https://sputnikportal.rs/20250206/naucnici-simulirali-razorni-udar-asteroida-u-zemlju-1182376117.html
Научници симулирали разорни удар астероида у Земљу
Научници симулирали разорни удар астероида у Земљу
Sputnik Србија
Научници су моделирали катастрофалне последице могућег удара астероида у наредном веку, нудећи увид у изазове преживљавања са којима би се човечанство суочило. 06.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-06T23:00+0100
2025-02-06T23:00+0100
2025-02-06T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
астрономија
астероид
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1e/1182136537_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_cebf5a93f42a320200ebcc360255ed8a.jpg.webp
Земља није доживела велики удар астероида миленијумима, али универзум је и даље пун потенцијалних претњи. Један такав објекат је астероид Бену, већ познат научницима, недавно проучаван током НАСА-ине мисије прикупљања узорака. У септембру 2182. постоји могућност за судар са Земљом од 1:2700, што иако је мала шанса, дефинитивно је далеко од нуле.Да би разумели потенцијалне последице таквог утицаја, климатски научници из Јужне Кореје испитали су његове могуће ефекте на животну средину. Последњи велики удар астероида, Чиксулуб, пре 66 милиона година, повезан је са масовним изумирањем диносауруса. Иако је Бену много мањи, са пречником од 500 метара, налази нове студије су и даље алармантни.Глобални климатски поремећај„Наше симулације, које убризгавају до 400 милиона тона прашине у стратосферу, показују значајне поремећаје климе, атмосферске хемије и глобалне фотосинтезе. Предвиђа се да ће глобалне средње температуре пасти за 4 степена Целзијуса, а глобалне падавине за 15 процената у нашим симулацијама“, пишу Лан Даи и Аксел Тимерман са Националног универзитета Пусан, аутори студије објављене у часопису Сајенс Адвансес.Студија, спроведена коришћењем суперкомпјутера Алеф, симулирала је како би астероид величине Бенуа утицати на климу Земље. Непосредна експлозија не би била најразорнији фактор, већ би дугорочни атмосферски ефекти изазвали пустош. Убацивање прашине у атмосферу би потамнило небо, ослабило фотосинтезу и значајно променило временске прилике.Катастрофалне последице по биљни светТакође је примећено смањење озона од 32 одсто, са потенцијално катастрофалним последицама по биљни свет. Изненадна зима би створила неповољне климатске услове за раст биљака, што би довело до почетног смањења фотосинтезе од 20 до 30 процената у копненим и морским екосистемима.„То би вероватно изазвало велике поремећаје у глобалном ланцу исхране“, каже Даи.Занимљиво је да је морска алга показала отпорност, опоравила се у року од неколико месеци због прашине богате гвожђем. Овај неочекивани опоравак могао би осигурати стабилност ланца исхране за морски живот.Могућа искуства наших предакаВелики удари астероида и даље су ретки и дешавају се отприлике сваких 100.000 до 200.000 година. То значи да су наши преци можда раније искусили неке од ових догађаја са потенцијалним ефектима на људску еволуцију, па чак и на нашу генетску структуру, каже Тимерман, пише Сајенс алерт.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, астрономија, астероид
наука и технологија, свемир, астрономија, астероид
Научници симулирали разорни удар астероида у Земљу
Научници су моделирали катастрофалне последице могућег удара астероида у наредном веку, нудећи увид у изазове преживљавања са којима би се човечанство суочило.
Земља није доживела велики удар астероида миленијумима, али универзум је и даље пун потенцијалних претњи. Један такав објекат је астероид Бену, већ познат научницима, недавно проучаван током НАСА-ине мисије прикупљања узорака. У септембру 2182. постоји могућност за судар са Земљом од 1:2700, што иако је мала шанса, дефинитивно је далеко од нуле.
Да би разумели потенцијалне последице таквог утицаја, климатски научници из Јужне Кореје испитали су његове могуће ефекте на животну средину. Последњи велики удар астероида, Чиксулуб, пре 66 милиона година, повезан је са масовним изумирањем диносауруса. Иако је Бену много мањи, са пречником од 500 метара, налази нове студије су и даље алармантни.
Глобални климатски поремећај
„Наше симулације, које убризгавају до 400 милиона тона прашине у стратосферу, показују значајне поремећаје климе, атмосферске хемије и глобалне фотосинтезе. Предвиђа се да ће глобалне средње температуре пасти за 4 степена Целзијуса, а глобалне падавине за 15 процената у нашим симулацијама“, пишу Лан Даи и Аксел Тимерман са Националног универзитета Пусан, аутори
студије објављене у часопису Сајенс Адвансес.
Студија, спроведена коришћењем суперкомпјутера Алеф, симулирала је како би астероид величине Бенуа утицати на климу Земље. Непосредна експлозија не би била најразорнији фактор, већ би дугорочни атмосферски ефекти изазвали пустош. Убацивање прашине у атмосферу би потамнило небо, ослабило фотосинтезу и значајно променило временске прилике.
Катастрофалне последице по биљни свет
Такође је примећено смањење озона од 32 одсто, са потенцијално катастрофалним последицама по биљни свет. Изненадна зима би створила неповољне климатске услове за раст биљака, што би довело до почетног смањења фотосинтезе од 20 до 30 процената у копненим и морским екосистемима.
„То би вероватно изазвало велике поремећаје у глобалном ланцу исхране“, каже Даи.
Занимљиво је да је морска алга показала отпорност, опоравила се у року од неколико месеци због прашине богате гвожђем. Овај неочекивани опоравак могао би осигурати стабилност ланца исхране за морски живот.
Могућа искуства наших предака
Велики удари астероида и даље су ретки и дешавају се отприлике сваких 100.000 до 200.000 година. То значи да су наши преци можда раније искусили неке од ових догађаја са потенцијалним ефектима на људску еволуцију, па чак и на нашу генетску структуру, каже Тимерман,
пише Сајенс алерт.
