https://sputnikportal.rs/20250212/srpska-pravoslavna-crkva-danas-slavi-sveta-tri-jerarha-1182551256.html
Српска православна црква данас слави Света три јерарха
Српска православна црква данас слави Света три јерарха
Sputnik Србија
Српска православна црква (СПЦ) данас слави Света три јерарха, празник посвећен васељенским хришћанским учитељима - Василију Великом, Григорију Богослову и... 12.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-12T08:41+0100
2025-02-12T08:41+0100
2025-02-12T08:41+0100
друштво
србија – друштво
друштво
празник
спц
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/09/1128311807_0:159:3073:1888_1920x0_80_0_0_0a69bc34a5b747a67abebcf48ab44212.jpg
Три васељенска учитеља, који су својим умом, образовањем и начином проповедања хришћанства превазишли своје савременике и које је Црква сврстала у ред светих, били су тема великих богословских спорова и расправе у народу, који су окончани 1084. године установљењем заједничког празника, у време цара Алексија Комнена.У јавним богословским расправама једни су уздизали Василија због чистоте и храбрости, други Григорија због недостижне висине у богословљу, а трећи Златоустог због чудесне слаткоречивости и јасноће у проповедању хришћанске вере.Њихове присталице су се називали Василијани, Григоријани и Јованити.Према предању, спор је решен када су се светитељи јавили у сну епископу евхаирском Јовану, прво сваки засебно, а потом заједно, поручивши му да су „једно у бога“, да у њима нема ништа противречно и саветујући га да им напише заједничку литургију и одреди заједнички празник.Према канону СПЦ, овај празник спада у заповедне због значаја за свеукупно хришћанско учење и слави се увек 12. фебруара по Грегоријанском, односно 30. јануара по Јулијанском и богослужбеном календару СПЦ.У православним храмовима служе се литургије у славу светитеља који су заузели високо место у историји хришћанске цркве.На овај празник СПЦ слави светог Василија Великог као реторичара, филозофа и писца светих литургија које се служе 10 пута годишње на велике православне празнике.Свети Григорије Богослов се прославља као епископ у Цариграду, а 12 година је управљао црквом утврђујући православље, док је свети Јован Златоусти, као велики беседник и тумач Светог писма, својом речитошћу и јасноћом мисли превазишао све грчке реторичаре.Света три јерарха прослављају сви православци - уживају велико поштовање у српском народу где су од давнине еснафска слава металаца, а православни грчки народ их сматра не само црквеним већ и националним и школским празником.Сваки од ових светитеља празнује се посебно у месецу јануару - свети Василије Велики 1, свети Георгије Богослов, 25, а свети Јован Златоусти 27. јануара, по јулијанском календару који поштује СПЦ.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – друштво, друштво, празник, спц
србија – друштво, друштво, празник, спц
Српска православна црква данас слави Света три јерарха
Српска православна црква (СПЦ) данас слави Света три јерарха, празник посвећен васељенским хришћанским учитељима - Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоустом, чија су обједињена теолошка учења обележила византијску цркву 11. века и усмерила православно богословље.
Три васељенска учитеља, који су својим умом, образовањем и начином проповедања хришћанства превазишли своје савременике и које је Црква сврстала у ред светих, били су тема великих богословских спорова и расправе у народу, који су окончани 1084. године установљењем заједничког празника, у време цара Алексија Комнена.
У јавним богословским расправама једни су уздизали Василија због чистоте и храбрости, други Григорија због недостижне висине у богословљу, а трећи Златоустог због чудесне слаткоречивости и јасноће у проповедању хришћанске вере.
Њихове присталице су се називали Василијани, Григоријани и Јованити.
Према предању, спор је решен када су се светитељи јавили у сну епископу евхаирском Јовану, прво сваки засебно, а потом заједно, поручивши му да су „једно у бога“, да у њима нема ништа противречно и саветујући га да им напише заједничку литургију и одреди заједнички празник.
Према канону СПЦ, овај празник спада у заповедне због значаја за свеукупно хришћанско учење и слави се увек 12. фебруара по Грегоријанском, односно 30. јануара по Јулијанском и богослужбеном календару СПЦ.
У православним храмовима служе се литургије у славу светитеља који су заузели високо место у историји хришћанске цркве.
На овај празник СПЦ слави светог Василија Великог као реторичара, филозофа и писца светих литургија које се служе 10 пута годишње на велике православне празнике.
Свети Григорије Богослов се прославља као епископ у Цариграду, а 12 година је управљао црквом утврђујући православље, док је свети Јован Златоусти, као велики беседник и тумач Светог писма, својом речитошћу и јасноћом мисли превазишао све грчке реторичаре.
Света три јерарха прослављају сви православци - уживају велико поштовање у српском народу где су од давнине еснафска слава металаца, а православни грчки народ их сматра не само црквеним већ и националним и школским празником.
Сваки од ових светитеља празнује се посебно у месецу јануару - свети Василије Велики 1, свети Георгије Богослов, 25, а свети Јован Златоусти 27. јануара, по јулијанском календару који поштује СПЦ.
