Трампова енергетска доктрина /видео/
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Пратите нас
Америчке санкције нафтном сектору Русије, које се пресликавају и на Нафтну индустрију Србије, чији је већински власник руски „Гаспром“ не прете само рафинерији у Панчеву, већ читавој домаћој привреди. Оне би могле значити да Србија остане без деривата неопходних за свакодневно функционисање.
,,Ако бисте потпуно обуставили производњу нафте и нафтних деривата у Србији кроз рафинерију у Панчеву, то би чинило 80% нашег тржишта. Не постоји нека велика могућност снабдевања из иностранства и увоза. То једноставно не може да замени тих 80 одсто. Уколик говоримо само о сировој нафти која долази ЈАНАФ-ом, а он нам хипотетички обустави испоруку, требало би сваког дана да увозимо око 160 вагон-цистерни од 60 кубика у Србију. То је у практичном смислу тешко изводљиво и малтене немогуће", рекао је у емисји ,,Енергија Спутњика" стручњак за енергетику Жељко Марковић.
Немогућа решења
Када се говори о Трампу и могућности да он, односно његова администрација, ублаже санкције НИС-у, Марковић подсећа да се ту ради о санкцијама према руском власништву, те да би најсигурнији начин да се избегну санкције био да нема руског власништва у НИС-у, каже он.
То значи да бисте ви морали некако да откупите тај део. Опет се поставља питање и да ли сада те санкције уопште дозвољавају такав потез, односно да ли бисте нашли банку која би била расположена да направи такву трансакцију. Све би се ово дешавало, наравно, под условом да руска страна жели да прода своје власништво.
Уколико ова трансакција није могућа, каже наш саговорник, морало би се приступити некој врсти национализације, бар привремене. Затим би се отворило питање набавке руског гаса, од којег искључиво зависимо, а чију набавку још нисмо уговорили, објашњава наш саговорник.
Ако бисте потпуно обуставили производњу нафте и нафтних деривата у Србији кроз рафинерију у Панчеву, то би чинило 80% нашег тржишта. Не постоји нека велика могућност снабдевања из иностранства и увоза, рекао је Марковић.
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Поремећаји у целом свету
Трампова енергетска доктрина унеће одређене поремећаје у оквиру целог света, каже Марковић, а време ће показати колико ће те промене бити озбиљне и дуготрајне. Промене ће се, свакако, највише осетити у Европској унији која ће њима бити највише погођена, док ће земље попут Кине и Индије, ослоњене на своју агенду, имати другачији однос према њима.
Од момента када се вратио на положај председника Сједињених Америчких Држава, Доналд Трамп је најавио низ енергетских промена које ће поред Америке, утицати и на остатак света. Већ је потписао низ споразума, а спреман је и да се позове на ванредна овлашћења како би спровео свој план за покретање домаће енергетске производње.
Трамп је потписао низ различитих споразума, а спреман је и да се позове на ванредна овлашћења како би спровео свој план за покретање домаће енергетске производње.
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Једна од таквих одлука било је и излажење из Париског споразума. Стручњак за енергетику Жељко Марковић изјавио је у „Енергији Спутњика“ да је ово повлачење помало забрињавајуће, иако га је Трамп најављивао још у свом претходном мандату. Овај потез могао би се показати проблематичним, а могао би и отежати пут ка климатски неутралној економији и животу.
Експанзија по целом свету
Трамп је такође најавио да ће повећати истраживања и експлоатацију сирове нафте и природног гаса на Аљасци, планира да под заставу САД стави Гренланд, прича да ће Европу „натерати“ да купује више америчке нафте и гаса како би смањио трговински дефицит. Он прави експанзију у покушајима да поправи ситуацију у америчкој привреди, не би ли доказао да Кина ипак није најбоља и највећа економска сила на свету.
То су његови циљеви и њих треба посматрати повезано. Дакле, то повлачење из Париског споразума прати жеља за повећањем производње у области енергије и фосилних горива, то свакако можемо очекивати. Имајући у виду да је Елон Маск један од чланова његовог тима, а он се бави производњом електричних аутомобила, мислим да се неће потпуно одустати од циљева које се тичу декарбонизације, рекао је Марковић у разговору са Јелицом Путњиковић.
Трамп је најавио да ће повећати истраживања и експлоатацију сирове нафте и природног гаса на Аљасци, планира да под заставу САД стави Гренланд, прича да ће Европу „натерати“ да купује више америчке нафте и гаса како би смањио трговински дефицит.
© Tanjug / The New York Times via AP/ Kenny Holston
Заштита америчке привреде
Трамп је најавио да ће „заштитити“ америчку привреду и с тим у вези најавио је повећане царине. Оне се, највероватније, неће односити на робу из Србије, јер им Србија и не извози велике количине било чега, али ће их и те како осетити у Европи и Кини.
Један од Трампових циљева био је управо и заштита домаће привреде. Када узмете производњу електричне енергије у Србији која не мора да плаћа никакве таксе на емисију и где је производна цена шездесетак евра када изађе из електране, када се плати пренос, пласира на тржиште и ако су тржишне цене око стотинак евра – ту постоји зарада за српске компаније. Међутим, други произвођач, да би произвео то исто из угља, њему је цена додатно оптерећена са 60, 70, 80 евра по мегават часу.
Зелена агенда или фосилна горива?
Иако се читав свет окренуо зеленој агенди и енергији, Трам је најавио да ће поништити одлуке претходне администрације по питању климатских промена. У свету чак расте производња струје из угља и то је првенствено због Кине, Индије и Индонезије које га користе. Уколико се погледа Европа, њена потрошња угља, не само за производњу електричне енергије, већ и за топлотну енергију, значајно је опала. У односу на 1990. годину, потрошња каменог угља смањила се за 80 одсто.
Трамп се сада враћа фосилним горивима. У средњоамеричким државама и даље се граде термоелектране на угаљ – граде се и нуклеарке, соларне електране и ветрогенератори, али се угаљ такође користи. Трампова доктрина да САД буде неко ко ће диктирати стање у енергетици важно је и у Србији, првенствено због недавних санкција НИС-у.
Што се тиче Америке и њене енергетске политике, она се мање рефлектује на Србију, јер смо ми ипак део европског континента и оних доктрина које се користе у Европи. Са друге стране, санкције које је Америка увела Русији њихова су жеља и они неће одустајати од ње, сматра Марковић.
Идеја Трампа је, такође, да истисне Русију са европског тржишта како би Америка могла да им продаје своје енергенте. Пре рата у Украјини, Русија је снабдевала ЕУ са 45 одсто природног гаса, док је сада то смањено на 15 одсто. Ипак, Трамп не инсистира на скупљој нафти и гасу, будући да су гориво, нафтни деривати, бензин, природни гас, па и електрична енергија у Америци јефтинији. Просечна цена електричне енергије за цео амерички континент је шездесетак, док у Европи износи око 100 евра, објашњава Марковић.
Погледајте и:
