ долазећој администрацији, крену да „гњаве“. Знају да задрже реализацију таквих одлука својим могућностима и ингеренцијама, како би долазећа администарација могла да их блокира, рекао је Танасић у разговору за Спутњик.
Одлазећа администрација оставила је много „врелог угља“ и „врућих кромпира“ Трамповој, прича наш саговорник, тако да је могуће да је неко стопирао забрану Тик-тока, видевши да ће нова администрација да се постави другачије. Ипак, каже Танасић, све је то и даље на нивоу нагађања.
Он подсећа да су се око Тик-тока водили различити преговори, те да се Трамп залагао и за куповину акција ове компаније, док се помињала и нека врста делимичног власништва.
Према наводима америчких медија, Трамп је рекао да ће вратити Тик-ток али под условом да 50 одсто свог власништва продају Американцима.
© Tanjug / AP/ Chip Somodevilla
Ми обично власнички пакет зовемо контролним пакетом и у суштини он омогућава да поседовање одређеног број акција у компанији даје приступ одређеним деликатним информацијама. Постоји могућност да Американци покушавају да добију одређену врсту контролног пакета који би им омогућио приступ Тик-ток серверима, контроли података, осетљивим документима и томе слично.
Игра контроле
Танасић каже да је прича о америчком Тик-току веома комплексна, те да се може посматрати на више различитих нивоа. Два најочигледнија и врло занимљива су свакако технолошки и информативни ниво. На технолошком нивоу, каже он, Тик-ток је једна од великих друштвених платформи која не спада у америчке брендове, а која је у великој мери постала доминантна на америчком тржишту и међу омладином.
Амерички бреднови су брзо покушали да се надовежу тако што су понудили део онога шта Тик-ток иначе нуди. Инстаграм се у великој мери преоријентисао на неку врсту видео материјала и аудио-визуелних садржаја, а Јутјуб који је иначе већ гигант је лансирао своје „шортове“. Међутим, јавило се питање навика корисника друштвених мрежа, коришћења пословних података и умрежености са другим системима.
Поента је у томе да Американци не воле када њихови грађани користе платформе које нису под њиховом контролом. Друга јако битна ствар која се види одмах на самој површини јесте та што је Тик-тиок у великој мери коришћен као алтернативни извор података, рекао је Танасић за Спутњик.
Основни проблем код Тик-тока је тај што је најпопоуларнија друштвена мрежа у власништву кинеске, а не америчке компаније.
© Tanjug / The New York Times via AP/ Kenny Holston
Он објашњава да је врло дискутабилно говорити о тома шта је изазвало толики одијум у читавој причи о Тик-току. То је мрежа која је за себе већ изградила имиџ, а наспрам њега стоје Американци са подозрењем. Сам помен Тик-тока аутоматски у њиховом дискурсу имплицира да се ради о некаквој манипулацији. Медијске платформе које уместо Американаца неко други контролише манипулишу људима искључиво из злонамерних разлога, док их Американци користе само на благодат човечанства, демократије и људских права, коментарише саркастично наш саговорник.
Чему толики страх?
Либерално-демократски естаблишмент у Америци жестоко се противи Тик-току јер је он, као и свака масовно популарна платформа, каналисала вести које су популарне. У овом случају то је био Доналд Трамп, а Тик-ток је у великој мери показао колико је читава фама коју су његови противници правили око Камале Харис била заправо илузорна. Ко је пратио Тик-ток, каже Танасић, могао је много боље предвидети исход америчких председничких избора од људи који су пратили Гардијан, Вашингтон пост, Њујорк тајмс и њима сличне медије.
То је свакако један од разлога зашто комплетан амерички естаблишмент навија да Тик-ток буде блокиран. Са друге стране, Доналд Трамп јесте велики поборник потискивања сваке врсте кинсеког утицаја са америчког тржишта, али истовремено је и велики пионир коришћења друштвених мрежа. Он никако не жели да одсеца грану на којој седи, свестан да му то одговара и свакако не жели бити фигура која омладини блокира нешто што она воли, закључује Танасић.
Погледајте и:
