https://sputnikportal.rs/20250220/dok-moskva-i-vasington-pregovaraju-o-miru-evropa-trazi-od-srbije-da-uvede-sankcije-rusiji-1182843131.html
Док Москва и Вашингтон преговарају о миру, Европа тражи од Србије да уведе санкције Русији
Док Москва и Вашингтон преговарају о миру, Европа тражи од Србије да уведе санкције Русији
Sputnik Србија
Известилац ЕП за Србију Тонино Пицула представио је данас пред Одбором ЕП за спољне послове нацрт извештаја ЕП о Србији, у којем је навео да ће укупни темпо... 20.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-20T14:20+0100
2025-02-20T14:20+0100
2025-02-20T14:20+0100
србија
србија
србија – политика
европа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/14/1182842783_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_0a24aa738a1c0a3e7ea5778d884b15b3.jpg
У нацрту извештаја, посланици ЕП ће имати прилике да уложе амандмане пре усвајања пред овим одбором крајем априла, док би коначан текст требало да буде усвојен у виду резолуције у ЕП у мају, а у њему се оцењује и да Србија упркос одређеном напретку у преговорима, мора да превазиђе "препреке" које се односе на унапређење унутрашњег политичког дијалога, владавину права и реформе у борби против корупције.У документу, сачињеном као одговор ЕП на извештаје Европске комисије о Србији из 2023. и 2024, године, примећује се изражена посвећеност Србије чланству у ЕУ као стратешком циљу и њена амбиција да се у потпуности усклади са правним тековинама ЕУ до краја 2026. године, али се очекује да Србија покаже да је стратешки оријентисана ка ЕУ и да "објективно и недвосмислено" комуницира о ЕУ.Указује се на стратешки значај Западног Балкана за безбедност и стабилност ЕУ у целини, уз истицање значаја утицаја Србије у региону.Изражава се жаљење јер, како се каже, није постигнут напредак у Поглављу 31 јер је "образац усклађивања Србије са спољнополитичким ставовима ЕУ углавном остао непромењен" и позива да се без одлагања усклади са рестриктивним мерама ЕУ и општом политиком према Русији.Примећује се напредак Србије у усклађивању са визном политиком ЕУ и позива на потпуно усклађивање са том политиком.Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, позивају се висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас и Европска комисија да преузму проактивнију улогу у вођењу процеса дијалога и тражи се већа улога ЕП у олакшавању дијалога.Понавља се важност конструктивног ангажовања власти Београда и Приштине у циљу постизања свеобухватног правно обавезујућег споразума о нормализацији односа и позивају обе стране да избегавају једностране акције које би могле да доведу до ескалације тензија.Истовремено се позива на поштовање и пуну примену свих претходних споразума, што, напомиње се, укључује успостављање Заједнице српских општина.У документу се тврди да постоје изазови у обезбеђивању независности правосуђа, наглашава се важност усвајања Закона о Правосудној академији и оцењује да је постигнут ограничен напредак у борби против корупције.Поздравља се плуралистички састав Скупштине Србије, са већом заступљеношћу политичких партија уз оцену да су превремени избори и прекид у функционисању владе и парламента омели напредак у реформама.Наводи се и да је од кључне важности осигуравање независности кључних институција, међу којима је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и пуна примена свих преосталих и недавних препорука ОЕБС/ОДИХР-а и тела Савета Европе о изборној реформи у транспарентном и инклузивном процесу и пре било каквих нових избора.У документу се изражава саучешће породицама 15 жртава урушавања надстрешнице у Новом Саду и позива на "отварање потпуних и транспарентних правних поступака" након истраге коју воде органи власти.Наводи се да је ЕП дубоко забринут због, како кажу, "системских питања која су истакли студентски протести у Србији", као што су питања везана за грађанске слободе, институционалну и финансијску транспарентност и одговорност" и осуђују се "насилни напади на мирне демонстранте".Поздравља се "делимичан напредак Србије ка развоју функционалне тржишне економије са позитивним растом БДП-а" уз оцену да су потребне значајне реформе на тржишту рада, образовању и јавној управи.Поздравља се и активно ангажовање Србије у спровођењу новог Плана раста за Западни Балкан и позива на "репрограмирање релевантних средстава" ЕУ како би се више средстава преусмерило на подршку реформама правосуђа и мере за борбу против корупције.Констатује се и законодавни напредак у областима животне средине и климатских промена и поручује да је важно да се диверсификује снабдевање Србије енергијом како би се смањила њена зависност од Русије.Такође се констатује меморандум о разумевању између ЕУ и Србије којим се покреће стратешко партнерство о одрживим сировинама, ланцима вредности батерија и електричним возилима и наводи да ЕП сматра да промоција највиших еколошких стандарда и дијалог са погођеним становништвом, научном заједницом и цивилним друштвом треба да буду у средишту сваког таквог стратешког партнерства.Чланови Одбора ЕП за спољне послове до 6. марта моћи ће да поднесу амандмане на овај нацрт извештаја, о којем ће се потом гласати пред овим одбором крајем априла.Након тога би, највероватније у мају, требало да буде одржано гласање о предлогу резолуције на пленарној седници Европског парламента.Резолуције ЕП нису правно обавезујуће.
србија
европа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/14/1182842783_118:0:2849:2048_1920x0_80_0_0_51ba5f2d78208b03849599a26fa26b54.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, европа
србија, србија – политика, европа
Док Москва и Вашингтон преговарају о миру, Европа тражи од Србије да уведе санкције Русији
Известилац ЕП за Србију Тонино Пицула представио је данас пред Одбором ЕП за спољне послове нацрт извештаја ЕП о Србији, у којем је навео да ће укупни темпо приступних преговора са ЕУ наставити да зависи од опипљивог напретка у основним вредностима, дијалогу Београда и Приштине, као и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
У нацрту извештаја, посланици ЕП ће имати прилике да уложе амандмане пре усвајања пред овим одбором крајем априла, док би коначан текст требало да буде усвојен у виду резолуције у ЕП у мају, а у њему се оцењује и да Србија упркос одређеном напретку у преговорима, мора да превазиђе "препреке" које се односе на унапређење унутрашњег политичког дијалога, владавину права и реформе у борби против корупције.
У документу, сачињеном као одговор ЕП на извештаје Европске комисије о Србији из 2023. и 2024, године, примећује се изражена посвећеност Србије чланству у ЕУ као стратешком циљу и њена амбиција да се у потпуности усклади са правним тековинама ЕУ до краја 2026. године, али се очекује да Србија покаже да је стратешки оријентисана ка ЕУ и да "објективно и недвосмислено" комуницира о ЕУ.
Указује се на стратешки значај Западног Балкана за безбедност и стабилност ЕУ у целини, уз истицање значаја утицаја Србије у региону.
"Са забринутошћу се примећује" да је остварен ограничен или никакав напредак у испуњавању мерила за чланство у ЕУ у преговарачким поглављима и оцењује да недостака има у областима као што су владавина права, реформа јавне управе и усклађивање с политикама ЕУ.
Изражава се жаљење јер, како се каже, није постигнут напредак у Поглављу 31 јер је "образац усклађивања Србије са спољнополитичким ставовима ЕУ углавном остао непромењен" и позива да се без одлагања усклади са рестриктивним мерама ЕУ и општом политиком према Русији.
Примећује се напредак Србије у усклађивању са визном политиком ЕУ и позива на потпуно усклађивање са том политиком.
Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, позивају се висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас и Европска комисија да преузму проактивнију улогу у вођењу процеса дијалога и тражи се већа улога ЕП у олакшавању дијалога.
Понавља се важност конструктивног ангажовања власти Београда и Приштине у циљу постизања свеобухватног правно обавезујућег споразума о нормализацији односа и позивају обе стране да избегавају једностране акције које би могле да доведу до ескалације тензија.
Истовремено се позива на поштовање и пуну примену свих претходних споразума, што, напомиње се, укључује успостављање Заједнице српских општина.
У документу се тврди да постоје изазови у обезбеђивању независности правосуђа, наглашава се важност усвајања Закона о Правосудној академији и оцењује да је постигнут ограничен напредак у борби против корупције.
Поздравља се плуралистички састав Скупштине Србије, са већом заступљеношћу политичких партија уз оцену да су превремени избори и прекид у функционисању владе и парламента омели напредак у реформама.
Наводи се и да је од кључне важности осигуравање независности кључних институција, међу којима је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и пуна примена свих преосталих и недавних препорука ОЕБС/ОДИХР-а и тела Савета Европе о изборној реформи у транспарентном и инклузивном процесу и пре било каквих нових избора.
У документу се изражава саучешће породицама 15 жртава урушавања надстрешнице у Новом Саду и позива на "отварање потпуних и транспарентних правних поступака" након истраге коју воде органи власти.
Наводи се да је ЕП дубоко забринут због, како кажу, "системских питања која су истакли студентски протести у Србији", као што су питања везана за грађанске слободе, институционалну и финансијску транспарентност и одговорност" и осуђују се "насилни напади на мирне демонстранте".
Поздравља се "делимичан напредак Србије ка развоју функционалне тржишне економије са позитивним растом БДП-а" уз оцену да су потребне значајне реформе на тржишту рада, образовању и јавној управи.
Поздравља се и активно ангажовање Србије у спровођењу новог Плана раста за Западни Балкан и позива на "репрограмирање релевантних средстава" ЕУ како би се више средстава преусмерило на подршку реформама правосуђа и мере за борбу против корупције.
Констатује се и законодавни напредак у областима животне средине и климатских промена и поручује да је важно да се диверсификује снабдевање Србије енергијом како би се смањила њена зависност од Русије.
Такође се констатује меморандум о разумевању између ЕУ и Србије којим се покреће стратешко партнерство о одрживим сировинама, ланцима вредности батерија и електричним возилима и наводи да ЕП сматра да промоција највиших еколошких стандарда и дијалог са погођеним становништвом, научном заједницом и цивилним друштвом треба да буду у средишту сваког таквог стратешког партнерства.
Чланови Одбора ЕП за спољне послове до 6. марта моћи ће да поднесу амандмане на овај нацрт извештаја, о којем ће се потом гласати пред овим одбором крајем априла.
Након тога би, највероватније у мају, требало да буде одржано гласање о предлогу резолуције на пленарној седници Европског парламента.
Резолуције ЕП нису правно обавезујуће.