Деценијама се није знало зашто је нађена кост опасна: Шта је показало откриће древног оружја /фото/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Када је бутна кост са три врха стреле откривена у Кругеровој пећини у Јужној Африци 1983. није јој придаван превелики значај. Међутим, нова анализа показала је да је то било спектакуларно откриће убојитог оружја старог 7.000 година и да је у питању најстарија позната мешавина отрова за стреле.
„Археолози су 1983. ископали необичну бутну кост у пећини у Јужној Африци. Ова кост антилопе стара је 7.000 година, а рендген је открио три модификована врха стреле у шупљини кости. По завршетку ископавања 1983, кости и други предмети смештени су у складиште Одељења за археологију Универзитета у Витсватерсранду. Ту су били до 2022. Тада је почело ново археолошко испитивање налазишта – Кругерове пећине. То је покренуло научнике да поново погледају благо откривено у њој“, написао је за „Конверзејшен“ Џастин Брадфилд, професор Универзитета у Јоханезбургу, и додао:
„Ја сам археолог заинтересован за органски материјал очуван у Кругеровој пећини и у очување налазишта за будуће генерације. Заједно с другим научницима Универзитета у Јоханезбургу веровао сам да је бутна кост садржала више од седимента и деградиране коштане сржи. Радили смо заједно на испитивању хемијских материјала у медицинској кутији старој 500 година и сличан приступ решили смо да применимо на материјал око врхова стрела унутар кости.“
🦴 A 7,000-year-old antelope femur with bone arrowheads was rediscovered in Kruger Cave, sparking renewed archaeological interest in South Africa.https://t.co/rorW0WyGGE
— The Conversation Africa (@TC_Africa) January 24, 2025
💻 Justin Bradfield, @go2uj#ScienceAndTech
Истраживање је показало да је садржај бутне кости највероватније најстарији отров за стреле од више састојака до сада пронађен.
„Реч је о комплексном рецепту у којем су комбинована најмање два отровна састојка, а постоје и докази о трећем. То не значи да је ово најстарије коришћење отрова за лов. Примена отрова у лову и на ловачком оружју започета је пре између 60.000 и 70.000 година, са изумом технологије пројектила у Африци. Али докази о отрову су у најбољем случају нестални и још би их требало хемијски потврдити. Наше откриће је најстарија употреба мешавине две или више врста отрова биљака специјално за врх стреле. Способност за прављење комплексних смеса, било отрова, лепка или медицинских средстава, говори о когнитивним способностима твораца и њиховом фармаколошком знању“, навео је Брадфилд.
Ова студија, додао је он, наглашава значај археоботанике и органске хемије у проучавању прошлости.
„Рендгенски снимци кости направљени осамдесетих били су релативно лошег квалитета, па смо одлучили да је прегледамо коришћењем микро-ЦТ скенера. Наши резултати открили су да материјал налик седименту у шупљини кости, у којој су били смештени врхови стрела, није обичан археолошки седимент. Било је јасно да је то страна материја. Мали узорак материјала је анализиран. Хемијска анализа показала је присуство два отровна срчана гликозида – дигитоксина и строфантидина. Оба су се користила у прошлости за лов отровним стрелама. Пронашли смо и рицинолеинску киселину, која може да се појави као резултат оксидативног разлагања токсичног лектина рицина. Ова органска једињења, као и друга идентификована, не појављују се у истим биљкама. То значи да је неколико биљака комбиновано да би се добио овај отров“, написао је Брадфилд.
Ниједна од биљака у окружењу не садржи откривене састојке, па то значи да су или људи путовали далеко да би набавили потребне састојке или да је већ постојала рута за трговину овим састојцима.
Брадфилд сматра да прављење отровног оружја указује на еволуциони напредак у ловачкој техници.
„Историјски извори демонстрирају да су се у већем делу света људи ослањали на отровна једињења из биљака и животиња да њихова оружја буду што ефикаснија“, закључио је он.
Студија о овом спектакуларном открићу објављена је у публикацији „И Сајенс“.
