https://sputnikportal.rs/20250221/sve-novine-zakona-o-visokom-obrazovanju--sta-dobijaju-fakulteti-a-sta-studenti-1182881056.html
Све новине Закона о високом образовању — шта добијају факултети, а шта студенти
Све новине Закона о високом образовању — шта добијају факултети, а шта студенти
Sputnik Србија
Државни универзитети и министарства просвете и финансија усагласили су Нацрт измене и допуне Закона о високом образовању који сада треба да усвоје Влада и... 21.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-21T18:28+0100
2025-02-21T18:28+0100
2025-02-21T18:28+0100
србија
србија
србија – друштво
србија – политика
друштво
београдски универзитет
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/02/1180127765_0:320:3073:2048_1920x0_80_0_0_a43c1d6902c470a2947497ff96123731.jpg
У Нацрту измене Закона о високом образовању, према незваничним сазнањима РТ Балкана, наводи се да ће држава издвојити додатних 12,01 милијарду динара за високо образовање. То неће бити само за ову годину, већ и за све наредне. Новац ће бити усмерен за смањење школарине студената за 50 одсто, затим за студентски стандард, али и за материјалне трошкове факултета."У предлогу закона је и неколико измена које је Универзитет у Београду тражио јако дуго, а које су сада прихваћене и биће у Закону о високом образовању. Повећана је основица цене рада. Заправо, изједначена је основица плата запослених у високом образовању са основицом у основном и средњем образовању", кажу за портал на Универзитету у Београду.У Нацрт закона о високом образовању убачена је реченица која каже да "основица у високом образовању не може бити нижа од основице у средњем и основном образовању".Кроз повећање основица плате професора на факултетима биће повећане за око 16 одсто (толико је тренутно разлика у основицама). Планирано је да то повећање буде већ од марта, а држава ће за то морати да издвоји додатна средства. Процена је да ће то државу коштати додатних четири-пет милијарди динара.То није једино што се нашло у изменама закона. Предвиђено је да се смањи утицај државе на факултете."То је веома важна ствар. Предвиђено је да у Савету факултета држава убудуће има једног представника мање, смањено је са осам на седам", наводе на УБ.Представници државних универзитета договорили су се са ресорним министарствима да усаглашену верзију Нацрта измене Закона о високом образовању не могу да мењају додатно министарства, као ни посланици владајуће већине амандманима у парламенту када дође на усвајање.Тек када буде усвојен нови Закон о високом образовању, онда се може рећи да је држава испунила четврти захтев студената.Студенти већ три месеца блокирају факултете у Србији. Од блокада не одустају док им не буду испуњена четири захтева- објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, где је у паду надстрешнице страдало 15 особа, процесуирање нападача на студенте и професоре током протеста, одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената током протеста, да се издвајање за високо образовање повећа за 20 одсто.Универзитет у Београду формирао је две експертске групе које треба да анализирају да ли је Влада Србије испунила захтеве студената. На челу обе радне групе је ректор проф. Владан Ђокић.Једну радну групу чине професори Архитектонског, Грађевинског, Економског и Правног факултета и они анализирају испуњеност прва три захтева студената у блокади. Друга радна група анализира испуњеност четвртог студентског захтева.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво, србија – политика, друштво, београдски универзитет
србија, србија – друштво, србија – политика, друштво, београдски универзитет
Све новине Закона о високом образовању — шта добијају факултети, а шта студенти
Државни универзитети и министарства просвете и финансија усагласили су Нацрт измене и допуне Закона о високом образовању који сада треба да усвоје Влада и Скупштина Србије. Када прођу све те процедуре тек тада ће законски бити формализовано испуњење четвртог захтева студената у блокади — да се издвајање за високо образовање повећа за 20 одсто.
У Нацрту измене Закона о високом образовању, према незваничним
сазнањима РТ Балкана, наводи се да ће држава издвојити додатних 12,01 милијарду динара за високо образовање. То неће бити само за ову годину, већ и за све наредне. Новац ће бити усмерен за смањење школарине студената за 50 одсто, затим за студентски стандард, али и за материјалне трошкове факултета.
"У предлогу закона је и неколико измена које је Универзитет у Београду тражио јако дуго, а које су сада прихваћене и биће у Закону о високом образовању. Повећана је основица цене рада. Заправо, изједначена је основица плата запослених у високом образовању са основицом у основном и средњем образовању", кажу за портал на Универзитету у Београду.
У Нацрт закона о високом образовању убачена је реченица која каже да "основица у високом образовању не може бити нижа од основице у средњем и основном образовању".
Кроз повећање основица плате професора на факултетима биће повећане за око 16 одсто (толико је тренутно разлика у основицама). Планирано је да то повећање буде већ од марта, а држава ће за то морати да издвоји додатна средства. Процена је да ће то државу коштати додатних четири-пет милијарди динара.
То није једино што се нашло у изменама закона. Предвиђено је да се смањи утицај државе на факултете.
"То је веома важна ствар. Предвиђено је да у Савету факултета држава убудуће има једног представника мање, смањено је са осам на седам", наводе на УБ.
Представници државних универзитета договорили су се са ресорним министарствима да усаглашену верзију Нацрта измене Закона о високом образовању не могу да мењају додатно министарства, као ни посланици владајуће већине амандманима у парламенту када дође на усвајање.
Тек када буде усвојен нови Закон о високом образовању, онда се може рећи да је држава испунила четврти захтев студената.
Студенти већ три месеца блокирају факултете у Србији. Од блокада не одустају док им не буду испуњена четири захтева- објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, где је у паду надстрешнице страдало 15 особа, процесуирање нападача на студенте и професоре током протеста, одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената током протеста, да се издвајање за високо образовање повећа за 20 одсто.
Универзитет у Београду формирао је две експертске групе које треба да анализирају да ли је Влада Србије испунила захтеве студената. На челу обе радне групе је ректор проф. Владан Ђокић.
Једну радну групу чине професори Архитектонског, Грађевинског, Економског и Правног факултета и они анализирају испуњеност прва три захтева студената у блокади. Друга радна група анализира испуњеност четвртог студентског захтева.
