Шта остаје од Украјине, ако се ослободи Стаљиновог наслеђа
© Sputnik / Mikhail Markiv
/ Пратите нас
Украјина никада у историји, донедавно, није постојала као независна држава. Њене данашње територије припадале су другим народима и уколико би свако од њих „узео“ део на који има историјске и геополитичке претензије, од Украјине какву је сада знамо не би много остало.
Тако др Драган Петровић са Института за међународну политику и привреду коментарише речи Владимира Путина да мир у Украјини мора бити заснован на интересима људи који тамо живе.
Данашње границе Украјине поставио је Јосигф Стаљин, после тешких и компликованих преговорима с Енглезима 1943-44. године. Изборио се за Лавов, припојио западну Украјину и онај део аустругарске територије који се данс назива Закарпатском Украјином, а некад се називао Закарпатском Русијом. Тако су се у једној држави нашли делови Пољске, Румуније, Чехословачке и Мађарске
Данашње границе Украјине поставио је Јосигф Стаљин, после тешких и компликованих преговорима с Енглезима 1943-44. године.
© Sputnik
/ Од Малорусије до Украјине
У историји се прво појавио појам Малорусија, да би се касније, у средњем веку, формирала Кијевска Русија. Украјина, каквом се данас представља нема идентитет ни упориште у прошлости, каже за Спутњик др Петровић.
У њој постоје три велике регије: Новорусија која иде дуж Црног мора, Малорусија и Галиција, а свака од њих гаји потпуно различите идентитете.
Малорусија је некада била Русија са специфичним идентитетом, Новорусија је чиста Русија уз Црно море, а Галиција која је у средњем веку била Црвена Русија потпала је под Пољаке, примила унију и њихово наречје заноси на западнословенски, додаје он.
Регије као што су Харковска, Дњепропетровска, Одеска и Николајевска област такође су већински рускојезичне, а да ствар буде сложенија, Галицију коју чини пет области северозапада насељава већинско унијатско становништво које врло лако може почети да гравитира ка Пољској.
Украјина, каквом се данас представља нема идентитет ни упориште у прошлости, каже за Спутњик др Петровић.
© Sputnik / Stanislav Krasilnikov
/ Област Ужгорода чине већински Русини који би се у евентуалном расплету ситуације где би друге земље потраживале своја историјска права исто нашли у специфичној позицији. Истовремено, Мађари полажу право на ужгородску област која се између два светска рата налазила у саставу Чехословачке. Најзад, Румунија би такође могла да потражи свој део, односно Черновачку област.
Шта ће остати ако свако узме своје
Када се узму у обзир сви проблеми који су се историјски нагомилали у односима између Украјине и земаља које се сматрају оштећеним, проблеми с правима мањина (на које се традиционално жали Мађарска), или нерашчишћени рачуни са Пољском из другог светског рата, када су украјински нацисти направили покољ у западној Пољској, и много тога другог, разумљива је потреба и да се води рачуна о потребама становништва које се сматра угроженим и да се неке историјске неправде исправе.
Када се све сабере, јако је тешко дати одговор шта би се у том случају десило даље са Украјином и шта би од ње остало ако свако узме своје, каже професор Петровић.
Североисточни део Украјине, источно од Дњепра, би Русија могла узети уколико би остатак Украјине наставио да инсистира на изразито антируском ставу, каже Петровић.
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Руски минимум
Поред набројаних области, постоји и један „остатак“, а то је североисточни део Украјине, источно од Дњепра. Њега би Русија вероватно могла узети уколико би остатак Украјине наставио да инсистира на изразито антируском ставу, тврди Петровић
Украјинско питање је Рубикова коцка. Зеленски подстиче промену календара, укидање канонске Украјинске православне цркве и руског језика, прави концепт Украјине као антирусије, што је не само за Русе, али и за већину грађана саме Украјине, наравно, неприхватљиво.
Ако се Зеленски одлучи да остатак Украјине претвори у концепт антирусије, онда ће у том случају многи региони и многи грађани Украјине, чак и без наглашеног идентитета, желети да постану део силе која се простире од Црног мора до Пацифика, закључује Петровић.
Поред тога што је канонска УПЦ законом забрањена, у Украјини су у току прогони свештенства и верног народа.
© Sputnik / Stringer
НАТО претензије
Историчар Горан Милорадовић каже за Спутњик да земље попут Пољске, Мађарске, Румуније, имају неку врсту историјских и, свакако, геополитичких претензија у Украјини, али подсећа да су оне неупоредиве са претензијама које је према овој земљи испољио НАТО. Све претензије околних земаља на територије данашње Украјине превише су мале у односу на оно шта је НАТО покушао да постигне увлачењем читаве Украјине у свој савез, каже он. То питање ће свакако играти важну улогу у евентуалним мировним преговорима између Путина и Трампа.
Трамп је већ најавио своју заинтересованост за неке друге делове света и територије, односно другачије приоритете и да би се окренуо тим приоритетима, он мора да угаси отворене проблеме, попут очигледног проблема са Украјином. Мислим да ће ти преговори бити дуготрајни и да ће се тек показати касније шта је која страна у преговорима настојала да добије. Проблем у свему томе представља сама Украјина, односно власт у Украјини која нема легитимитет. Иако делује апсурдно, Украјини, односно њеним властима, у овом тренутку мир не одговара.
Погледајте и:
