Све је у ствари супротно: Од бојкота великих ланаца добијају и грађани и држава - креће нова фаза
© Sputnik / Александар Поготов
/ Пратите нас
Прича да бојкот великих продавница штети државној каси једноставно не пије воду - држава заправо више губи са политиком високих цена. Уколико би се оне регулисале грађани Србије не би куповали намирнице у земљама региона, а становници других држава би такође долазили код нас ради набавке, каже за Спутњик Дејан Гавриловић из удружења „Ефектива“.
Буџет Републике Србије је заправо све време на губитку, каже Гавриловић, јер се форсирају ненормално високе цене, па људи који живе у пограничним областима одлазе у Мађарску, Хрватску, БиХ, Македонију да напуне кола храном. По повратку у Србију купују само колико морају, односно основне животне потрепштине.
Упозорење трговцима
Он истиче да подаци после једнодневног бојкота у Србији показују да је дошло до преливања са великих бојкотованих трговинских ланаца на друге трговине, тако да ту држава такође ништа није изгубила.
Што се тиче овог бојкота какав смо имали до сада, једнодневног, петодневног, то су све бојкоти упозорења који би требало да упозоре трговце. Сама идеја бојкота, ако не реши питање високих цена, свакако ће допринети томе да потрошачи промене навике. И ако политика високих цена после свега остане, грађани који мењају навике ће трајно изаћи из тих радњи, односно трговци ће их изгубити као потрошаче, уверен је Гавриловић из Удружења потрошача Ефектива.
Завршио се петодневни фебруарски бојкот и наш саговорник каже да ће наредна фаза бити бојкотовање појединачних ланаца по десет или петнаест дана. Још нису разрађени конкретни кораци а Гавриловић најављује да ће с тим у вези поставити анкете по друштвеним мрежама, па ће у договору са потрошачима донети одлуку. Једна грудва се свакако закотрљала низ падину, каже он, сада се она повећава и остаје а видећемо докле ће стићи.
Наредна фаза борбе против високих цена биће бојкотовање појединачних ланаца по десет или петнаест дана.
© Sputnik / Рамиль Ситдиков
/ Дуготрајни ефекти бојкота
Горан Радосављевић, професор ФЕФА, каже за Спутњик да кратки бојкоти какве смо имали до сада нису били довољни, односно да се не ради о средствима која могу да угрозе, бар не у овом тренутку, буџет Републике Србије. Међутим, уколико се овакве акције наставе, каже он, могле би имати негативних последица по државну касу.
Треба такође имати у виду званичне податке након једнодневног бојкота. Промет који је саопштина Пореска управа јесте пао за 37 одсто, али је промет дан раније и дан касније порастао, рекао је Радосављевић за Спутњик.
Све ово, наравно, шаље лошу поруку да са ценама ипак нешто није у реду. Велики трговински ланци су у тим данима нудили велике, па чак и драстичне попусте, што показује да су марже ипак превише велике и да постоји простор за смањење цена. Уколико би надлежне институције радиле свој посао, сматра наш саговорник, до смањења би можда и дошло.
Радосављевић сматра да је циљ бојкота да се покаже великим трговинским ланцима да морају некако да регулишу своје цене, али је такође циљ и да се држави стави до знања да, уколико постоји неко недозвољено удруживање и одређивање цена, она мора да реагује.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Оно што је ту проблематично јесте да се углавном ради о куповини основних животних намирница и робе широке потрошње за коју велики број грађана, нарочито у великим градовима, најчешће нема алтернативу. Не можете да се одрекнете тога да не једете. Купићете неку храну, можда нећете данас или сутра ићи у ту велику радњу, али у неком тренутку ћете ипак отићи и то трговци добро знају и злоупотребљавају.
Апел и држави
Грађани који живе близу границе могу отићи у Мађарску да купе велику количину намирница, али неће ићи тамо сваки дан по хлеб и млеко. Могу отићи у Босну и Херцеговину да сипају пун резервоар бензина, али за два литра неће сигурно ићи. Једноставно им се не исплати, објашњава Радосављевић. Проблем је у томе што су цене у мањим радњама које често нису близу веће него оне у великим маркетима. Нити је могуће сваки дан ићи на пијацу, поготово у великим градовима, нити је могуће за становнике који не живе у пограничним местима да одлазе ван државе толико често.
Слажем се са тим да у кратком року односно једнодневном бојкоту то неће направити неке велике губитке, али уколико би се неки бојкот наставио, поштовао до краја и спроводио доследно у неком дужем временском периоду, то би свакако на неки начин утицало на државу. Мени се чини, између осталог, да је овде циљ да се покаже великим трговинским ланцима да морају некако да регулишу своје цене, али је такође циљ и да се држави стави до знања да, уколико постоји неко недозвољено удруживање и одређивање цена, просто мора да реагује.
Иако свакодневне куповине основних животних намирница не делују „страшно“, на месечном нивоу се и те како покаже разлика када купујемо нешто што кошта далеко више него што би морало. Ови бојкоти представљају једну врсту апела и великим трговинама и држави, закључује Радосављевић.
Погледајте и:
