https://sputnikportal.rs/20250130/da-li-je-u-crevima-otkriven-krivac-za-nastanak-alergija-na-hranu-1182137163.html
Да ли је у цревима откривен кривац за настанак алергија на храну?
Да ли је у цревима откривен кривац за настанак алергија на храну?
Sputnik Србија
Сваки пут кад поједемо нешто наш цревни имуносистем мора да донесе значајну одлуку – шта је храна која је организму неопходна, шта су корисне бактерије, а шта... 30.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-30T21:42+0100
2025-01-30T21:42+0100
2025-01-30T21:42+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1e/1182137621_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_0056392fc3f381277fba5e84c48bfad3.jpg
Тим истраживача Универзитета Рокфелер коначно је идентификовао специфичне типове ћелија у цревима које комуницирају са Т ћелијама и јављају им шта да толеришу, шта да нападну, а шта да игноришу.Ово откриће коначно објашњава како долази до различитих реакција, што омогућује научницима да коначно схвате узроке и механизме алергија на храну и других цревних болести, саопштио је Универзитет Рокфелер.Цревни имуносистем је компликована машинерија. Толеранција на храну почиње са ћелијама за презентовање антигена или APC које јављају Т ћелијама да не реагују. Тај сигнал доводи до скока специјалне врсте Т ћелија назване пТрегс, које смирују имуни одговор на честице хране и покрећу низ активности које укључују друге имуноћелије да појачају ту поруку.Али, без знања о томе која тачно APC води програм, веома је тешко препознати евентуалну толеранцију на храну или интолеранцију на патогене.„Постоји много типова APC. Откриће који од њих шта раде је дуготрајан технички изазов. Технички напредак и технологија LIPSTIC омогућили су нам да разумемо боље динамику имуноћелија, што није било могуће с ранијим алатима“, рекла је Канесова.Коришћењем технологије LIPSTIC открили су две врсте APC које промовишу толеранцију – cDC1 и Rorγt+. Оне бележе антигене из унете хране и представљају их Т ћелијама, што доводи до скока pTregs за обезбеђивање толеранције на храну.Марија Канесо додала је да иако откриће није директно повезано са алергијама на храну, може допринети бољем схватању механизма који до њих доводи.„Можда једног дана будемо могли да користимо APC да спречимо алергије на храну“, рекла је она.Студија је објављена у публикацији „Science“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Да ли је у цревима откривен кривац за настанак алергија на храну?
Сваки пут кад поједемо нешто наш цревни имуносистем мора да донесе значајну одлуку – шта је храна која је организму неопходна, шта су корисне бактерије, а шта опасни патогени које треба уништити. Како доноси ту одлуку дуго је збуњивало научнике.
Тим истраживача Универзитета Рокфелер коначно је идентификовао специфичне типове ћелија у цревима које комуницирају са Т ћелијама и јављају им шта да толеришу, шта да нападну, а шта да игноришу.
Ово откриће коначно објашњава како долази до различитих реакција, што омогућује научницима да коначно схвате узроке и механизме алергија на храну и других цревних болести
, саопштио је Универзитет Рокфелер.
„Велико је питање како преживљавамо конзумирање хране? Зашто наша тела нормално толеришу храну и шта крене по злу када развијемо алергије на њу“, рекла је у саопштењу Марија Канесо, постдокторанд у Лабораторији Данијела Мукиде и Габријела Д. Виктора.
Цревни имуносистем је компликована машинерија. Толеранција на храну почиње са ћелијама за презентовање антигена или APC које јављају Т ћелијама да не реагују. Тај сигнал доводи до скока специјалне врсте Т ћелија назване пТрегс, које смирују имуни одговор на честице хране и покрећу низ активности које укључују друге имуноћелије да појачају ту поруку.
Али, без знања о томе која тачно APC води програм, веома је тешко препознати евентуалну толеранцију на храну или интолеранцију на патогене.
„Постоји много типова APC. Откриће који од њих шта раде је дуготрајан технички изазов. Технички напредак и технологија LIPSTIC омогућили су нам да разумемо боље динамику имуноћелија, што није било могуће с ранијим алатима“, рекла је Канесова.
Коришћењем технологије LIPSTIC открили су две врсте APC које промовишу толеранцију – cDC1 и Rorγt+. Оне бележе антигене из унете хране и представљају их Т ћелијама, што доводи до скока pTregs за обезбеђивање толеранције на храну.
„Када смо развили LIPSTIC, циљали смо специфичне мере за интеракцију између Б и Т ћелија које промовишу одговоре антитела на вакцине. Марија је успела да адаптира то на окружење које је потпуно другачије“, рекао је Габријел Виктора, шеф Лабораторије за динамику лимфоцита.
Марија Канесо додала је да иако откриће није директно повезано са алергијама на храну, може допринети бољем схватању механизма који до њих доводи.
„Можда једног дана будемо могли да користимо APC да спречимо алергије на храну“, рекла је она.
Студија је
објављена у публикацији „Science“.
