https://sputnikportal.rs/20250123/to-je-kao-sudar-automobila-u-krvnim-sudovima-naucnici-istrazivali-ponasanje-mikroplastike-u-mozgu-1181922456.html
„То је као судар аутомобила у крвним судовима“: Научници истраживали понашање микропластике у мозгу
„То је као судар аутомобила у крвним судовима“: Научници истраживали понашање микропластике у мозгу
Sputnik Србија
Научници су коначно успели да уживо прате кретање микропластике кроз тела мишева. Ове ситне честице које имуноћелије прождиру даље путују кроз крвоток и на... 23.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-23T19:14+0100
2025-01-23T19:14+0100
2025-01-23T19:14+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/17/1181922761_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_024accc4fd7279785f2759128ff14b41.jpg
Микропластика су ситне честице пластике, мање од пет милиметара, којих има свуда, од најдубљих делова океана до антарктичког леда. Има их у ваздуху који дишемо, води коју пијемо и храни коју једемо. Оне чак могу да уђу и у наш крвоток директно, пише „Нејчер“.Раније студије су већ показале да су микропластика и мања нанопластика ушле у људске мозгове, јетру, бубреге… али научници тек почињу да схватају шта се даље дешава са њима и какав утицај имају на људско здравље.Закључак једне прошлогодишње студије, на пример, био је да особе са микропластиком и нанопластиком у масном ткиву имају већи ризик од можданог и срчаног удара.У најновијој студији, објављеној у „Сајенс адвансис“ Хајпенг Хуанг, биомедицински истраживач на Универзитету у Пекингу и његове колеге покушале су да боље схвате како микропластика утиче на мозак. Користили су флуорпсцентну технику скенирања названу минијатурном двофотонском микроскопијом како би боље видели шта се дешава у мозгу миша.Научници су дали мишевима воду са флуоресцентним сферама полистирена, производа који се масовно користи у производњи. Око три сата касније флуоресцентне ћелије су се појавиле. Истраживање је показало да су имуноћелије прогутале пластику и да је она остала заробљена у малим крвним судовима у можданој кори. Некад је долазило до гомилања тих ћелија са микропластиком, па је то изгледало као „судар аутомобила у крвним судовима“, додао је Хуанг.Нека закрчења су се временом рашчистила, нека су постојала око четиринедеље, колико су праћена.Ова закрчења понашају се слично као тромбови, додају научници. Открили су и да је микропластика смањила проток крви кроз мозак, а смањила се и њихова покретљивост.Хуанг је приметио сличне опструкције и у срцу и јетри мишева, али резултати тих студија још нису објављени.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
„То је као судар аутомобила у крвним судовима“: Научници истраживали понашање микропластике у мозгу
Научници су коначно успели да уживо прате кретање микропластике кроз тела мишева. Ове ситне честице које имуноћелије прождиру даље путују кроз крвоток и на крају се заглављују у крвним судовима у мозгу. Није јасно да ли се слична опструкција дешава код људи, рекли су истраживачи, али је микропластика утицала на покрете мишева.
Микропластика су ситне честице пластике, мање од пет милиметара, којих има свуда, од најдубљих делова океана до антарктичког леда. Има их у ваздуху који дишемо, води коју пијемо и храни коју једемо. Оне чак могу да уђу и у наш крвоток директно,
пише „Нејчер“.
Раније студије су већ показале да су микропластика и мања нанопластика ушле у људске мозгове, јетру, бубреге… али научници тек почињу да схватају шта се даље дешава са њима и какав утицај имају на људско здравље.
Закључак једне прошлогодишње студије, на пример, био је да особе са микропластиком и нанопластиком у масном ткиву имају већи ризик од можданог и срчаног удара.
У најновијој студији,
објављеној у „Сајенс адвансис“ Хајпенг Хуанг, биомедицински истраживач на Универзитету у Пекингу и његове колеге покушале су да боље схвате како микропластика утиче на мозак. Користили су флуорпсцентну технику скенирања названу минијатурном двофотонском микроскопијом како би боље видели шта се дешава у мозгу миша.
„Техника омогућује праћење микропластике док се креће кроз крвоток. То је веома интересантно и много нам помаже“, рекла је Елијен Ел Хајек, истраживач са Универзитета Новог Мексика у Албукеркију.
Научници су дали мишевима воду са флуоресцентним сферама полистирена, производа који се масовно користи у производњи. Око три сата касније флуоресцентне ћелије су се појавиле. Истраживање је показало да су имуноћелије прогутале пластику и да је она остала заробљена у малим крвним судовима у можданој кори. Некад је долазило до гомилања тих ћелија са микропластиком, па је то изгледало као „судар аутомобила у крвним судовима“, додао је Хуанг.
Нека закрчења су се временом рашчистила, нека су постојала око четиринедеље, колико су праћена.
Ова закрчења понашају се слично као тромбови, додају научници. Открили су и да је микропластика смањила проток крви кроз мозак, а смањила се и њихова покретљивост.
Хуанг је приметио сличне опструкције и у срцу и јетри мишева, али резултати тих студија још нису објављени.
