Неизвестан меч: Може ли Новак да помогне Светом Стефану
© Sputnik / Бобан Нововић
Пратите нас
Настојање Новака Ђоковића да својом добром вољом реши спор око популарног црногорског летовалишта Свети Стефан јесте похвално, али је у судару са тамошњом корупцијом безнадежно, каже за Спутњик консултант Махмут Бушатлија.
Најуспешнији тенисер и спортиста у свету Новак Ђоковић разговарао је са црногорским премијером Милојком Спајићем у циљу „скидања катанца” са град-хотела Свети Стефан, који је годинама затворен. Ђоковић, који је и глобални амбасадор компаније „Аман”, рекао је да то ради за општи интерес Црне Горе, али и да Свети Стефан за њега има лични значај и вредност.
Компанија ,,Адриатик пропертис” која је закупац Светог Стефана, грчког бизнисмена Петроса Статиса, од 2021. држи затворен град-хотел Свети Стефан и вилу ,,Милочер”, док је обуставила изградњу новог хотела ,,Краљичина плажа” од када је започео арбитражни поступак, а главно рочиште пред судом у Лондону заказано је за мај.
Без договора о начину функционисања Краљичине плаже и стазе између ње и спа-центра у Милочерском парку, хотелски оператер ,,Аман” не жели да отвори некада монденски град-хотел Свети Стефан, јер наводно не могу да гарантују гостима безбедност и приватност.
Компанија ,,Адриатик пропертис” грчког бизнисмена Петроса Статиса од 2021. држи потпуно затворен град-хотел Свети Стефан, а пре тога је такође био затворен због реновирања.
© Sputnik / Бобан Нововић
Економиста и консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија истиче колико је значајно што се личност попут Новака Ђоковића коначно позабавила овим проблемом и да то јесте значајан корак напред, али уједно изражава сумњу да ће добра воља чувеног спортисте допринети овом вишегодишњем спору, а и вишеденценијској злоупотреби Светог Стефана.
Мени је драго што се неко наш одлучио да се позабави овим питањем. Новак Ђоковић је светски познат, он нема путера на глави, има добар став према свим политичарима из бивше Југославије и драго ми је да он нуди могућност да помогне у свему томе. Међутим, нисам сигуран да се ту ишта може урадити, рекао је Бушатлија за Спутњик.
Шта се тачно догодило са Светим Стефаном
Бушатлија наглашава да су саме арбитраже попут оне која се води између државе и страног закупца пипаве ствари. Он објашњава да се оне не могу меродавно спорвести у ситуацијама у којима постоје трансфери новца илегално или нелегитимно спровођених. У корупцији су, каже он, обе стране криве – и они који дају и они који примају новац. Управо то, тврди он, се ради на Светом Стефану, али је то тешко доказати.
Последњи власник који је и затворио Свети Стефан пре неколико година била је грчка фирма „Адриатик Пропертис“, али мислим да је и она била доста повезана са људима Мила Ђукановића. Без корупције се ништа тамо није радило. Арбитража која се и данас води између црногорске државе и ове фирме је вероватно форсирана не би ли једна од страна извукла паре које је очекивала да ће добити, рекао је Бушатлија за Спутњик.
Влада Црне Горе је почетком 2007. године дала зелено светло за закључивање уговора о закупу на 30 година хотела „Свети Стефан”, виле „Милочер” и хотела „Краљичина плажа”. По тадашњем уговору гарантовани годишњи закуп износио је 1,6 милиона евра. Закупац се обавезао да хотеле одржава отвореним најмање 11 месеци годишње, али и да у реконструкцију „Светог Стефана” уложи 50 милиона евра.
© Sputnik / Александар Уткин
/ Бушталија, који је и сам једно време живео у Црној Гори, каже да ни сам никада није успео у потпуности да сазна шта се тачно догађало са Светим Стефаном. Као и свуда у свету, корупција сеже дубоко, а тешко се разоткрива и наш саговорник нема идеју како ће се читава ситуација разрешити.
Политичко разочарење
Влада Црне Горе је почетком 2007. године дала зелено светло за закључивање уговора о закупу на 30 година хотела „Свети Стефан”, виле „Милочер” и хотела „Краљичина плажа”. По тадашњем уговору гарантовани годишњи закуп износио је 1,6 милиона евра. Закупац се обавезао да хотеле одржава отвореним најмање 11 месеци годишње, али и да у реконструкцију „Светог Стефана” уложи 50 милиона евра.
Анексом из 2015. за „Свети Стефан” продужен је закуп за 12 година, до 2049. године и смањена је кирија са 1,6 милиона на 1,1 милион евра. Анексом за „Краљичину плажу” закуп је продужен са 30 на 90 година и омогућена је изградња апартмана, где ће пола бити за продају, а пола служити за хотелску делатност.
Осврћући се на ове податке из времена политике Мила Ђукановића, Бушатлија каже да након дуго прижељкиване промене власти у Црној Гори 2020. године нису дошли ни најбољи ни најспособнији на њихова места. Он их, каже, лично све зна и сигуран је да сада и они имају интерес да постану власници једног доброг хотелског комплекса на Светом Стефану.
Анексом из 2015. за „Свети Стефан” продужен је закуп за 12 година, до 2049. године и смањена је кирија са 1,6 милиона на 1,1 милион евра. Анексом за „Краљичину плажу” закуп је продужен са 30 на 90 година и омогућена је изградња апартмана, где ће пола бити за продају, а пола служити за хотелску делатност.
© Sputnik / Наташа Милосављевић
Када имате ситуацију која није чиста од самог почетка, онда никада засигурно не знате шта ће се дешавати. Како је уопште тај Грк дошао до тога да добије концесију за одређене делове Светог Стефана чак на 90 година? У таквој ситуацији радите са једном политичком структуром која је тада на власти, међутим, када дође следећа, питате се како сте се уопште и нашли у читавој збрци. Е, ту онда долази до сукоба.
Влада Црне Горе је летос рекла да, уколико се у року од месец дана не отвори ово екслузивно летовалиште, раскидају уговор са закупцем, компанијом у влансиштву Петроса Статиса. Од тога, ипак, није било ништа.
Како је некад било
Нашег саговорника су још 1976. године ангажовали у једном од пројеката везаних за Свети Стефан, јер су црногорске власти хтели да саграде комплекс у Милочерском парку. Он је у то време радио за њихову Владу, па су га послали да види како би то њихове идеје и замисли могле да се рализују.
Национални парк у који је тада потпадао и сам Свети Стеафн је онда припадао савезној јурисдикцији и још тад су локални политичари хтели да направе један комплекс са Титовом вилом. То је био начин да отворе овај део Црне Горе и за друге могућности. Ја сам им ипак предложио да се ништа не дира ту, будући да је ту већ постојала вила од, ако не грешим, српске краљевске породице.
Краљевска породица Карађорђевић такође потражује право на своју имовину на Светом Стефану која им је отета након Другог светског рата.
© Sputnik / Наташа Милосављевић
Ипак, Бушатлијину препоруку нису сви послушали и по распаду Југославије Мило Ђукановић је велики део свега поменутог приватизовао. Још је тада почела изградња у Милочерском парку, а у то време је на Светом Стефану постојало неколико кућа, вила Карађорђевића и Краљичина плажа.
Не знам по којој основи се уопште и градило тамо, јер кад гледате начин изградње а и саме парцеле, чини се да је ту није било никаквог урбанистичког рада. Ко год је имао парче земље ту, правио је куће како год је хтео и колико год је хтео. То је у великој мери ружило саму историју Светог Стефана. Он уједно није више могао да буде луксузан јер је постао сувише луксузан и сувише је тога око њега изграђено, закључује Бушатлија.
Погледајте и:
