https://sputnikportal.rs/20250131/ostaci-neurona-u-usima-pokusavaju-da-pokrecu-usi-dok-slusamo-1182173622.html
Остаци неурона у ушима покушавају да покрећу уши док слушамо
Остаци неурона у ушима покушавају да покрећу уши док слушамо
Sputnik Србија
Остаци неурона у људским ушима покушавају да покрећу уши док људи слушају, открила је студија Универзитета Сарланд у Немачкој. 31.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-31T22:43+0100
2025-01-31T22:43+0100
2025-01-31T22:43+0100
наука и технологија
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1f/1182173733_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_414a2b37dd4888bbe18e1da42fe84efc.jpg
„Верује се да су наши преци изгубили способност да померају уши пре око 25 милиона година, али тешко је рећи због чега. Међутим, успели смо да докажемо да су неуронска кола и даље присутна у неком стању, то јест наш мозак је задржао неке од структура потребних за померање ушију, иако више немају функцију“, рекао је главни аутор истраживања Андреас Шроер.У студији је откривено да је кретање ових мишића код људи повезано са смером звукова на које људи обраћају пажњу, а сада је откривено да се поједини мишићи активирају када људи имају потешкоћа да чују неки звук, преноси Гардијан.У једном од експеримената у оквиру студије учествовало је 20 одраслих без проблема са слухом да слушају аудио-књигу која се репродукује истовремено са истог звучника на којем се репродукује поткаст. Употребљена су три сценарија. У најлакшем, поткаст је био тиши од аудио-књиге, а у најтежем сценарију пуштена су два поткаста истовремено кад и аудио-књига, при чему је један од поткаста био сличне јачине звука као и књига.“Желели смо да сазнамо да ли соматски нервни систем код људи реагује на напорно слушање звукова. Као када покушавате да разумете шта неко говори у празном ресторану и када покушавате да разумете некога у веома прометном ресторану”, рекао је Шроер.Сви учесници носили су комплет електрода како би истраживачи пратили електричну активност коју производе мишићи потребни за померање ушију, а након експеримента требало је да оцене колико труда им је било потребно да слушају аудио-књигу.Откривено је да су испитаници губили фокус на аудио-књигу како се сценарио кретао од најлакшег ка најтежем, док је активност у горњим ушним мишићима, који подижу уво нагоре и ка споља, била већа током најтежих услова слушања. Такође је откривено да су задњи ушни мишићи, који повлаче уво уназад, били активнији кад су звуци долазили иза учесника него испред њих.“Покрети уха које смо снимили вероватно немају видљиве користи. Тако да мислимо да овај систем даје све од себе, али да вероватно не постиже много”, навео је Шроер.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија
Остаци неурона у ушима покушавају да покрећу уши док слушамо
Остаци неурона у људским ушима покушавају да покрећу уши док људи слушају, открила је студија Универзитета Сарланд у Немачкој.
„Верује се да су наши преци изгубили способност да померају уши пре око 25 милиона година, али тешко је рећи због чега. Међутим, успели смо да докажемо да су неуронска кола и даље присутна у неком стању, то јест наш мозак је задржао неке од структура потребних за померање ушију, иако више немају функцију“, рекао је главни аутор истраживања Андреас Шроер.
У студији је откривено да је кретање ових мишића код људи повезано са смером звукова на које људи обраћају пажњу, а сада је откривено да се поједини мишићи активирају када људи имају потешкоћа да чују неки звук, преноси Гардијан.
У једном од експеримената у оквиру студије учествовало је 20 одраслих без проблема са слухом да слушају аудио-књигу која се репродукује истовремено са истог звучника на којем се репродукује поткаст. Употребљена су три сценарија. У најлакшем, поткаст је био тиши од аудио-књиге, а у најтежем сценарију пуштена су два поткаста истовремено кад и аудио-књига, при чему је један од поткаста био сличне јачине звука као и књига.
“Желели смо да сазнамо да ли соматски нервни систем код људи реагује на напорно слушање звукова. Као када покушавате да разумете шта неко говори у празном ресторану и када покушавате да разумете некога у веома прометном ресторану”, рекао је Шроер.
Сви учесници носили су комплет електрода како би истраживачи пратили електричну активност коју производе мишићи потребни за померање ушију, а након експеримента требало је да оцене колико труда им је било потребно да слушају аудио-књигу.
Откривено је да су испитаници губили фокус на аудио-књигу како се сценарио кретао од најлакшег ка најтежем, док је активност у горњим ушним мишићима, који подижу уво нагоре и ка споља, била већа током најтежих услова слушања. Такође је откривено да су задњи ушни мишићи, који повлаче уво уназад, били активнији кад су звуци долазили иза учесника него испред њих.
“Покрети уха које смо снимили вероватно немају видљиве користи. Тако да мислимо да овај систем даје све од себе, али да вероватно не постиже много”, навео је Шроер.
