„Памтимо – нема застарелости“ – научни скуп о злочинима у Другом светском рату
18:25 27.02.2025 (Освежено: 15:19 28.02.2025)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Никад више Други светски рат, никад више страдања, зато се данас молимо да мировни преговори Путина и Трампа осигурају светски мир и избегну нуклеарну катастрофу, поручио је у Београду историчар и експерт за Холокауст Гидеон Грајф на међународном научном скупу о злочинима у Другом светском рату.
Грајф је говорио на скупу „Памтимо – нема застарелости“ који је одржан у четвртак у Руском дому у Београду у оквиру јубиларних манифестација поводом обележавања 80. годишњице Велике победе у Другом светском рату. Симпозијум су организовали Међународни истраживачки центар Другог светског рата у Београду и Марибору, а био је посвећен трагедијама нацистичких концентрационих логора на подручју Југославије, као и потрази за личним подацима совјетских грађана, страдалих на територији Југославије током Другог светског рата.
Данас је 80 година од победе над нацизмом, фашизмом и усташтвом, али се обележава и оснивање Уједињених нација, највишег међународног тела за осигуравање мира у свету. Такође се навршава и 80 година од пробоја Јасеновца, рекао је Грајф.
Он је прецизирао да је током Другог светског рата 60 милиона људи изгубило је живот, од чега је 27 милиона грађана СССР, шест милиона Јевреја и милион Срба.
Грајф је подсетио да се не обележава само 80 година од победе над нацизмом и фашизмом, већ и усташтвом.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Грајф је такође истакао да се нада да ће врло брзо отићи у Москву где ће са групом историчара имати прилику да тамошњој јавности представи изложбу „Јасеновац – право на незаборав“. Изложба је већ раније представљена, али у Њујорку, у згради УН и, како сам Грајф каже, била је то највећа изложба у историји Уједињених нација.
Борба против ревизије
На симпозијуму су учествовали међународни истраживачи, историчари, стручњаци из различитих земаља, укључујући представнике Србије, Словеније и Русије, а скуп је отворио амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко. Он је рекао да су сада отворена многа документа која показују и доказују до сада непознате чињенице и да је то кључно у борби против ревизије историје.
Очување истине и истинитости историје главна је баријера и механизам за борбу против покушаја васкрсавања, реанимирања и рестаурације нацизма и мизантропске идеологије, пре свега у Европи и сада је отворено много докумената који показују не један, већ много извора нацистичке мизантропске идеологије, рекао је шеф руске дипломатске мисије.
Руски амбасадор нагласио је да су историјске чињенице и овакви скупови кључни у борби против ревизије историје.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Боцан-Харченко је напоменуо да се овај симпозијум у потпуности уклапа у план рада амбасаде за 80. годишњицу победе и изразио наду да ће се рад започет на овом скупу наставити на пролеће и јесен и постати стални форум у Србији.
Залог за будућност
Руководилац Националног центра за очување историјског сећања при председнику Руске Федерације др Јелена Петровна Малишева рекла је да овакви скупови и радови који се излажу на њима представљају залог за будућност и да историјско сећање не значи враћање уназад, већ поглед у будућност.
Она је истакла да разоткривање истине о нацистичким злочинима за Руску Федерацију није национална ствар, јер је цена за победу Совјета у Другом светском рату износила око 27 милиона жртава различитих народности. Сви ти народи стајали су тада у истом строју, као што данас сви треба да станемо у исти строј када је одбрана историјске истине у питању, поручила је Малишева.
Улога Црвене армије у ослобађању Европе од нацизма за нас је неоспорна а сматрамо да нашу позицију деле цивилизоване снаге у Европи за које је сећање на Други свески рат повезано са свешћу од опасности од нацизма. Кад смо данас полагали цвеће на споменик у Београду војницима палим у борбама за његово ослобођење, помислила сам да то место има веома исправан назив јер на прави начин чува сећање на све ослободиоце Београда, рекла је Малишева за Спутњик.
Руководилац Националног центра за очување историјског сећања др Јелена Петровна Малишева са члановима руске делегације полаже цвеће у спомен-парку ослободиоцима Београда.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Наша саговорница је додала и то да иако је улога Црвене армије у ослобађању света од нацизма историјска чињеница, њој данас многи покушавају да дају политичку обојеност.
Као историчар верујем да је историјску чињеницу немогуће оспорити. Било какво минимизирање улоге Црвене армије које има политички карактер пре или касније се разбије управо о историјско сећање, али и о закључке експерата и научника. Колико ће времена бити потребно да се такви покушаји разбију зависи од тога колико ћемо бити јединствени и професионални у очувању историјске истине и сећања, каже Малишева.
Учесници скупа, поред руководиоца Националног центра за историјско памћење Јелене Малишеве, били су и директор Међународног истраживачког центра за Други светски рат у Марибору (Словенија) Јанез Ујичић, специјалиста за холокауст из Израела Гидеон Грајф, као и многи други међународни стручњаци.
Погледајте и:
