Хлеб наш насушни - српска традиција која одолева вековима /фото/
Хлеб наш насушни - српска традиција која одолева вековима /фото/
Sputnik Србија
Украсна слова, печати, украси, симболи крста, руже, листови, плетенице, само су део мотива којима су вредне руке домаћица украсиле хлеб нас насушни у оквиру... 24.01.2025, Sputnik Србија
Украсна слова, печати, украси, симболи крста, руже, листови, плетенице, само су део мотива којима су вредне руке домаћица украсиле хлеб нас насушни у оквиру изложбе божићних хлебова, колача и чесница
Украсна слова, печати, украси, симболи крста, руже, листови, плетенице, само су део мотива којима су вредне руке домаћица украсиле хлеб нас насушни у оквиру изложбе божићних хлебова, колача и чесница
Изложба је заправо круна фестивала "Чесница" који се организује са циљем промоције културног наслеђа бројних заједница које живе на простору Србије и региона.
Посетиоци имају прилику да погледају хлебове који су недавно били изложени на завршном Фестивалу божићног колача "Чесница" који је током децембра и јануара реализован у Крагујевцу, Неготину, Лозници, Зрењанину и Бањалуци.
Фестивал божићног колача "Чесница" је јединствена манифестација који спаја локална удружења жена које својим рукама и умећем чувају нашу културну баштину.
Представљајући обредне божићне колаче, хлебове и чеснице, чланице удружења жена из Баната, Војводине, Источне Србије, Шумадијског и Рашког округа, Подриња, Семберије и Републике Српске приказале су како разноликост и тако и велико богатство културног наслеђа националних заједница и обичаја везаних за најрадоснији хришћански празник
Због савременог начина живота данашње генерације нису у прилици да виде традиционално прављене хлебове, нити да учествују у самој припреми. Умеће прављење обредних хлебова је нешто што се у српском народу преносило са колена на колено. Девојчице су од малих ногу помагале мајкама и бакама у припреми и украшавању, чиме се стварао дух заједништва
Вишевековна традиција обредног божићног колача (божићног хлеба, чеснице) карактеристична је за многе народе. Он је симбол заједништва, породице и темељних вредности које су заједничке бројним државама и нацијама.
Чесница је неизоставан део божићног доручка у српској традицији. Као славски колач који је симбол славе, чесница је симбол Божића и припрема се рано ујутру на дан Божића. Обичај је да се у чесницу стави новчић, дрен или багрем, док су се некада стављали и зрно пасуља или кукуруза.
У многим крајевима наше земље се поред чесница припрема и већи број фигуралних хлебова „закончића“ чији се орнаменти за украшавање разликују зависно од намене. Те се тако хлебу намењеном пољу украшава укрштеним сноповима са фигуром змије, кроз чију главу је провучен клас жита. Ова симболика вуче корене из даље прошлости када је змија поштована као кућно и аграрно божанство, и била „чуварица њива и кућа“.
На једном од изложених обредних хлебова се нашла и ова необична украсна фигура која заправо објашњава значење чеснице. Божићна чесница представља Божју повојницу која се, како су забележили етнолози, меси као успомена на рођење младог Бога.
Припрему обредних хлебова могу пратити разна обичајна правила и обреди. Уобичајено је да се у умешено тесто за обредне хлебове стави новчић, а према локалним обичајима и неки други ситни предмети.
Горња површина обликованог обредног хлеба се пред печење украшава разним симболима као што крст, кругови звезде, а од теста се праве облици птица, цвећа, листова, грозда...
Током времена, обредни хлебови доживљавали су многе трансформације и били изложени различитим утицајима. Зато се данас у разним крајевима Србије среће много различитих облика, назива и мотива обредних хлебова, који имају и различиту намену.
Многи древни занати без којих је живот некада био незамислив, данас нажалост изумиру. Некада се хлеб месио и пекао свакодневно, а данас се чак и славски колачи наручују у пекарама.
У неким крајевима Србије, за положајника се меси посебни хлеб у који се стављају дарови којима се он дарује
Положајник је особа која прва улази у нечији дом на Божић и према веровању доноси срећу у кућу онога код кога долази.
Међу изложеним хлебовима се нашао и богато украшен руски хлеб- коравај. По древним обичајима, коравај се служио са сољу, а у њега се не ставља новчић, бадњак, кукуруз, дрен и слично. Коравај се пече од два килограма теста и свака домаћица га украшава на сопствени начин, по жељи и машти.
У Војводини су обичаји мало другачији, па се за Божић припрема слатка чесница. Верује се да ће послужење слатког колача на Божић донети благостање и "слатку" годину.
Иако није обредни хлеб, у корпици поред Бадњака своје место је пронашао и српски војнички хлеб -Таин који је хранио српску војску од 1912. до 1918. године. Колико је био важан сведочи и војничка униформа тога доба која је обавезно подразумевала торбицу за хлеб.
Таин је војнике подсећао на дом, породицу, фуруну, на њиве, воћњаке, част, имање и предање. Јео се у малим залогајима, а у највећим оскудицама топио у устима да би се преживело
Фестивал божићног колача „Чесница“ организује Канцеларија за културну дипломатију у сарадњи са музејима и локалним удружењима жена које чувају и негују традицију и културну баштину
Први фестивал одржан је 26. децембра 2022. године, када су пред посетиоцима манифестације приказани божићни колачи из десетак земаља. Ту су се нашли божићни колачи Енглеске, Шпаније, Русије, Чилеа, Словачке, Немачке, Белгије, Финске, Ирске, Француске, колач који се служи за Божић на кариспким острвима као и неколико варијанти српске чеснице.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![Изложба је заправо круна фестивала "Чесница" који се организује са циљем промоције културног наслеђа бројних заједница које живе на простору Србије и региона. - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/17/1181916026_0:0:3142:2048_600x0_80_0_1_f7a35dc47fea4c1abeafd2688843d380.jpg "Изложба је заправо круна фестивала "Чесница" који се организује са циљем промоције културног наслеђа бројних заједница које живе на простору Србије и региона.")
![Фестивал божићног колача "Чесница" је јединствена манифестација који спаја локална удружења жена које својим рукама и умећем чувају нашу културну баштину. - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/17/1181916604_0:0:3281:2048_600x0_80_0_1_f36015c04d2f10eeeaee4b094856d154.jpg "Фестивал божићног колача "Чесница" је јединствена манифестација који спаја локална удружења жена које својим рукама и умећем чувају нашу културну баштину.")
