Како ће школе надокнађивати часове а да не преоптерете ђаке
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Оне школе које су у другом полугодишту ове године одржавале часове од 30 минута неће морати да праве план надокнаде, већ ће то бити обавеза само оних школа које су биле у потпуној обустави рада, односно где ученици нису уопште имали наставу, каже за Спутњик Иван Ружичић председник управног одбора Друштва директора школа Србије.
Министар просвете Славица Ђукић Дејановић тражила је од директора школа израду планова надокнаде часова, али је такође напоменула да надокнада мора бити осмишљена тако да не преоптерети ђаке додатно.
Надокнада часова само за школе које су потпуно обуставиле наставу
Ружичић објашњава да се градиво неће савлађивати убрзаним темпом и на штету ученика, већ да ће се једноставно комбиновати тако да се задате лекције пређу, а да ђаци не буду под притиском. На часу који траје 45 минута, они ће од 20 до 30 минута користити на обраду новог градива, док ће преостало време служити за утврђивање, понављање и систематизацију градива где би сваког часа неко од ученика био у прилици да добије оцену.
Свака школа ће морати да направи сопствени план надокнаде, у зависности од ситуације у којој се налази, односно у зависности од тога колико дана нису одржавали часове. Све ће школе користити различите моделе надокнаде, јер нити је ситуација у свакој школи иста, нити је свака школа изгубила подједнак број наставних дана и часова, рекао је Ружичић за Спутњик.
Постоји неколико различитих модела надокнаде, а оно што им је заједничко јесте да ће их у свакој школи заједно разматрати наставничко веће, психолoзи, педагози и ученички парламент, док ће савети родитеља, наравно, такође бити упознати са њима.
На часу који траје 45 минута, они ће од 20 до 30 минута користити на обраду новог градива, док ће преостало време служити за утврђивање, понављање и систематизацију градива.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Нико не губи летњи распуст
Поједине школе ће можда имати продужења наставе у виду седмог часа и из тога ће, објашњава наш саговорник, бити изузетак осмаци и матуранти средњих школа и гимназија, који свакако већ имају редовних седам часова. За неке школе ће бити неопходна и наставна субота, а средње стручне школе ће имати и практичне могућности допуне знања.
Уколико, примера ради, дође до ситуације да се обустава настави и потраје још месец дана, Ружић каже да се неће радити током лета, односно да ђаци неће губити летњи распуст.
У том случају би школе правиле план да се прилагоде. Оно шта је обавеза сваког наставника је да испуне годишњу норму часова и обавеза, да испредају одређен број лекција и наставних јединица и да дају одређен број оцена који је прописан правилником о оцењивању, како би ученици били у законским оквирима оцењени.
Неке школе ће уводити седми час, а неке наставну суботу.
© Sputnik / Константин Михальчевский
/ Коришћењем комбиноване методе одржавања лекција и пропитивања на истом часу, додаје Ружичић, за одређен број часова би могло да се постигне дупло више. Он даје пример до 25 школских часова у континуитету за време којих би се прешло 25 наставних јединица и поделило, рецимо, 50 оцена. Поред свега тога, каже он, остало би још часова који би се цели могли користити и за писане провере знања и за могућност поправке оцене.
Он каже да је посебна прича то колико су наши ђаци и иначе преоптерећени градивом, будући да имају превише и предмета и часова, али да то захтева озбиљну и целокупну анализу нашег образовно-васпитног система.
Сигурно да ће се водити рачуна и о преоптерећености ученика у смислу реализације тих обавеза које они имају. Оно шта је суштина јесте да када дође тај тренутак склапања плана надокнаде тај посао треба препустити директорима, наставницима и самим ученицима и они ће се договорити како заједнички то да реализују, закључује Ружичић.
Потребно системско решење
У осврту на новонасталу ситуацију, психолог Александра Јанковић истиче да би, уколико се покаже успешним, скраћење часова на 30 минута, односно комбинована техника одржавања наставе, могла да се задржи и после надокнаде изгубљених часова.
Сва истраживања а и искуства људи који раде са децом показују да су наставни планови за децу прилично захтевни. Због хиперинфлације различитих информација које до њих стижу сваке секунде, деца новијих генерација показују смањен обим пажње. Имајући то у виду, требало би на глобалном нивоу ускладити наставне планове са оним шта је реално стање. Ово сада је конкретно питање надокнаде пропуштеног, али то су само новонастале околности, док су проблеми постојали и пре свега тога, каже Александра Јанковић за Спутњик.
Она објашњава да наставници морају пратити околности дигиталног света у којем одрастају и живе данашњи ђаци како би наставни планови били сажетији, краћи, прихватљивији и занимљивији, али истовремено и ефективнији. На скраћење часова са 45 минута на 30 апеловали су и раније људи који раде са децом, посебно када је реч о нижим разредима.
Због хиперинфлације различитих информација које до њих стижу сваке секунде, деца новијих генерација показују смањен обим пажње, што свакако захтева и промену у приступу држања наставе.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Наша саговорница сматра да је потребно темељно, системско решење које није само везано за Министарство просвете, већ за искуства људи који предају у школама и који имају потребну праксу, па самим тим и могу да укажу на то шта су проблеми данашњег школства. Неопходно је, пре свега, прилагођавање потребама генерације која уопште не личи на генерације својих родитеља, бака и дека, иако је наставни приступ остао малтене исти.
У овим околностима које су свакако тешке због губитка и надокнаде часова, ово ће послужити као експеримент у којем ћемо видети да ли за мање времена и са краћим часовима може да се постигне потребни квалитет и усвајање знања. Колико год да је ова ситуација неповољна, могуће је да из свега испадне још и нешто добро, односно да се види у пракси како то изгледа и да ли је могуће променити ове камерне постулате и направити мало динамичнију организацију, закључује Јанковићева.
Погледајте и:
