Игроказ доведен до гротеске: Шта ако суд у Сарајеву осуди Додика
19:50 19.02.2025 (Освежено: 13:57 27.02.2025)
© Tanjug / FOTO SRNA
Пратите нас
Ако суд у Сарајеву буде донео осуђујућу пресуду у процесу против Милорада Додика Босна и Херцеговина ће ући у веома тежак период а Срби ће бити натерани да се бране радикалним потезима, упозорава професор уставног права др Радомир Лукић, истичући да је игроказ у овом случају доведен до гротеске.
Лукић објашњава да проглас тзв. високог представника Кристијан Шмита, за чије кршење се суди Додику, није и не може да буде закон и према томе нема правног основа да се оно што се намеће председнику Српске третира као кривично дело.
Пред судом у Сарајеву одбрана и тужилаштво у среду су изнели своје завршне речи у процесу који се води против председника РС Милорада Додика због непоштовања одлуке такозваног високог представника у БиХ Кристијана Шмита.
Политички процес против Републике Српске
Тужилаштво БиХ је затражило затворске казне за председника Српске и в.д. директора Службеног гласника Милоша Лукића, уз 10 година забране обављања јавне функције.
С друге стране, одбрана је навела да је у питању судски процес који је политичког карактера и коме је циљ да се Додик елиминише из политичког живота и да се отвори пут централизацији БиХ. Одбрана је додала и да Кристијан Шмит није потврђен као високи представник од УН и да у доказима који су уложени у овом судском процесу нема акта који то потврђује, као што су уложени акти који доказују да је Додик председник Републике Српске, а Лукић именован за вршиоца дужности директора Службеног гласника.
Тужилац у завршној ријечи суђења предсједнику Републике Српске Милораду Додику и Милошу Лукићу, тражи већу казну зато што оптужени до сад нису осуђивани. То значи да су били раније осуђивани тражио би мању казну. Дакле, није само ругање правосуђу већ потпуно лудило.
— Ненад Стевандић (@nenad_stevandic) February 19, 2025
Професор уставног права на Универзитету Источно Сарајево др Радомир Лукић каже да су данашње завршне речи обе стране потврдиле све оно што се доста дуго нагађало у целом овом поступку, или боље речено, у политичком игроказу.
„Претпостављали смо да ће тужилаштво да тражи за ово наводно кривично дело високу, односно максималну казну затвора и престанак обављања јавне функције или забране бављења истом. Одбрана је наравно тражила ослобађајућу пресуду наводећи релевантне разлоге,“ каже наш саговорник.
Покушај уклањања Милорада Додика
Цео овај поступак, подсећа Лукић, заправо је почео као борба странаца и Бошњака да наметну закон о државној имовини, што је и био непосредан повод да се РС одупре оваквим њиховим жељама из чега је и произашао закон Народне скупштине РС о непримењивању одлука тзв. високог представника и необјављивању истих у Службеном гласнику РС.
„Суштински циљ је био да се дође до закона о имовини а да би се то десило било је потребно припремити терен и то тако што ће Додику бити забрањено даље обављање политичке функције председника Републике и на дуги рок бити забрањено да обавља било које јавне функције. Они сматрају да ће на тај начин да обезглаве странку СНСД за коју мисле да је носилац отпора таквим одлукама тзв. високог представника и корпуса политичког руководства Бошњака,“ оцена је Лукића.
Како каже, у том игроказу све је доведено до гротеске, јер на првом месту неко тело које је названо високим представником нема никаква овлашћења да се успоставља у улози највишег уставотворца и законодавца.
„На другој страни гротескно је да се у Уставу БиХ, БиХ означава као демократска држава, јер то двоје је у елементарној супротности. Гротескно је исто тако да тело високог представника само себе штити наводним овлашћењима као што није нормално да се дело које је учињено пре одлуке виског представника, а која правно ништа не представља, подводи под кривично дело, иако је оно за шта је процес почео учињено раније,“ објашњава саговорник Спутњика.
Високи представник не може да буде законодавац
Он напомиње и да је веома тешко ту расплести клупко од почетка до краја, али у најкраћем, у демократским државама кривично-правно законодавство је у рукама народног представништва које је израз суверенитета народа те државе.
„Нико други осим народног представништва, парламента, скупштине или ма како се то државно тело зове, нема овлашћење да доноси кривично-правне санкције. Ово што је Шмит покушао, чак и да је прописно именован, враћа нас у време од два или три века уназад када су суверени монарси у апсолутној монархији могли да чине шта год хоће и када је закон постајао све оно што они пожеле,“ истиче Лукић.
Одбрана Додика је лепо изнела доказе, додаје он, истичући да није у питању закон то што је Шмит наметнуо, а један од принципа правне државе јесте да кривично дело и одговорност могу да буду установљени само законом.
„Тај проглас тзв. високог представника није и не може да буде закон и према томе нема правног основа да се оно што се намеће Додику и Лукићу третира као кривично дело. У закону о кривичном поступку БиХ постоји неколико основа да оптужени буду ослобођени, пре свега јер нису починили кривично дело, а пропис на основу кога их треба осудити није кривични закон. Тако стоје ствари у нормалној демократској држави,“ наглашава Лукић.
Он, међутим, сматра да у БиХ не постоји ниједан судија који има довољно смелости да се успротиви повратку у апсолутну монархију или, модерно речено, у диктатуру.
„Ако буде донета осуђујућа пресуда, биће још неки период релативног мира, јер постоји право на жалбу и право на понављање поступка под законом утврђеним околностима. Лично сматрам да је цео процес прејудициран и да су тужилаштво и суд БиХ само пука слепа и послушна оруђа у рукама западних сила оличених у Кристијану Шмиту. Ако другостепени поступак буде завршен тиме што ће бити потврђена првостепена пресуда која ће сасвим сам уверен бити осуђујућа, онда ће овде доћи до веома тешког стања и БиХ ће ући у један веома тежак период. РС и Срби такође, јер су изазвани да се бране радикалним корацима,“ закључује Лукић.
Ако пресуда буде осуђујућа неће ваљати за БиХ
Наш саговорник оставља простор да може да се деси да ће у другостепеном степену по жалби одбране бити смањена одлука о затворској казни и замењена условном осудом али ће забрана обављања јавне функције остати.
Горан Бубић, адвокат председника Републике Српске Милорада Додика, рекао је данас током извођења завршних речи да је овај судски процес грешка, не само према председнику Додику, већ и према грађанима Републике Српске као и да су странци потпуно заробили друштво у БиХ и додао да тужилаштво БиХ ни у једном тренутку није покушало доказати легитимитет Шмита.
Бубић је указао да је Шмит спорне одлуке донео без икакве правне процедуре и указао је да су мандат и овлашћења високог представника изван оквира Дејтонског споразума и да је његова улога заменска, те и да је легалан, а није, не може да доноси законе.
Он је истакао и да је Додик потписао указ, због којег му се суди, пре него што је наметнута одлука Кристијана Шмита о измени Кривичног закона БиХ ступила на снагу. Бубић је поновио и да по Уставу БиХ нема високог представника и подсетио да је и у Анексу 10 Дејтонског споразума наведено да је високи представник само тумач и медијатор.
