https://sputnikportal.rs/20250127/kolika-bi-krila-bilo-potrebna-coveku-kada-bi-mogao-da-leti-1182023288.html

Колика би крила било потребна човеку када би могао да лети?

Колика би крила било потребна човеку када би могао да лети?

Sputnik Србија

Сигурно вам се, бар једном, у животу догодило да пожелите да имате крила – нарочито док сте били деца. „Лајв сајенс“ направио је занимљиву тему управо о томе... 27.01.2025, Sputnik Србија

2025-01-27T21:55+0100

2025-01-27T21:55+0100

2025-01-27T21:55+0100

наука и технологија

наука и технологија

живи свет и генетика

друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1b/1182022690_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_cda1f0b69fcac0dbf299efbaa13d1f5d.jpg

„Од многих чудесних ствари које људи могу да ураде, људи нису никад успели да лете сопственом снагом. Али, када бисмо могли то да радимо, колика би нам била крила? Наравно, одговор зависи од величине особе. Али неко тежи око 70 килограма и висок је најмање метар и по, па би имао распон крила од око шестметара“, рекао је Тај Хедрик, професор биологије на Универзитету Северне Каролине у Чапел Хилу.„Што сам сматрао изненађујуће малим“, додао је он.Птичја крила или крила слепог миша?Хедрик је дошао до овог броја користећи једначину коју је развио Роберт Надс, виши предавач биологије на Универзитету у Манчестеру. Надс је ову једначину описао у раду објављеном 2007. године у часопису „Journal of Avian Biology“, где је проучавао како се карактеристике птичјих крила скалирају у односу на телесну масу.Међутим, у овом хипотетичком сценарију не можемо једноставно причврстити пар крила и завршити причу. То би захтевало потпуну реорганизацију наше анатомије. Ако желимо да летимо, потребне су нам и друге карактеристике, поред крила.Та крила би, такође,захтевала моћне мишиће који би се протезали од грудног коша до леђа.Према Хабибу, крила налик крилима слепог миша имала би више смисла за људе. У том случају, цела рука и шака би се пружиле, стварајући тај распон крила од шестметара. Та би крила била обложена танком, кожастом мембраном.„Али, да бисмо заиста летели, остатак нашег тела морао би да произведе довољно снаге, што би захтевало снажне мишиће. Код птица, просечно 16% до 18% њихове мишићне масе отпада на мишиће за летење, а код неких чак и до 30%, највише у грудима. То важи и за слепе мишеве, иако је код њих маса распоређена кроз више различитих мишића. То их издваја од животиња које не лете,“ рекао је Хабиб.Код људи би то изгледало помало смешно. „Имали бисте огромне груди које избијају напред,“ рекао је Хабиб, „и супер, супер мишићава леђа.“Такође, начин на који бисмо летели зависи од анатомије.„Не лете сви на исти начин,“ напоменуо је Хабиб.Какво полетање би одговарало човекуПостоји неколико типова лета, а свака летећа врста специјализована је за другачији стил – лепршање, клизање, лебдење или једрење. Сваки од ових стилова захтева другачији облик крила. На пример, птице које стално машу крилима имају краћа и снажнија крила, док птице које лебде, попут албатроса, имају знатно дужа крила у односу на тело. Људи, с обзиром на своју величину, вероватно би спадали у једриличаре.Ту је и проблем полетања, посебно с крилима дугим шест метара и налик онима код слепих мишева. С крилима те величине, не бисмо могли једноставно да замахнемо и узлетимо.Хабиб предлаже тзв. квадрупедно полетање, при којем би сви удови били на тлу пре скока у ваздух. Птеросауруси, који су међу првим кичмењацима развили способност летења пре више од 200 милиона година, вероватно су користили ову технику, показује рад из 2010. Године чији је Хабиб коаутор и који је објављен у часопису „PLOS One“. Неке врсте слепих мишева, попут вампирских, такође ходају и трче на све четири пре него што полете.Наравно, људи су у еволутивном заостатку. Летеће животиње усавршавале су своју анатомију за лет милионима година.„Било би нам потребно много других прилагођавања која су птице развијале кроз време,“ закључио је Хедрик, пренео је „Лајв сајенс“.

2025

Вести

sr_RS

наука и технологија, живи свет и генетика, друштво