https://sputnikportal.rs/20250302/1183183626.html
Данило Киш: Сјај блиставог ума
Данило Киш: Сјај блиставог ума
Sputnik Србија
02.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-02T16:00+0100
2025-03-02T16:00+0100
2025-03-02T16:00+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/02/1183183505_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_d9cb2907b659a0b1de2d1ae3559f3b60.jpg
Данило Киш: Сјај блиставог ума
Sputnik Србија
Како је обележен Национални дан књиге и рођендан Народне библиотеке Србије, какве су све активности реализоване, а какве планиране у овој институцији од националног значаја – за „Орбиту културе“ објашњава Милена Ђорђијевић, уредник програма у НБС.
Шта је од београдских и српских мотива привукло највише пажње руском сликару који их је овековечио на акварелима, зашто је тај поглед на земљу која му је већ дуги низ година дом – сунчан, питамо Анатолија Ивакина, аутора изложбе „На сунчаној страни“, недавно отворене у Кући Ђуре Јакшића.
Како данас, девет деценија од рођења, можемо сагледати комплексно наслеђе књижевног великана Данила Киша, због чега је овај непоновљиви ерудита, полемичар, песник, приповедач својим делом насталим „из горког талога искуства“ и данас један од најчитанијих писаца, колико је Кишово наслеђе, писано „елегичном мекоћом“ и „тихом врстом сете“, својим доминантним темама остало актуелно и опомињуће као и у времену када је настало – у „Орбити културе“ разговарамо са књижевним критичарима и писцима проф. др Михајлом Пантићем и Гојком Божовићем.
Шта чини заједнички именитељ писцима чија су се прва дела појављивала у периоду од 1990. до 2020. године, шта су у времену омеђеном грађанским ратовима с једне и пандемијом са друге стране стварали неки од водећих српских писаца попут Горана Петровића, Срђана Ваљаревића, Владимира Арсенијевића, Владана Матијевића, Игора Маројевића, Јелене Ленголд, Зорана Ћирића, Вулета Журића, Владимира Тасића и Веселина Марковића, колико је видљива њихова лична списатељска транзиција, тј промене које су се догађале од првог до последњег до сада објављеног дела – питамо др Владана Бајчету са Института за књижевност, аутора студије „Књижевност транзиције: Прилози за историју српске прозе 1990 – 2020“, недавно објављене у издавачкој кући Архипелаг.
Како је обележен Национални дан књиге и рођендан Народне библиотеке Србије, какве су све активности реализоване, а какве планиране у овој институцији од националног значаја – за „Орбиту културе“ објашњава Милена Ђорђијевић, уредник програма у НБС.Шта је од београдских и српских мотива привукло највише пажње руском сликару који их је овековечио на акварелима, зашто је тај поглед на земљу која му је већ дуги низ година дом – сунчан, питамо Анатолија Ивакина, аутора изложбе „На сунчаној страни“, недавно отворене у Кући Ђуре Јакшића.Како данас, девет деценија од рођења, можемо сагледати комплексно наслеђе књижевног великана Данила Киша, због чега је овај непоновљиви ерудита, полемичар, песник, приповедач својим делом насталим „из горког талога искуства“ и данас један од најчитанијих писаца, колико је Кишово наслеђе, писано „елегичном мекоћом“ и „тихом врстом сете“, својим доминантним темама остало актуелно и опомињуће као и у времену када је настало – у „Орбити културе“ разговарамо са књижевним критичарима и писцима проф. др Михајлом Пантићем и Гојком Божовићем.Шта чини заједнички именитељ писцима чија су се прва дела појављивала у периоду од 1990. до 2020. године, шта су у времену омеђеном грађанским ратовима с једне и пандемијом са друге стране стварали неки од водећих српских писаца попут Горана Петровића, Срђана Ваљаревића, Владимира Арсенијевића, Владана Матијевића, Игора Маројевића, Јелене Ленголд, Зорана Ћирића, Вулета Журића, Владимира Тасића и Веселина Марковића, колико је видљива њихова лична списатељска транзиција, тј промене које су се догађале од првог до последњег до сада објављеног дела – питамо др Владана Бајчету са Института за књижевност, аутора студије „Књижевност транзиције: Прилози за историју српске прозе 1990 – 2020“, недавно објављене у издавачкој кући Архипелаг.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Како је обележен Национални дан књиге и рођендан Народне библиотеке Србије, какве су све активности реализоване, а какве планиране у овој институцији од националног значаја – за „Орбиту културе“ објашњава Милена Ђорђијевић, уредник програма у НБС.
Шта је од београдских и српских мотива привукло највише пажње руском сликару који их је овековечио на акварелима, зашто је тај поглед на земљу која му је већ дуги низ година дом – сунчан, питамо Анатолија Ивакина, аутора изложбе „На сунчаној страни“, недавно отворене у Кући Ђуре Јакшића.
Како данас, девет деценија од рођења, можемо сагледати комплексно наслеђе књижевног великана Данила Киша, због чега је овај непоновљиви ерудита, полемичар, песник, приповедач својим делом насталим „из горког талога искуства“ и данас један од најчитанијих писаца, колико је Кишово наслеђе, писано „елегичном мекоћом“ и „тихом врстом сете“, својим доминантним темама остало актуелно и опомињуће као и у времену када је настало – у „Орбити културе“ разговарамо са књижевним критичарима и писцима проф. др Михајлом Пантићем и Гојком Божовићем.
Шта чини заједнички именитељ писцима чија су се прва дела појављивала у периоду од 1990. до 2020. године, шта су у времену омеђеном грађанским ратовима с једне и пандемијом са друге стране стварали неки од водећих српских писаца попут Горана Петровића, Срђана Ваљаревића, Владимира Арсенијевића, Владана Матијевића, Игора Маројевића, Јелене Ленголд, Зорана Ћирића, Вулета Журића, Владимира Тасића и Веселина Марковића, колико је видљива њихова лична списатељска транзиција, тј промене које су се догађале од првог до последњег до сада објављеног дела – питамо др Владана Бајчету са Института за књижевност, аутора студије „Књижевност транзиције: Прилози за историју српске прозе 1990 – 2020“, недавно објављене у издавачкој кући Архипелаг.
