У Бундестаг стигла незгодна питања за немачку владу – на тапету Кристијан Шмит
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Питања везана за именовање Кристијана Шмита на функцију тзв. високог представника у БиХ, на која посланичка група Алтернативе за Немачку у Бундестагу захтева одговоре од федералне власти, веома су непријатна за нову владу која ће морати да одговори на свако од њих, каже Милован Божиновић, бивши амбасадор Србије у Немачкој.
Алтернатива за Немачку (АфД), друга по снази партија после недавних парламентарних избора у Немачкој, поднела је захтев са 18 питања за парламентарну истрагу у немачком Бундестагу у вези са улогом тзв. високог представника Кристијана Шмита у Босни и Херцеговини. Они су затражили оцену легитимности његове позиције у светлу изостанка одобрења Савета безбедности Уједињених нација за његово именовање.
АфД мора да добије јасне одговоре
Бивши амбасадор Србије у Немачкој Милован Божиновић каже да немачка власт неће моћи да избегне да одговори АфД – у на постављена питања.
„То значи да ће немачка власт АфД-у која је сада у Немачкој друга по снази партија, одмах по конституисању парламента морати да одговори на њихова питања. Дакле, надлежна служба, односно Министарство спољних послова службено ће морати да одговори на сва питања која је АфД поставио,“ објашњава Божиновић.
Наш саговорник напомиње да посланици АфД-а могу да затраже расправу у парламенту и да очекују да се Немачка влада одреди према овом питању.
„То ће зависити од одговора које буду добили јер ће бити интересантно чути шта су рекли на ова питања из Министарства будући да је именовање Кристијана Шмита на позицију високог представника у БиХ врло спорно. Јер ако је деловао у име целе међународне заједнице онда је само преко СБ УН морао да добије одобрење, што се није десило јер његово именовање никада није стигло до Савета безбедности на расправу,“ подсећа Божиновић.
Република Српска је у праву
Из тога се може закључити, додаје он, да су они који су га ту поставили сматрали да је довољно да се позову на такозвана Бонска овлашћења донета у другој половини деведесетих по којима је високи представник за БиХ био задужен само за надгледање спровођења Дејтонског мировног план и ни за шта друго. Божиновић такође напомиње да ово свакако није пријатно питање за нову немачку владу.
„Они ће се вадити да то или произилази из одлука Савета Европе или из Контакт групе за БиХ која је некада постојала. Али, прави и квалитетан одговор на ова питања они немају и ту су Срби из Републике Српске у праву,“ изричит је Божиновић.
У захтеву који су поднели посланик Јан Венцел Шмит и посланичка група АфД, наводи се да је Шмита у мају 2021. именовао Управни одбор Савета за имплементацију мира (ПИЦ), а не СБ УН као и да је упркос томе, високи представник донео неколико обавезујућих одлука које се дубоко мешају у уставни поредак БиХ, што буди озбиљне сумње да су овим одлукама прекорачена овлашћења високог представника предвиђена Анексом 10 Дејтонског мировног споразума, наводи се у документу АфД-а.
- Да ли је Савезна влада (Немачке) формирала став о међународно-правном легитимитету Кристијана Шмита као високог представника у БиХ , с обзиром на непостојање сагласности Савета безбедности УН, и ако јесте, какав је то став; какве последице за Савезну владу произилази из чињенице да су Руска Федерација и Кина одбиле да потврде Кристијана Шмита за високог представника у Савету безбедности УН;
- Које је правно обавезујуће одлуке донео високи представник 2022. и 2023. године, према оцени владе, и да ли је влада формирала став о тим одлукама и какав је то став;
- Да ли влада сматра ове одлуке прекорачењем овлашћења која су високом представнику дата према Анексу 10 Дејтонског споразума, и ако не, зашто не; - какве последице ових мера види влада по стабилност и суверенитет БиХ.
Шкакљива питања за немачку владу
- АфД се није зауставио на овоме већ пита владу планира ли да се залаже за реформе у механизмима именовања високог представника како би се ојачао његов међународни легитимитет, и ако да, како: Да ли је влада испитала да ли су политички процеси у БиХ – посебно они против представника Републике Српске (РС) – политички мотивисани, и ако јесте, који су налази доступни и које мере, ако их има, влада предузима како би осигурала поштене и транспарентне процесе;
- Да ли је влада формирала став о томе да ли одлуке високог представника могу довести до даље политичке дестабилизације региона, и ако јесте, и како оцењује деловање високог представника у контексту суверенитета и независности БиХ , и ако јесте, какав је то став?
- Да ли је влада формирала став о томе да ли су поступци високог представника вредни подршке, чак и ако их домаћи актери и међународни партнери сматрају правно упитним, и ако јесте, какав је то став?
- Међу питањима је и питање да ли се федерална влада укључује у разговоре са међународним партнерима како би развили заједнички став о улози високог представника, и ако јесте, са којим партнерима и о којим темама.
- Затим, да ли влада верује да тренутна улога високог представника доприноси или отежава дугорочном мировном процесу и политичкој стабилности земље, и ако да, како и да ли је федерална влада формирала став о утицају одлука високог представника на заштиту људских права у БиХ , и ако јесте, какав је то став?
Подсетимо, иако Савет безбедности УН није званично именовао високог представника Кристијана Шмита, то је учинио Управни одбор ПИЦ-а.
