https://sputnikportal.rs/20250131/evropa-krece-ostro-na-beograd-sta-srbiju-sada-ceka-1182159264.html
Европа креће оштро на Београд! Шта Србију сада чека
Европа креће оштро на Београд! Шта Србију сада чека
Sputnik Србија
Све што се у нацрту нове резолуције Европског парламента односи на Србију – да мора да уведе санкције Русији и призна независност Косова и Метохије како би... 31.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-31T18:32+0100
2025-01-31T18:32+0100
2025-01-31T18:32+0100
србија
србија
србија – политика
европски парламент
резолуција
антируске санкције
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/1e/1176721402_0:136:3161:1914_1920x0_80_0_0_a303bfdf20b7f768dfe8f29b5bab6c94.jpg.webp
Ко о чему, европосланици о томе како Србија треба да уведе санкције Русији и да призна независност Косова и Метохије – тако би на први поглед могао да се оцени и тек усвојени нацрт резолуције спољнополитичког одбора Европског парламента (ЕП) (чији је председавајући стари српски познаник, Дејвид Мекалистер).Стара песма из Европског парламентаИако звучи као нешто што је већ више пута речено, нови нацрт резолуције је најава оштријег курса Брисела према Србији, сматра дипломата и спољнополитички аналитичар др Зоран Миливојевић, а дух резолуције тумачи утицајем Либерала, Зелених и Социјалдемократа у спољнополитичком одбору ЕП.Зато се нацрт резолуције може оценити као додатни притисак нових структура у Европском парламенту и сигнал је на шта Србија може да рачуна у наредном периоду.Наглашавањем политичких услова за приступање Србије, европосланици заоштравају однос према нашој земљи у тренутку када треба ући у нови циклус преговора, пред отварање Кластера 3, подсећа наш саговорник.Што се тиче Србије, она је све што је у агенди коју је најавила, или испунила, или тренутно испуњава, тако да не постоје никакве додатне обавезе и проблеми, а није наодмет увек подсећати да је питање усаглашавања са политиком ЕУ питање на које треба одговорити на крају процеса придруживања, додаје он.Притисци овакве врсте полако губе смисао јер су опредељења и ставови Србије везани за њене односе са пријатељским земљама, Русијом и КИном, као и питање Косова и Метохије константе и не треба очекивати никакву промену става без обзира на притиске.Геостратешка инвестиција – али чија?А када је реч о томе да је проширење ЕУ „геостратешка инвестиција“, Миливојевић поставља питање за кога?Ако Брисел жели да придруживање Србије заједничкој спољној и безбедносној политици буде и српска геостратешка инвестиција, ЕУ би требало да се врати на принципе реалполитике. То, према Миливојевићевим речима, значи да ЕУ треба да разуме да око Косова и Метохије треба да се тражи компромисно решење политичким и дипломатским средствима у условима када је признање од стране Србије немогуће.Европски парламент је усвојио нацрт резолуције о примени заједничке спољне и безбедносне политике у којем је позвао на усклађивање кандидата за чланство са овом политиком и нагласио да је проширење ЕУ геостратешка инвестиција.Србија се у нацрту, додуше, не помиње директно, али се у усвојеним амандманима наводи да приступни преговори са Србијом треба да напредују само ако се она усклади са санкцијама ЕУ против Русије и значајно напредује у реформама везаним за ЕУ, посебно у области основних вредности. Такође, европосланици „изражавају жаљење“ због, како се наводи, недостатка напретка у спровођењу пута ка нормализацији односа са такозваним Косовом и позивају на улагање напора и капацитета у нормализацију.Београд и Приштина позивају се да се ангажују у дијалогу ради постизања свеобухватног, правно обавезујућег споразума о нормализацији односа, „заснованог на међусобном признању, у складу са међународним правом и без даљег одлагања“, док се ЕП обавезује да ће блиско сарађивати са одлазећим и новим специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Београда и Приштине.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250130/odbor-ep-uslovio-srbiju-u-eu-samo-ako-se-uvedu-sankcije-rusiji-i-normalizuju-odnosi-sa-kosovom-1182142169.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_b2e31590815c3ecc975e9c10222253c6.jpg.webp
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_b2e31590815c3ecc975e9c10222253c6.jpg.webp
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_b2e31590815c3ecc975e9c10222253c6.jpg.webp
србија, србија – политика, европски парламент, резолуција, антируске санкције, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, европски парламент, резолуција, антируске санкције, косово и метохија (ким)
Европа креће оштро на Београд! Шта Србију сада чека
Све што се у нацрту нове резолуције Европског парламента односи на Србију – да мора да уведе санкције Русији и призна независност Косова и Метохије како би постала чланице „европске породице народа“ – стара је песма. Међутим, европосланици сада поручују и да Србија од Брисела може да очекује оштрији курс.
Ко о чему, европосланици о томе како Србија треба да уведе санкције Русији и да призна независност Косова и Метохије – тако би на први поглед могао да се оцени и тек усвојени нацрт резолуције спољнополитичког одбора Европског парламента (ЕП) (чији је председавајући стари српски познаник, Дејвид Мекалистер).
Стара песма из Европског парламента
Иако звучи као нешто што је већ више пута речено, нови нацрт резолуције је најава оштријег курса Брисела према Србији, сматра дипломата и спољнополитички аналитичар др Зоран Миливојевић, а дух резолуције тумачи утицајем Либерала, Зелених и Социјалдемократа у спољнополитичком одбору ЕП.
„Мислим да је то тај дух који тамо преовлађује: са притисцима на Србију и са оним нама већ познатим темама и условима везаним за односе са Русијом и за питање Косова и Метохије“, наглашава Миливојевић.
Зато се нацрт резолуције може оценити као додатни притисак нових структура у Европском парламенту и сигнал је на шта Србија може да рачуна у наредном периоду.
Наглашавањем политичких услова за приступање Србије, европосланици заоштравају однос према нашој земљи у тренутку када треба ући у нови циклус преговора, пред отварање Кластера 3, подсећа наш саговорник.
„То указује да се Србија, када је реч о процесу приступања и његовој динамици поново налази у одређеној неизвесности којом доминирају политички услови који су у овом тренутку неприхватљиви. Мислим да је тренутак да се ЕУ и ова нова структура која је у ЕУ сада на власти на директан начин изјасни јер ово доводи у питање сам процес, а оваква политичка условљавања утичу и на укупно расположење и на динамику“, истиче Миливојевић.
Што се тиче Србије, она је све што је у агенди коју је најавила, или испунила, или тренутно испуњава, тако да не постоје никакве додатне обавезе и проблеми, а није наодмет увек подсећати да је питање усаглашавања са политиком ЕУ питање на које треба одговорити на крају процеса придруживања, додаје он.
Притисци овакве врсте полако губе смисао јер су опредељења и ставови Србије везани за њене односе са пријатељским земљама, Русијом и КИном, као и питање Косова и Метохије константе и не треба очекивати никакву промену става без обзира на притиске.
Геостратешка инвестиција – али чија?
А када је реч о томе да је проширење ЕУ „геостратешка инвестиција“, Миливојевић поставља питање за кога?
„Притисци на Србију и омогућавање ЕУ да своје циљеве реализује кроз притиске на њу, кроз признање независности Косова и кроз санкције Русији – то може бити геостратешка инвестиција ЕУ, али не Србије. Према томе, не видим шта би то могла да буде геостратешка инвестиција Србије“, истиче Миливојевић.
Ако Брисел жели да придруживање Србије заједничкој спољној и безбедносној политици буде и српска геостратешка инвестиција, ЕУ би требало да се врати на принципе реалполитике. То, према Миливојевићевим речима, значи да ЕУ треба да разуме да око Косова и Метохије треба да се тражи компромисно решење политичким и дипломатским средствима у условима када је признање од стране Србије немогуће.
„И друго, ако би се држала својих стандарда и норми, ако би поштовала оно што Србија чини на плану реформи, а питање санкција Русији оставила за процес усаглашавања, како је то и предвиђено“, закључује Миливојевић.
Европски парламент је усвојио нацрт резолуције о примени заједничке спољне и безбедносне политике у којем је позвао на усклађивање кандидата за чланство са овом политиком и нагласио да је проширење ЕУ геостратешка инвестиција.
Србија се у нацрту, додуше, не помиње директно, али се у усвојеним амандманима наводи да приступни преговори са Србијом треба да напредују само ако се она усклади са санкцијама ЕУ против Русије и значајно напредује у реформама везаним за ЕУ, посебно у области основних вредности. Такође, европосланици „изражавају жаљење“ због, како се наводи, недостатка напретка у спровођењу пута ка нормализацији односа са такозваним Косовом и позивају на улагање напора и капацитета у нормализацију.
Београд и Приштина позивају се да се ангажују у дијалогу ради постизања свеобухватног, правно обавезујућег споразума о нормализацији односа, „заснованог на међусобном признању, у складу са међународним правом и без даљег одлагања“, док се ЕП обавезује да ће блиско сарађивати са одлазећим и новим специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Београда и Приштине.
