Од Путинове визије до Трампове Америке: Пун круг у Минхену – тако се променио свет
© Sputnik / Sergei Guneyev
/ Пратите нас
Од 2007. и чувеног обраћања Владимира Путина, Минхенска безбедносна конференција направила је пун круг – од тога да је овај говор називан „дрским“, до тога да се све што је руски председник тада изрекао данас обистињује.
Минхенска безбедносна конференција била је ограничена у погледу свих безбедносних процеса на нивоу међународне заједнице ограничена стратешким смерницама Америке; следила је глобалистичка начела и принципе, објашњава председник Евроазијског безбедносног форума, генерал у пензији Митар Ковач.
Говор који је означио почетак мултиполарности
Путин је 10. фебруара 2007. одржао говор у коме је упозорио да је епоха униполарности на заласку и да ће се јаз између Запада и нових сила у успону само повећавати и упозорио да Русија ширење НАТО-а на исток посматра као претњу.
Тадашњи министар одбране САД, Роберт Гејтс, Путинов говор назвао је „дрским“, а генерални секретар НАТО-а Јап де Хоф Схефер „разочаравајућим и бескорисним“.
Међутим, када се ствари погледају из данашњег угла, изгледа да су у праву они који су говор оценили као пророчански, пре свега због дела у коме је руски председник нагласио да је свет у непрекидној промени и да Русија у тако промењеном свету жели да „остварује везе са свим одговорним и независним партнерима, са којима ћемо заједно моћи да градимо праведнији и демократски светски поредак, који ће обезбедити сигурност и просперитет за све, а не само за неколико одабраних земаља“.
Због тога руски филозоф и геополитичар Владимир Дугин говор руског председника назива почетком праве геополитичке револуције. У почетку је ову револуцију предводила Русија, касније су јој се придружиле многе друге земље данас окупљене унутар БРИКС-а. Све оне, попут Кине, Индије и Бразила, додаје Дугин, данас спадају у „клуб мултиполарности“.
„То је означило институционализацију мултиполарности, коју је Путин заговарао у свом обраћању у Минхену“, истакао је Дугин.
Запад још није схватио...
Према Ковачевим речима, на Западу постоје две струје – једна ретроградна, која не схвата промене које су се догодиле или тек треба да дођу; друга која је дошла са Трамповом администрацијом, која уважава легитимне интересе и других глобалних сила и схвата да није једини дежурни полицајац у свету.
Ова струја схвата да се о крупним светским безбедносним проблемима, као што је украјнска криза мора разговарати. То није само Трампова воља, него је и савет стручних људи који су предочили да нема војног решења и да мора да се разговара са Русијом, делити мишљења и проналазити решења.
„Европа и руководство НАТО-а за сада нису спремни за то. Колико ће им бити потребно вермена да се отрезне и да другачије почну да размишљају? Чини ми се да не схватају да су ове геополитичке и геостратешке промене веће него што су биле оне изазване нестанком Варшавског пакта и распадом и разбијањем СССР-а. Ово су сада вероватно већи изазови за безбедност света, да се и униполарног поретка преведе у стање мултиполарног света“, каже Ковач.
САД, НАТО и уопште оно што ће касније бити познато као „колективни Запад“ сматрали су сами себе те 2007. за главне играче у креирању међународних односа, додаје он.
„Међутим, и ми и целокупан „колективни Запад“ који трезвено посматра промене у процесима на нивоу међународне заједнице и Европе, сведоци смо тога, да се другачије мора приступати тим питањима. Да се са доста више уважавања мора дискутовати о захтевима Руске Федерације и Кине као глобалних сила у функцији испуњења макар оних најбитнијих услова као претпоставки за очување мира у Европи“, наводи наш саговорник.
Заоштравање само води у даље страдање
Нажалост, изузев Доналда Трампа и његовог окружења, не виде се померања у том смислу, нити водећих држава Европе, нити самог НАТО-а.
„У Европи, бирократске љуштуре глобалиста су регистровале да се мења свет, да је Трамп дошао на власт и да износи другачија стратешка опредељења од оне глобалистичке Америке, али нису још успели да схвате које тектонске промене у домену безбедности настају, првенствено на европском тлу, на Блиском, па и Далеком истоку и да се мења безбедносна архитектура света“, истиче Ковач.
Ковач је мишљења да је веома битно да Запад не иде старим путем заоштравања односа према Русији и Кини, јер то само води у страдање које никоме ништа неће донети.
„Али, по најновијим изјавама политичара три водеће европске земље, Британије, Немачке и Француске, којима се помало придружују и Шпанија и Италија, то је застарели концепт који очигледно нису у стању сами да промене, без спољних утицаја. Видимо да међу њима чак и дрске одважности, да су они ти који ће креирати безбедносне процесе у Европи, да САД не би требало да преговарају са Русијом без њих… Не схватају да их је време прегазило, а поготово њихове садашње позиције које су ретроградне и анахроне“, закључује он.
Погледајте и:
