https://sputnikportal.rs/20250127/rusija-objavila-nova-dokumenta-o-zverskim-ubistvima-u-ausvicu-1182009911.html
Русија објавила нова документа о зверским убиствима у Аушвицу
Русија објавила нова документа о зверским убиствима у Аушвицу
Sputnik Србија
Федерална служба безбедности Русије (ФСБ) објавила је нове архивске документе који садрже детаље бруталних мучења и зверских убистава недужних затвореника у... 27.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-27T10:01+0100
2025-01-27T10:01+0100
2025-01-27T10:01+0100
русија
русија
други светски рат
аушвиц
фсб
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1b/1182009753_0:201:2924:1846_1920x0_80_0_0_e4a5cfd4456c6215eda083f9b46494c6.jpg
У понедељак, 27. јануара, навршава се 80 година од када су совјетске трупе ослободиле преживеле затворенике концентрационог логора Аушвиц. У јануару 2007. године, Генерална скупштина УН прогласила је дан ослобођења Аушвица за Међународни дан сећања на холокауст.Концентрациони логор створен је по личном наређењу рајхсфирера СС Хајнриха Химлера 1939. године, првобитно као место за држање пољских политичких затвореника. После напада Немачке на Совјетски Савез, овде су почели да се смештају совјетски ратни заробљеници, а августа 1941. СС је на њима први пут тестирао гасне коморе.Освенцим-Аушвиц је представљао комплекс концентрационих логора, чију су основу чинили Аушвиц I, Аушвиц II-Биркенау и Аушвиц III-Моновиц. Нацисти су Аушвиц назвали „радним логором“ (изнад његове капије нацисти су поставили подругљиву таблу: Рад ослобађа (Arbeit macht frei) и почели да доводе Јевреје из европских земаља који су, према замислу нацистичких вођа, требали да умру овде од неподношљивих услова рада и оскудне хране.Да би уштедели новац, нацисти су користили гасне коморе као главно средство за масовно истребљење затвореника, где су људе доводили под изговором обавезног санитарног третмана. Тела угушених затвореника спаљивана су у посебно изграђеним крематоријумима, од којих су 52 пећи радиле даноноћно, али нису могле да спале све лешеве деце, стараца, жена и инвалида, који су због старости или физичког стања сматрани неспособним за ропски физички рад у корист Трећег рајха.Према различитим изворима, током постојања концентрационог логора Аушвиц, нацисти су брутално истребили најмање четири милиона невиних људи.Како напомиње ФСБ, још пре ослобођења Аушвица, припадници совјетске војне контраобавештајне агенције „Смерш“ почели су да прикупљају и документују доказе о злочинима управе концентрационог логора и затвореника који су пристали да сарађују са нацистима, пошто се знало да су нацисти , поред стражара из редова локалног пољског становништва, активно користили за сопствене интересе и такозване „капое“ (скраћеница од немачког Kameradschaft-Polizei, буквално: другарска полиција), међу којима су били старешине касарни и управници.Након ослобођења концентрационог логора, по налогу совјетске Ванредне државне комисије за утврђивање и истраживање злочина нацистичких освајача и њихових саучесника (ЧГК), током фебруара-априла 1945. године тужилаштво 1. украјинског фронта спровело је темељну истрагу о злочинима које су починили нацисти у Аушвицу. Истовремено, припадници контраобавештајних одељења „Смерш“ 1. и 4. украјинског фронта почели су да трагају за нацистичким џелатима – руководством логора, стражарима и њиховим послушницима, и прикупљали изјаве сведока њихових злочина од бивших затвореника логора смрти.Припадници „Смерша“ брзо су прикупили обимну базу доказа који потврђују монструозне злочине које су починили нацисти у Аушвицу.Међу ухапшенима од стране „Смерша“ био је и један од чувара (капо) Аушвица, Јозеф Печка, који је до јесени 1939. године служио у пољској војсци и исте године заробили су га Немци. Два месеца касније, Печка је пуштен из логора за ратне заробљенике и узео је немачко држављанство. Године 1940, због покушаја да избегне службу у Вермахту, Печка је три године био затворен у концентрационом логору, где је брзо направио „каријеру“, поставши надзорник транспортног тима. Године 1943. Печка је одслужио казну и пуштен је из концентрационог логора. ФСБ је сада објављио текстове његовог испитивања.На саслушању 12. јула 1945. године, Печка је изјавио следеће: „Заиста сам имао прилику да побегнем из логора, али то нисам учинио, јер нисам имао потребе да побегнем, јер сам био унтер-капо и капо и нисам искусио тешкоће логорског живота. Напротив, живео сам добро, био сам начелник и апсолутни господар над животима заробљеника“.„Као надзорник свакодневно сам пратио и присуствовао свим пословима које су изводили моји затвореници и, наоружан мотком, систематски их тукао због спорог и невољног рада... Сваке ноћи само моја група је довозила у крематоријуме од 100 до 500 лешева“, изјавио је Печка на саслушању 17. маја 1946. године.Према његовим речима, „есесовци, унтер-капои, капои (надзорници) и вође блокова вршили су зверска злостављања затвореника у логору, исцрпљивали их тешким радом, тукли и убијали, чиме су активно учествовали у уништавању невиних људи“.„Уништавање ових људи у логору одвијало се масовним истребљењем гасом у специјалним коморама, стрељањем, вешањем, убијањем инјекцијама и свим врстама злостављања затвореника од стране есесоваца, вођа блокова, надзорника и других који су служили Немцима у логору“, рекао је он.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250127/medjunarodni-dan-secanja-na-zrtve-holokausta---pre-osam-decenija-crvena-armija-je-oslobodila-ausvic-1182007481.html
https://sputnikportal.rs/20250126/ruske-diplomate-nece-ici-na-obelezavanje-godisnjice-oslobodjenja-ausvica-1181986841.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, други светски рат, аушвиц, фсб
русија, други светски рат, аушвиц, фсб
Русија објавила нова документа о зверским убиствима у Аушвицу
Федерална служба безбедности Русије (ФСБ) објавила је нове архивске документе који садрже детаље бруталних мучења и зверских убистава недужних затвореника у логору смрти Аушвиц.
У понедељак, 27. јануара, навршава се 80 година од када су совјетске трупе ослободиле преживеле затворенике концентрационог логора Аушвиц. У јануару 2007. године, Генерална скупштина УН прогласила је дан ослобођења Аушвица за Међународни дан сећања на холокауст.
Концентрациони логор створен је по личном наређењу рајхсфирера СС Хајнриха Химлера 1939. године, првобитно као место за држање пољских политичких затвореника. После напада Немачке на Совјетски Савез, овде су почели да се смештају совјетски ратни заробљеници, а августа 1941. СС је на њима први пут тестирао гасне коморе.
Освенцим-Аушвиц је представљао комплекс концентрационих логора, чију су основу чинили Аушвиц I, Аушвиц II-Биркенау и Аушвиц III-Моновиц. Нацисти су Аушвиц назвали „радним логором“ (изнад његове капије нацисти су поставили подругљиву таблу: Рад ослобађа (Arbeit macht frei) и почели да доводе Јевреје из европских земаља који су, према замислу нацистичких вођа, требали да умру овде од неподношљивих услова рада и оскудне хране.
Да би уштедели новац, нацисти су користили гасне коморе као главно средство за масовно истребљење затвореника, где су људе доводили под изговором обавезног санитарног третмана. Тела угушених затвореника спаљивана су у посебно изграђеним крематоријумима, од којих су 52 пећи радиле даноноћно, али нису могле да спале све лешеве деце, стараца, жена и инвалида, који су због старости или физичког стања сматрани неспособним за ропски физички рад у корист Трећег рајха.
Према различитим изворима, током постојања концентрационог логора Аушвиц, нацисти су брутално истребили најмање четири милиона невиних људи.
Како напомиње ФСБ, још пре ослобођења Аушвица, припадници совјетске војне контраобавештајне агенције „Смерш“ почели су да прикупљају и документују доказе о злочинима управе концентрационог логора и затвореника који су пристали да сарађују са нацистима, пошто се знало да су нацисти , поред стражара из редова локалног пољског становништва, активно користили за сопствене интересе и такозване „капое“ (скраћеница од немачког Kameradschaft-Polizei, буквално: другарска полиција), међу којима су били старешине касарни и управници.
Након ослобођења концентрационог логора, по налогу совјетске Ванредне државне комисије за утврђивање и истраживање злочина нацистичких освајача и њихових саучесника (ЧГК), током фебруара-априла 1945. године тужилаштво 1. украјинског фронта спровело је темељну истрагу о злочинима које су починили нацисти у Аушвицу. Истовремено, припадници контраобавештајних одељења „Смерш“ 1. и 4. украјинског фронта почели су да трагају за нацистичким џелатима – руководством логора, стражарима и њиховим послушницима, и прикупљали изјаве сведока њихових злочина од бивших затвореника логора смрти.
Припадници „Смерша“ брзо су прикупили обимну базу доказа који потврђују монструозне злочине које су починили нацисти у Аушвицу.
Међу ухапшенима од стране „Смерша“ био је и један од чувара (капо) Аушвица, Јозеф Печка, који је до јесени 1939. године служио у пољској војсци и исте године заробили су га Немци. Два месеца касније, Печка је пуштен из логора за ратне заробљенике и узео је немачко држављанство. Године 1940, због покушаја да избегне службу у Вермахту, Печка је три године био затворен у концентрационом логору, где је брзо направио „каријеру“, поставши надзорник транспортног тима. Године 1943. Печка је одслужио казну и пуштен је из концентрационог логора. ФСБ је сада објављио текстове његовог испитивања.
На саслушању 12. јула 1945. године, Печка је изјавио следеће: „Заиста сам имао прилику да побегнем из логора, али то нисам учинио, јер нисам имао потребе да побегнем, јер сам био унтер-капо и капо и нисам искусио тешкоће логорског живота. Напротив, живео сам добро, био сам начелник и апсолутни господар над животима заробљеника“.
„Као надзорник свакодневно сам пратио и присуствовао свим пословима које су изводили моји затвореници и, наоружан мотком, систематски их тукао због спорог и невољног рада... Сваке ноћи само моја група је довозила у крематоријуме од 100 до 500 лешева“, изјавио је Печка на саслушању 17. маја 1946. године.
Према његовим речима, „есесовци, унтер-капои, капои (надзорници) и вође блокова вршили су зверска злостављања затвореника у логору, исцрпљивали их тешким радом, тукли и убијали, чиме су активно учествовали у уништавању невиних људи“.
„Уништавање ових људи у логору одвијало се масовним истребљењем гасом у специјалним коморама, стрељањем, вешањем, убијањем инјекцијама и свим врстама злостављања затвореника од стране есесоваца, вођа блокова, надзорника и других који су служили Немцима у логору“, рекао је он.
