https://sputnikportal.rs/20250210/nepoznata-anomalija-na-dnu-pacifika-naucnici-zateceni-potencijal-je-ogroman--1182494249.html
Аномалија на дну Пацифика: Научници затечени, потенцијал је огроман
Аномалија на дну Пацифика: Научници затечени, потенцијал је огроман
Sputnik Србија
Берилијум-10, редак радиоактивни изотоп који производе космички зраци у атмосфери, пружа важну слику о геолошкој историји Земље. Тим истраживача открио је... 10.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-10T23:00+0100
2025-02-10T23:00+0100
2025-02-11T08:07+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0a/1182494484_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_5a8a11bad6a30f14ca72579fa9d4c23c.jpg
Таква аномалија може бити приписана променама у океанским струјама или астрофизичким догађајима од пре 10 милиона година, саопштио је Centar Helmholc Drezden-Rozendorf (HZDR).Ова открића имају потенцијал да буду глобални временски маркер, што је велики напредак у датирању геолошких догађаја током неколико милиона година. Резултати су представљени у журналу „Nature Communications“.Радиоизотопи се користе за датирање археолошких и геолошких узорака, а датирање радиоактивним угљеником је најпознатија метода. У суштини, оно је засновано на чињеници да живи организми током живота апсорбују радиоактивни изотоп угљеника C14, а када организам умре, та апсорпција престаје и долази до његовог полураспадања отприлике на сваких 5.700 година. Поређењем нестабилног C14 и стабилног C12 научници могу да утврде кад се догодила смрт организма.Мистериозна аномалијаАрхеолошка открића попут костију или остатака дрвета могу добро да се датирају на овај начин.Овај изотоп стварају космички зраци у интеракцији са кисеоником и азотом у вишим слојевима атмосфере. Стиже на тло кроз падавине и може да се нагомила на дну Пацифика. Време полураспада је 1,4 милиона година, берилијум-10 распада се на бор, што дозвољава геолошко датирање током 10 милиона година.Кол и његова истраживачка група недавно су извукли јединствене геолошке узорке са дна Пацифика, са дубине од неколико километара. Да би их анализирали, научници су анализирали садржај берилијума-10.„На око 10 милиона година открили смо дупло више берилијума-10 него што смо очекивали. Наишли смо на досад непознату и неоткривену аномалију“, рекао је Кол.Како је толика количина берилијума-10 настала пре 10 милиона година? Кол је предложио два објашњења. Једно је повезано са океанским струјама близу Антарктика, која се драстично променила пре од 10 до 12 милиона година. Друга хипотеза је астрофизичка, сугерише да је до тога дошло због супернове у близини Земље, која је привремено оборила и Земљин природни штит – хелиосферу.Аномалија може бити екстремно корисна за датирање геолошких узорака берилијумом.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Аномалија на дну Пацифика: Научници затечени, потенцијал је огроман
23:00 10.02.2025 (Освежено: 08:07 11.02.2025) Берилијум-10, редак радиоактивни изотоп који производе космички зраци у атмосфери, пружа важну слику о геолошкој историји Земље. Тим истраживача открио је неочекивану акумулацију овог изотопа у узорцима са дна Пацифика.
Таква аномалија може бити приписана променама у океанским струјама или астрофизичким догађајима од пре 10 милиона година, саопштио је Centar Helmholc Drezden-Rozendorf (HZDR).
Ова открића имају потенцијал да буду глобални временски маркер, што је велики напредак у датирању геолошких догађаја током неколико милиона година. Резултати су
представљени у журналу „Nature Communications“.
Радиоизотопи се користе за датирање археолошких и геолошких узорака, а датирање радиоактивним угљеником је најпознатија метода. У суштини, оно је засновано на чињеници да живи организми током живота апсорбују радиоактивни изотоп угљеника C14, а када организам умре, та апсорпција престаје и долази до његовог полураспадања отприлике на сваких 5.700 година. Поређењем нестабилног C14 и стабилног C12 научници могу да утврде кад се догодила смрт организма.
Археолошка открића попут костију или остатака дрвета могу добро да се датирају на овај начин.
„Међутим, датирање радиоактивним угљеником је ограничено на највише 50.000 година. Да бисмо датирали старије узорке, потребни су нам други изотопи, попут берилијума-10“, рекао је др Доминик Кол, физичар ХЗДР.
Овај изотоп стварају космички зраци у интеракцији са кисеоником и азотом у вишим слојевима атмосфере. Стиже на тло кроз падавине и може да се нагомила на дну Пацифика. Време полураспада је 1,4 милиона година, берилијум-10 распада се на бор, што дозвољава геолошко датирање током 10 милиона година.
Кол и његова истраживачка група недавно су извукли јединствене геолошке узорке са дна Пацифика, са дубине од неколико километара. Да би их анализирали, научници су анализирали садржај берилијума-10.
„На око 10 милиона година открили смо дупло више берилијума-10 него што смо очекивали. Наишли смо на досад непознату и неоткривену аномалију“, рекао је Кол.
Како је толика количина берилијума-10 настала пре 10 милиона година? Кол је предложио два објашњења. Једно је повезано са океанским струјама близу Антарктика, која се драстично променила пре од 10 до 12 милиона година. Друга хипотеза је астрофизичка, сугерише да је до тога дошло због супернове у близини Земље, која је привремено оборила и Земљин природни штит – хелиосферу.
Аномалија може бити екстремно корисна за датирање геолошких узорака берилијумом.
