Шта све може „роботска крв“: Фасцинантно откриће које помера границе науке /фото/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Инжењери Универзитета Корнел направили су модуларног робо-црва и робо-медузу који демонстрирају користи „уграђене енергије“. Овај приступ, саопштили су са Корнела, укључује изворе енергије уграђене у тело машине, чиме се смањују њена тежина и цена.
Црв и медуза су директни „потомци“ воденог меког робота, инспирисаног рибицом лав и представљеног 2019. године. Он је могао да складишти енергију и напаја своје апликације преко циркулишуће хидрауличне течности – „роботске крви“. Сличну „крв“ имају и две „нове врсте“, али с побољшаним дизајном за већи капацитет батерије и густину снаге.
„Медуза има много већи капацитет батерије па је трајање њеног путовања још дуже. Црв је прва верзија направљена изван воде. Када је под водом, има подршку за пливање, па није потребан егзоскелет. Не мора да буде чврст“, рекао је Роб Шепард, професор механичког и ваздухопловног инжењерства и вођа оба пројекта, и додао:
„Овако је еволуирао живот на копну. Почнете с рибом, а затим добијете једноставан организам који може да иде и по копну. Црв је једноставан организам, али има више слободе у кретању.“
Срце оба робота је такозвана „редокс проточна батерија“ (РФБ) у којој електролитске течности растварају и ослобађају енергију кроз хемијске реакције редукције и оксидације, или редокс реакцију.
“Embodied energy”: In the same way that terrestrial life evolved from ocean swimmers to land walkers, soft robots are progressing, too, thanks to recent @CornellEng research in battery development and design. @ScienceAdvances @CornellMAE @Cornell_CBE https://t.co/ZWLFlO12by
— Cornell Chronicle (@CornellNews) January 27, 2025
За робота у облику медузе, две истраживачке групе су направиле РФБ са тетивом која, када се повуче, мења облик звона и покреће створење навише. Када се звоно опусти, оно се враћа доле. Права иновација су, према Шепардовом мишљењу, побољшања батерије које је направио тим Линдена Арчера, истакнутог професора инжењерства и декана Корнел инжењеринга.
Кључна иновација робо-црва био је његов дизајн са преградама. Тело црва је низ међусобно повезаних махуна, од којих свака има мотор и покретач тетиве тако да црв може да се скупља и шири, али и гомила анолитних врећица уроњених у католит.
„Постоји много робота који се покрећу хидраулички, а ми смо први који користимо хидрауличну течност као батерију, што смањује укупну тежину робота, јер батерија има две сврхе - обезбеђује енергију за систем и обезбеђује силу потребну за покретање“,рекао је Шепард.
Истраживачи су тестирали два начина кретања. Црв може да се креће по тлу, при чему се свака махуна скупља и затим гура напред; црв такође може да се пробија горе-доле по вертикалној цеви као гусеница, што је техника позната као пузање са два сидра.
Робот није баш брз – требало би му 35 сати да пређе 105 метара с једним пуњењем – али је бржи од хидрауличког робо-црва, пренео је „Корнел Хроникл“.
