Умрежавање суверениста: Колико ће Алтернативи за Немачку помоћи подршка из Мађарске
© Sputnik / Aleksey Nikolskyi
/ Пратите нас
Деградирање атлантистичке групе унутар Европског парламента и умрежавање европских странака које се противе Бриселу суштина је састанака попут оног који је мађарски премијер Виктор Орбан имао са лидером Алтернативе за Немачку Алис Вајдел, каже за Спутњик политиколог са Института за европске студије Стеван Гајић.
Орбан и Вајделова састали су се у Будимпешти десетак дана пред изборе у Немачкој а мађарски премијер поздравио ју је као савезницу која би, како је рекао, могла да помогне да се „склони чизма“ Брисела са груди Мађарске. Вајделова је заузврат похвалила Мађарску што увози руски гас, за разумну енергетску политику, његов антиимигрантски став и противљење наоружавању Украјине.
Гајић каже да све ово треба посматрати у контексту Трампове стратегије деградирања Европске уније и глобалистичке екипе која је тамо остала, а на коју је он свим силама ударио. Трампово отварање архива о УСАИД-у и објављивање документа везаних за убиство Кенедија сигурно ће се у неком тренутку обити о главу и европским елитама, а најпре по председници Европске комисиј еУрсули фон дер Лајен и француском председнику Емануелу Макрону.
Део те Трампове стратегије је његово обраћање, односно разговор нове Америке, искључиво и директно са европским земљама, а не преко посредништва Брисела, што додатно политички деградира ЕУ. Ово само видим као умрежавање антибриселских снага унутар ЕУ, а које сада имају отвореног савезника у Трампу и неку врсту посредног савезника у Русији, каже Гајић.
Трампово отварање архива о УСАИД-у и објављивање документа везаних за убиство Кенедија сигурно ће се у неком тренутку обити о главу и европским елитама, а најпре по председници Европске комисиј еУрсули фон дер Лајен и француском председнику Емануелу Макрону.
© Tanjug / АP Photo/Alex Brandon
Природна реакција
Бивши амбасадор Србије у Мађарској и заменик председника Београдског форума за свет равноправних Раде Дробац оцењује за Спутњик да је састанак Орбана и Вајделове нормална ствар јер суверенистичке странке расту и јачају, а њихова међусобна организација је логичан следећи корак. Између осталог, каже он, ЕУ је тако и конституисана да се сродне странке удружују и праве већину зарад већег утицаја при заједничком одлучивању.
Јачање ових странака може се приписати томе што је народ у Европи доста незадовољан актуелном ситуацијом и политиком сопствених држава, а затим и тиме што је дошло до великих промена у Америци кроз избог новог председника и администрације. Ово све, објашњава Дробац, погодује јачању суверенистичких странака.
Раније су власти у Европи, режими, владе, државници и пре свега сама ЕУ форсирале ситуацију у којој је Европска унија држава, а не оне државе које је чине. Орбан је одавно заговара ЕУ јаких држава, а не јаку ЕУ слабих држава, рекао је Дробац за Спутњик.
Алтернатива за Немачку је евроскептична странка која се противи имиграцији муслимана. Залажу се за повлачење признања тзв. Косова, а такође доследно осуђују НАТО бомбардовање Југославије.
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Састанак лидера АфД-а са премијером Мађарске може доста да помогне овој немачкој странци на изборима, сматра наш саговорник али напомиње да постоји један велики проблем и нелогичност у оквиру демократских земаља Запада. Наиме, они сузбијају сваку слободу, демократију и пре свега другачије мишљење. Нормално је, каже он, да Орбан који је дуго био усамљен у својој суверенистичкој политици сада тражи савезнике у другим државама ЕУ.
Што је Маску дозвољено, Орбану није
Новинар „Политике“ и некадашњи дописник из Немачке Мирослав Стојановић каже за Спутњик да ће окупљање суверенистичких странака и сусрет Виктора Орбана и лидера Алтернативе за Немачку званична политичка елита из Берлина сасвим сигурно искористити. Њима ће овај сусрет послужити да кажу како се мађарски премијер меша у немачку изборну кампању.
Стојановић подсећа да су поједине немачке странке исто тако на нож дочекале и америчког милијардера Елона Маска, који је у неколико наврата дао врло изражену подршку Алтернативи за Немачку. Маск је почео са твитовима подршке, затим је обавио разговор од скоро сат и по времена са Вајделовом, да би се на крају директно укључио путем видео линка у њихов страначки конгрес. Да ли су овакви његови потези помогли Алтернативи или одмогли тешко је рећи, каже Стојановић, а исто се може рећи и за Орбана.
Орбанове могућности у овом часу далеко су мање од Маскових, а и овај састанак одржан је непосредно пре избора. Не може он много да припомогне АфД-у, поготово што у самој Немачкој он не ужива велико поверење управо због тога што се унутар Европске уније понашао као особењак и соло играч, иритирајући и Брисел и Берлин. Не верујем да је нешто на том тасу могао да допринесе, пре ће бити да је изиритирао ове друге странке него што је АфД-у помогао, каже Стојановић за Спутњик.
Орбан и Вајделова састали су се у Будимпешти десетак дана пред изборе у Немачкој а мађарски премијер поздравио ју је као савезницу која би, како је рекао, могла да помогне да се „склони чизма“ Брисела са груди Мађарске.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Још једна битна разлика је у реакцијама противника Алтернативе које су биле поприлично суздржане када је реч о Маску, бојећи се да у Масковим речима има доста Трампа. Реаговање би свакако било доста другачије да није реч о непосредном саветнику и сараднику америчког председника, од којег у овом тренутку стрепи читава Европа, заједно са Немачком.
АфД хоће у породицу суверениста
Сам сусрет Орбана и Вајделове долази након скупа сувернистичких странака у Мадриду, ком лидерка АфД-а није присуствовала због изборних активности, али је евидентно да жели да припада тој „породици“, односно, каже Стојановић, странкама европске деснице.
Иако не верујем да Орбан може икако да им помогне у овој ситуацији јер се кампања већ завршава, а 23. фебруара су избори, странка Алтернатива за Немачку иначе стоји доста добро, а до краја кампање ће за који проценат још порасти, упркос врло жестоким анатемама са којима се суочавају.
Наш саговорник сматра да ће АфД бити друга странка по снази у будућем Бундестагу, али подсећа да то ништа не мора да значи јер су њене могућности учествовања у власти, бар у овом тренутку, искључене.
Стојановић то образлаже чињеницом да ниједна од такозваних етаблираних политичких странака не жели сарадњу са АфД-ом, па ни Фридрих Мерц, лидер Хришћанско-демократске уније, који има највеће шансе да буде будући немачки канцелар. Занимљиво је и то, додаје он, да је Мерц управо уз помоћ Алтернативе покушао кроз Бундестаг да провуче своју идеју о ригорознијим контролама на границама због огромног прилива миграната.
Наш саговорник сматра да ће АфД бити друга странка по снази у будућем Бундестагу, али подсећа да то ништа не мора да значи јер су њене могућности учествовања у власти, бар у овом тренутку, искључене.
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Та сарадња Мерца и АфД-а је на неки начин дочекано као рушење табуа о странкама које не сарађују са АфД-ом. Процењивало се у том часу у кругу странака које су им ривали, попут Социјалдемократа и Зелених, да им је Мерц тим потезом мало отшкринуо врата, без обзира на то што се заклињао да никад неће сарађивати са АфД-ом.
Какве су шансе Алтернативе на изборима
Немачке странке су то протумачиле као сигнал који би можда у будућности могао да отвори пут и нове могућности АфД-у. Нешто слично се десило у Аустрији, подсећа наш саговорник, где нико није хтео да сарађује са Слободарском странком која је на крају на изборима добила највише гласова. Исто тако нико други није могао да састави коалициону владу, а сада је њен лидер добио мандат за састављање сопствене владе.
Немачка је ипак доста далеко од тога, тврди Стојановић, јер је ситуација са Хришћанско-демократском унијом и Хришћанском социјалном унијом из Баварске таква да су они мање-више фиксирали својих 30 процената. За њих је, објашњава наш саговорник, већи проблем с ким владати. Најрадије би ишли са либералима, међутим, по најновијим проценама либерали не могу да прескоче праг од пет одсто како би ушли у Бундестаг.
Остаје им варијанта са Зеленима или Социјалдемократама који су ривали. Највероватније је да ће Немачка поново ући у онај круг који је имала у три мандата Меркелове, односно такозвану „велику коалицију“ демохришћана и социјалдемократа, закључује Стојановић.
Погледајте и:
