https://sputnikportal.rs/20250302/kako-ostati-miran-u-stresnim-situacijama-1183184610.html
Како остати миран у стресним ситуацијама
Како остати миран у стресним ситуацијама
Sputnik Србија
Реакције тела на стресне ситуације код неких умеју да буду паралишуће, али чак и када нису толико екстремне, најчешће нам ремете уобичајено поступање и не... 02.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-02T22:31+0100
2025-03-02T22:31+0100
2025-03-02T22:31+0100
друштво
друштво
стрес
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/07/1135127831_0:143:3137:1907_1920x0_80_0_0_0ba903507af37156650b11ab9535da4a.jpg
Стресне ситуације се не могу избећи у свакодневном животу. Јавни наступ, било да је у питању говор пред родбином или одбрана семинарског рада, први састанак или, у најгорем случају, потреба да некоме коме је позлило хитно помогнете. Руке вам се тресу, пулс се убрзава, а ум преплављују негативне мисли.То су добро познате ситуације за Сару Лоренцини, медицинску сестру специјализовану за брзо реаговање и оснивача Академије за брзо реаговање, програма који едукује медицинске сестре у томе како да се обуче за хитне случајеве и да се носе са њима.У опасним ситуацијама уобичајено је да се активира природан одговор тела „бори се или бежи“ и због тога може бити тешко реаговати под притиском на начин на који бисте иначе желели да реагујете.Али можете да вежбате ум и тело тако да када се појави следећа високостресна ситуација, будете боље припремљени. Ево неколико савета Саре Лоренцини и других стручњака како да останете мирни шта год да се деси.Како остати миран у стресним ситуацијамаКада особа почне да осећа симптоме стреса, почињу да се јављају мисли попут „Не могу то да урадим“ или паника, указује Лоренцинијева. Међутим, када сте свесни да су реакције, као што је промена даха или откуцаја срца, нормалне, онда то можете да искористите. „Зовем то супер медицинска сестра или супер Сара и то је стање када могу да функционишем најбоље што могу. Временом сам успела да се навикнем да кажем: ’Ове ствари које осећам у свом телу, то ме не омета. То ме заправо чини бољом медицинском сестром“.Њено искуство показује да припрема може помоћи у ситуацијама високог стреса, као што је додатна обука за медицинске сестре, увежбавање говора пред огледалом или учење за велики тест или испит.Отпорност нервног система„Постоје и начини да се изгради оно што се зове отпорност нервног система, способност да одржавате одговор тела на стрес у здравој равнотежи, уочи таквих стресних ситуација“, рекла је др Ина Казан, која предаје психијатрију на Медицинској школи при Харварду и клинички психолог специјализован за психологију здравља.Једна техника коју она често саветује је вежбање варијабилности откуцаја срца. Варијабилност пулса је начин на који се број откуцаја срца особе повећава и смањује и стално варира. Већа одступања су знак да је нервни систем здрав и да се срце може боље прилагодити свакодневним изазовима и стресорима.Радећи на такозваном резонантном дисању, то јест удисајима и издисајима уз контролисање дијафрагме како би се успоставио ритам од обично три до седам удисаја у минути и ускладио са пулсом, варијабилност откуцаја срца ће се повећати, што ће учинити срце способнијим да се брже опорави од стресора, објаснила је др Казан.Према њеним речима, особе код којих је варијабилност пулса виша имају тенденцију да лакше доносе одлуке, фокусирају се и боље реагују у изазовним ситуацијама.Др Казан наводи да одржавање физичке или менталне „белешке“ о томе колико стреса осећате на скали од 1 до 10 током дана може помоћи да идентификујете не само своје стресоре већ и природне симптоме стреса који се јављају.„То вам може помоћи да боље реагујете у тим ситуацијама високог стреса“, истакла је Казанова додајући да су основне потребе, као што су здрава исхрана и довољно сна, такође кључне за побољшање одговора на јаке стресоре.Њена препорука је да удишемо кроз нос четири секунде, а да издишемо (као да покушавамо да нежно угасимо свећу) шест секунди, како бисмо поспешили враћање система у нормалу, пише Си-Ен-Ен.„Уочавањем реакција и кориговањем понашања при свакодневним мањим стресорима, особа може имати бољи увид у то на који начин њено тело реагује под високим стресом“, рекла је Џули Ухерник, лиценцирани професионални саветник и регистрована медицинска сестра у Паркеру у Колораду.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, стрес
Како остати миран у стресним ситуацијама
Реакције тела на стресне ситуације код неких умеју да буду паралишуће, али чак и када нису толико екстремне, најчешће нам ремете уобичајено поступање и не остављају простор да одаберемо најбољу опцију. Стручњаци објашњавају како остати миран у стресним ситуацијама.
Стресне ситуације се не могу избећи у свакодневном животу. Јавни наступ, било да је у питању говор пред родбином или одбрана семинарског рада, први састанак или, у најгорем случају, потреба да некоме коме је позлило хитно помогнете. Руке вам се тресу, пулс се убрзава, а ум преплављују негативне мисли.
То су добро познате ситуације за Сару Лоренцини, медицинску сестру специјализовану за брзо реаговање и оснивача Академије за брзо реаговање, програма који едукује медицинске сестре у томе како да се обуче за хитне случајеве и да се носе са њима.
„Ако не можете да натерате своје тело да ради ствари које знате да радите, онда не можете помоћи пацијенту“, прича Лоренцинијева, која има десетогодишње искуство са медицинским хитним ситуацијама и ауторка је подкаста о образовању медицинских сестара Rapid Response RN.
У опасним ситуацијама уобичајено је да се активира природан одговор тела „бори се или бежи“ и због тога може бити тешко реаговати под притиском на начин на који бисте иначе желели да реагујете.
Али можете да вежбате ум и тело тако да када се појави следећа високостресна ситуација, будете боље припремљени. Ево неколико савета Саре Лоренцини и других стручњака како да останете мирни шта год да се деси.
Како остати миран у стресним ситуацијама
Када особа почне да осећа симптоме стреса, почињу да се јављају мисли попут „Не могу то да урадим“ или паника, указује Лоренцинијева. Међутим, када сте свесни да су реакције, као што је промена даха или откуцаја срца, нормалне, онда то можете да искористите.
„Зовем то супер медицинска сестра или супер Сара и то је стање када могу да функционишем најбоље што могу. Временом сам успела да се навикнем да кажем: ’Ове ствари које осећам у свом телу, то ме не омета. То ме заправо чини бољом медицинском сестром“.
Њено искуство показује да припрема може помоћи у ситуацијама високог стреса, као што је додатна обука за медицинске сестре, увежбавање говора пред огледалом или учење за велики тест или испит.
Отпорност нервног система
„Постоје и начини да се изгради оно што се зове отпорност нервног система, способност да одржавате одговор тела на стрес у здравој равнотежи, уочи таквих стресних ситуација“, рекла је др Ина Казан, која предаје психијатрију на Медицинској школи при Харварду и клинички психолог специјализован за психологију здравља.
Једна техника коју она често саветује је вежбање варијабилности откуцаја срца. Варијабилност пулса је начин на који се број откуцаја срца особе повећава и смањује и стално варира. Већа одступања су знак да је нервни систем здрав и да се срце може боље прилагодити свакодневним изазовима и стресорима.
Радећи на такозваном резонантном дисању, то јест удисајима и издисајима уз контролисање дијафрагме како би се успоставио ритам од обично три до седам удисаја у минути и ускладио са пулсом, варијабилност откуцаја срца ће се повећати, што ће учинити срце способнијим да се брже опорави од стресора, објаснила је др Казан.
Према њеним речима, особе код којих је варијабилност пулса виша имају тенденцију да лакше доносе одлуке, фокусирају се и боље реагују у изазовним ситуацијама.
Др Казан наводи да одржавање физичке или менталне „белешке“ о томе колико стреса осећате на скали од 1 до 10 током дана може помоћи да идентификујете не само своје стресоре већ и природне симптоме стреса који се јављају.
„То вам може помоћи да боље реагујете у тим ситуацијама високог стреса“, истакла је Казанова додајући да су основне потребе, као што су здрава исхрана и довољно сна, такође кључне за побољшање одговора на јаке стресоре.
„Такође је веома важно да подсетите себе с времена на време да треба спорије да дишете“, саветује др Казан.
Њена препорука је да удишемо кроз нос четири секунде, а да издишемо (као да покушавамо да нежно угасимо свећу) шест секунди, како бисмо поспешили враћање система у нормалу,
пише Си-Ен-Ен.
„Уочавањем реакција и кориговањем понашања при свакодневним мањим стресорима, особа може имати бољи увид у то на који начин њено тело реагује под високим стресом“, рекла је Џули Ухерник, лиценцирани професионални саветник и регистрована медицинска сестра у Паркеру у Колораду.
