Сретење у Српској: Мета за отровне стреле из Сарајева?
© Tanjug / FOTO SRNA/ Borislav Zdrinja
Пратите нас
Српска и Србија ће заједно прослављати Сретење као Дан државности и то ће постати нова мета у коју ће Сарајево забадати своје отровне стреле. Из овог разлога ће ослабити напади на 9. јануар. Српска је по свим елементима држава, а обележавање Сретења није само потврда било какве државности, већ српске државности, каже за Спутњик Анђелко Козомара.
На прошлогодишњем Свесрпском сабору донете су многе одлуке од којих је једна заједничко прослављање великих празника међу Србима са обе стране Дрине. Политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара сматра да се овим потезом доказује једна јако битна ствар, а то је чињеница да ће Србија постојано стати из Српске када је реч о прослави Сретења и да ово неће бити никакав експеримент, односно прво и последње празновање Сретења у Српској, већ нешто што ће прерасти у државну традицију.
Изузетно је битно да Срби буду јединствени и да се чврсто држе једни других. Срби их Босне и Херцеговине немају никог снажнијег, отворенијег и искренијег пријатеља од Србије и овдашњи народ то веома добро зна и јако цени. То јединство је једини гарант опстанка Срба на овим просторима, као и гарант опстанка њихове државе Републике Српске, ма како то неком парало уши и изазивало бес, рекао је Козомара за Спутњик.
Дан државности Србије — Сретење је државни празник Србије који се прославља 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције. Такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Кнежевине Србије — Сретењски устав.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Шта ће бити са 9. јануаром?
Наш саговорник сматра да 9. јануар неће изгубити на свом значају и да ће се, нормално, и он обележавати. Оно што ће бити другачије јесте то што ће се терет напада из Сарајева и међународне заједнице инсталиране у Босни и Херцеговини пребацити на Сретење. Многи којима је 9. јануар сметао „заборавиће“ на њега кад схвате да је нови државни празник у Српској Сретење, који свим Србима означава потврду њихове државности.
Сретење ће им сметати јер је оно до сада било само празник у Србији, а сведочили смо пре неколико дана да је његово обележавање од стране амбасаде Републике Србије у Сарајеву било забрањено. Они су, дакле, већ почели да нападају Сретење јер је оно по њима празник друге државе која нема право да пребацује своју државност и са ове стране Дрине.
Сретење ће им више сметати од „геноцидног“ 9. јануара, тврди Козомара, јер повезује Србе са обе стране Дрине. Док 9. јануар представља дан оснивања Српске у који се Србија условно речено „не меша“, ово је каже он, сасвим друга прича.
Дан Републике Српске празнује се 9. јануара, а тог дана је и незванична слава Републике Српске Свети архиђакон Стефан. Дана 9. јануара 1992. године у Сарајеву, тадашња Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини је донела Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине.
© Sputnik / Александар Милачић
Баш зато ће Сретење нападати свим могућим отровима и вокабуларом који ће бити непримерен. Биће напада не само на државу Србију, већ и на комплетно државно руководство.
Када је реч о народу, Козомара тврди да је Српска одушевљена овом идејом и да ту нема спора. Заједничко прослављање свих великих српских празника, па и Дана државности, представља снажан искорак у обједињавању Србије и Српске. Ово није само обележавање празника, већ и порука да ове две земље црпе своју државност из истог извора. Тај точак је покренут и више нико неће моћи да га врати назад, а управо су зато толико гласна противљења и напади који долазе са супротне стране, закључује Козомара.
Погледајте и:
