Почиње светски рат – за доминацију у вештачкој интелигенцији
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Пратите нас
Светски рат је у току, борбена дејстава су за сада ограничена на Украјину и Блиски исток али се у новом мултиполарном свету који се рађа води прилично сурова борба у свим областима, па и у области вештачке интелигенције, каже за Спутњик писац и филозоф Филип Грбић поводом најаве Доналда Трампа да ће уложити чак 500 милијарди долара у ту област.
Пре неколико година руски председник Владимир Путин јасно је рекао да ће глобална доминација бити у рукама оног ко контролише технологију вештачке интелигенције и очигледно је да се у ту област много улаже, подсећа Грбић.
Вештачка интелигенција – оруђе глобалне доминације
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп најавио је улагање до 500 милијарди долара из приватног сектора у изградњу инфраструктуре вештачке интелигенције (АИ).
Трамп је на конференцији за новинаре у Белој кући открио да компаније „Опен АИ“, „Софт Банк“ и „Оракл“ планирају заједнички пројекат под називом „Старгејт“.
„Желимо да задржимо овај пројекат у нашој земљи. Кина је конкурент, други су конкуренти. Морамо да изградимо ову инфраструктуру“, рекао је Трамп и додао да ће тај пројекат омогућити отварање више од 100.000 радних места.
„За сада нисам чуо да је иједан субјект, било да је државни или приватни, уложио више него што Трамп најављује. Другим речима, дистопијски сценарији по којима је опасност од вештачке интелигенције у томе да она тобоже постане самосвесна па да се окрене против људи, у ствари је детињаста, а највећа опасност кад је реч о томе је дефицит демократског легитимитета. Дакле, ко контролише ту технологију. И овде се ради, ни мање ни више него о планетарној доминацији и о томе да у демократијама народ нема начин да контролише олигархе који су власници тих технологија. Штавише, може се рећи да лаик није у стању ни да прати шта се по том питању догађа, а догађају се драматичне промене, изузетно брзо, које је јако тешко пратити,“ објашњава Грбић.
То ће очигледно изазвати и огромне промене на тржишту рада и начину на који се воде хибридни и други ратови у међународним односима и „покидаће ткиво начина на који су до сада трговале и пословале нације и имале анимозитете међу собом“, додаје Грбић.
Моћ технолошке олигархије
Међутим, проблем је, и ту је опасност, сматра наш саговорник, што се не види начин на који ће бирачи моћи да контролишу управљање тим технологијама и у том смислу смо сведоци успостављања једне нове технолошке олигархије која постаје моћнија од оне старе индустријске.
„У том смислу верујем да ће наредних неколико година бити узбудљиве за посматраче, а за многе људе и болне. Бићемо сведоци болних промена за милионе.“
Кинеска предност у АИ – Трамп зна коме се обраћа
Требало би имати у виду и реторички аспект Трампове најаве јер он по уласку у Белу кућу има потребу да представи да је наследио некомпетентну Бајденову администрацију која је нанела штету САД у свим областима, укључујући и АИ, додаје Грбић.
Он није сигуран у то да Кина има стварну предност у односу на САД кад је реч о развоју технологија АИ како имплицира Трамп својом изјавом, али истиче да амерички председник зна шта ради и коме се обраћа.
„То су изјаве за унутрашњу употребу кад критикује Америку што није довољно улагала. Извесно је да је АИ специфично и сасвим ново подручје борбе у ком ће бити врло брутално ривалство између антагонизованих великих сила. Мислим пре свега на САД, Кину и Русију али ту се појављују и други играчи као што су Бразил, Индија, Турска, Јужноафричка Република и Мексико можда, тако да ко ту има предност није до краја јасно. Међутим, оно што јесте јасно, то је да западне либералне демократије губе своју вишедеценијску предност кад је реч о моћи и капиталу у односу на Азију или на Источну Европу, мислим пре свега на Русију.“
Испоставило се да тај либералнодемократски оквир, како каже Грбић, није најпогоднији за развој ефикасног капитализма и да постоје други, нелиберални оквири који су ефикаснији.
Подилажење бирачима
Кад је реч о Трамповој најави отварања 100.000 радних места у АИ индустрији, према мишљењу саговорника Спутњика, очигледно је да тиме подилази америчким бирачима, пошто је јасно да тамо где улази АИ обично се затварају радна места.
Развојем АИ и роботизацијом највише страдају радна места оних који се у САД зову плавим крагнама, односно индустријске радничке класе, додаје Грбић.
„А вештачка интелигенција може у великој мери да погоди све оне урбане послове, такорећи беле крагне – средњи и нижи менаџмент. Верујем да би та изјава требало да звучи утешно и да умањи страх од тих брзих промена. Само ми није јасно где ће тих 100.000 радних места да се створи, будући да, према мојим сазнањима, ови високотехнолошки гиганти попут Гугла и Фејсбука* једва да запошљавају 10.000 људи, ако и толико. За разлику од аутомобилске индустрије која запошљава десетине ако не и стотине хиљада људи. Крупан високотехнолошки капитал који ствара огроман профит, сразмерно гледано не ствара такво друштвено благостање и мали број људи је укључен у то“, закључио је Грбић.
Погледајте и:
