https://sputnikportal.rs/20250303/velika-britanija-pokusava-da-inicira-novi-krstaski-pohod-protiv-rusije-1183202743.html
Велика Британија покушава да иницира нови крсташки поход против Русије
Велика Британија покушава да иницира нови крсташки поход против Русије
Sputnik Србија
Велика Британија покушава да буде модератор антируске политике и да поново иницира нови крсташки поход против Русије, покушавајући да консолидује целу Европу. 03.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-03T22:25+0100
2025-03-03T22:25+0100
2025-03-03T22:25+0100
русија
русија
русија – политика
специјална војна операција у украјини – вести
свет
свет – политика
анализе и мишљења
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/03/1183203275_0:0:3066:1725_1920x0_80_0_0_348ab3d303ce3bfcb10be156c881d3ce.jpg
Овако руски експерт Константин Блохин коментарише хитан састанак западних лидера у Великој Британији, који је сазвао премијер те земље Кир Стармер, након жестоког сукоба Владимира Зеленског и Доналда Трампа у Вашингтону.Стручњаци такође доводе у питање способност Европе да испуни обећања о подршци Украјини без потребних ресурса, имајући у виду да Русија производи муниције за три месеца колико НАТО успе да произведе за годину дана.Блохин објашњава да би Европа могла да парира Русији тек ако би своју економију и војну индустрију пребацила на ратне колосеке. Пошто су остали без подршке САД мораће сами да троше новац на одбрану, а то ће довести до милитаризације Европе, упозорава Блохин.Главне теме самита су биле улога Европе у окончању рата у Украјини, безбедност Старог континента, као и односи Европе са САД.Окупљени, који су себе назвали „коалицијом вољних“ на самиту су разговарали даљој помоћи Украјини док траје рат и повећању економског притиска на Русију. Лансирали су неколико парола међу којима су и „да се трајним миром мора осигурати суверенитет и безбедност Украјине“, да „Кијев мора бити за столом када почну преговори“, браниће Украјину и гарантовати мир.О могућности да британске, француске и друге европске трупе НАТО-а буду распоређене у Украјини - нису успели да се договоре. Није било консензуса ни око питања употребе руских замрзнутих средстава за финансирање Кијева.Раскол колективног ЗападаБритански премијер Кир Стармер је најавио нови споразум Велике Британије са Украјином (без учешћа земаља „Коалиције“) од 1,6 милијарди фунти (две милијарде долара) који би Украјини омогућио куповину 5.000 ракета за противваздушну одбрану. Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок позвала је немачки парламент да одмах одобри издвајање додатних три милијарде евра Украјини, a литванске власти су обећале оружје у вредности од 20 милиона евра. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је истакла да ЕУ „хитно мора да поново наоружа Европу“.Премијер Пољске Доналд Туск је навео да се на самиту у Лондону није разговарало о давању гаранција безбедности Украјини.Словачки премијер Роберт Фицо је поручио да Словачка неће подржавати Украјину „ни финансијски, ни војним путем“, док је турски шеф дипломатије Хакан Фидан истакао да Анкара очекује хитан прекид ватре и прелазак на одржив мир. Обелоданио је и да шефови европских земаља различито оцењују позиције Вашингтона, те да америчка тачка гледишта изазива дебате у ЕУ.Блохин оцењује да све ово говори о „стратешком расколу“ и то не само Европе, већ колективног Запада.Коментаришући нека гледишта са Запада, која кажу да је самит лидера ЕУ у Лондону требало да означи завршну фазу у спровођењу европског плана за Украјину, који је предвиђао увлачење САД у рат са Русијом, Блохин подсећа да је Трамп одлучан у намери да се извуче из овог сукоба, а да притом сачува образ. Према његовим речима, скандал са Зеленским у Вашингтону, Трампу је делимично ишао на руку Трампу, јер је то „добро оправдање за извлачење САД из украјинског проблема“.„За Сjeдињене Државе је Украјина сада и скупа и неактуелна, јер САД сада желе да се посвете обуздавању Кине. Због тога ће САД највероватније дићи руке од Украјине, а Европљани ће по инерцији, вероватно, покушавати да подрже Украјину још годину-две“, сматра Блохин.Зеленски је препрека миру у УкрајиниУ сваком случају, закључак је да у ЕУ и даље нема нема консензуса о украјинском питању и очекује се да ће се те разлике додатно продубљивати. Руски стручњаци су сагласни у оцени да су намере низа земаља ЕУ да пруже финансијску подршку кијевском режиму после скандала у Вашингтону мотивисане пристрасношћу европских елита и њиховом антируском спољном политиком.Према њиховим речима, у условима тешке економске рецесије која се тренутно примећује у еврозони, пре свега у Немачкој, одлука Брисела да настави да помаже Украјини била би најмање рационална са становишта националних интереса земаља ЕУ, али актуелне глобалистичке елите настављају да стављају улог на на пораз Русије.Што се тиче слања европских „мировњака“ у Украјину Блохин истиче да се Русија томе одлучно противи, јер би то у суштини биле „маскиране НАТО снаге“.Блохин такође сматра да, упркос свему, све више земаља схвата да је Зеленски, коме је мандат истекао у мају прошле године, директна препрека на путу ка мирним преговорима.Самиту на коме је најављено формирање „коалиције вољних“ присуствовали су представници Француске, Пољске, Шведске, Турске, Норвешке, Чешке, Данске, Немачке, Холандије, Румуније, Финске, Италије, Шпаније и Канаде, а договорено је да се састанци одржавају на сваке две до три недеље. Очекује се да наредни састанак буде 6. марта.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250303/tramp-kao-don-korleone-evropa-bespomocna-bez-americkog-kuma-mediji-o-samitu-podrske-kijevu-1183200847.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, свет, свет – политика, анализе и мишљења, украјина
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, свет, свет – политика, анализе и мишљења, украјина
Велика Британија покушава да иницира нови крсташки поход против Русије
Велика Британија покушава да буде модератор антируске политике и да поново иницира нови крсташки поход против Русије, покушавајући да консолидује целу Европу.
Овако руски експерт Константин Блохин коментарише хитан састанак западних лидера у Великој Британији, који је сазвао премијер те земље Кир Стармер, након жестоког сукоба Владимира Зеленског и Доналда Трампа у Вашингтону.
„Без Сједињених Држава, тешко да ће Велика Британији успети да буде предводник, пошто постоји та историјска конкуренција између Велике Британије, Француске и Немачке. Сви ће покушавати да конкуришу једни другима, али без лидерске улоге САД-а, тешко да ће успети, с обзиром на то да су САД изашле из овог конфликта. У сваком случају, Европљани ће се милитаризовати, говориће о пружању подршке Украјини и обуздавању Русије“, оцењује руски експерт Константин Блохин.
Стручњаци такође доводе у питање способност Европе да испуни обећања о подршци Украјини без потребних ресурса, имајући у виду да Русија производи муниције за три месеца колико НАТО успе да произведе за годину дана.
Блохин објашњава да би Европа могла да парира Русији тек ако би своју економију и војну индустрију пребацила на ратне колосеке. Пошто су остали без подршке САД мораће сами да троше новац на одбрану, а то ће довести до милитаризације Европе, упозорава Блохин.
Главне теме самита су биле улога Европе у окончању рата у Украјини, безбедност Старог континента, као и односи Европе са САД.
Окупљени, који су себе назвали „коалицијом вољних“ на самиту су разговарали даљој помоћи Украјини док траје рат и повећању економског притиска на Русију. Лансирали су неколико парола међу којима су и „да се трајним миром мора осигурати суверенитет и безбедност Украјине“, да „Кијев мора бити за столом када почну преговори“, браниће Украјину и гарантовати мир.
О могућности да британске, француске и друге европске трупе НАТО-а буду распоређене у Украјини - нису успели да се договоре. Није било консензуса ни око питања употребе руских замрзнутих средстава за финансирање Кијева.
Раскол колективног Запада
Британски премијер Кир Стармер је најавио нови споразум Велике Британије са Украјином (без учешћа земаља „Коалиције“) од 1,6 милијарди фунти (две милијарде долара) који би Украјини омогућио куповину 5.000 ракета за противваздушну одбрану. Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок позвала је немачки парламент да одмах одобри издвајање додатних три милијарде евра Украјини, a литванске власти су обећале оружје у вредности од 20 милиона евра. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је истакла да ЕУ „хитно мора да поново наоружа Европу“.
Премијер Пољске Доналд Туск је навео да се на самиту у Лондону није разговарало о давању гаранција безбедности Украјини.
Словачки премијер Роберт Фицо је поручио да Словачка неће подржавати Украјину „ни финансијски, ни војним путем“, док је турски шеф дипломатије Хакан Фидан истакао да Анкара очекује хитан прекид ватре и прелазак на одржив мир. Обелоданио је и да шефови европских земаља различито оцењују позиције Вашингтона, те да америчка тачка гледишта изазива дебате у ЕУ.
Блохин оцењује да све ово говори о „стратешком расколу“ и то не само Европе, већ колективног Запада.
„Сједињене Државе, Орбан и Фицо желе да изађу из овог сукоба, јер им он није потребан, а с друге стране традиционална Европа, пре свега Француска, Немачка, Велика Британија због своје русофобије, због мржње према Трампу, спремни су Украјину и даље подржавају. Запад је сада подељен, пошто Трамп и САД већ схватају да процес успостављања мултиполарног света улази у завршницу, док Европљани још увек живе у својим фантазијама“, каже Блохин.
Коментаришући нека гледишта са Запада, која кажу да је самит лидера ЕУ у Лондону требало да означи завршну фазу у спровођењу европског плана за Украјину, који је предвиђао увлачење САД у рат са Русијом, Блохин подсећа да је Трамп одлучан у намери да се извуче из овог сукоба, а да притом сачува образ. Према његовим речима, скандал са Зеленским у Вашингтону, Трампу је делимично ишао на руку Трампу, јер је то „добро оправдање за извлачење САД из украјинског проблема“.
„За Сjeдињене Државе је Украјина сада и скупа и неактуелна, јер САД сада желе да се посвете обуздавању Кине. Због тога ће САД највероватније дићи руке од Украјине, а Европљани ће по инерцији, вероватно, покушавати да подрже Украјину још годину-две“, сматра Блохин.
Зеленски је препрека миру у Украјини
У сваком случају, закључак је да у ЕУ и даље нема нема консензуса о украјинском питању и очекује се да ће се те разлике додатно продубљивати. Руски стручњаци су сагласни у оцени да су намере низа земаља ЕУ да пруже финансијску подршку кијевском режиму после скандала у Вашингтону мотивисане пристрасношћу европских елита и њиховом антируском спољном политиком.
Према њиховим речима, у условима тешке економске рецесије која се тренутно примећује у еврозони, пре свега у Немачкој, одлука Брисела да настави да помаже Украјини била би најмање рационална са становишта националних интереса земаља ЕУ, али актуелне глобалистичке елите настављају да стављају улог на на пораз Русије.
Што се тиче слања европских „мировњака“ у Украјину Блохин истиче да се Русија томе одлучно противи, јер би то у суштини биле „маскиране НАТО снаге“.
Блохин такође сматра да, упркос свему, све више земаља схвата да је Зеленски, коме је мандат истекао у мају прошле године, директна препрека на путу ка мирним преговорима.
Самиту на коме је најављено формирање „коалиције вољних“ присуствовали су представници Француске, Пољске, Шведске, Турске, Норвешке, Чешке, Данске, Немачке, Холандије, Румуније, Финске, Италије, Шпаније и Канаде, а договорено је да се састанци одржавају на сваке две до три недеље. Очекује се да наредни састанак буде 6. марта.
