https://sputnikportal.rs/20250305/koliko-imamo-plastike-u-mozgu-nije-vic-naucnici-tvrde--jednu-supenu-kasiku-1183291889.html
Колико имамо пластике у мозгу: Није виц, научници тврде – једну супену кашику
Колико имамо пластике у мозгу: Није виц, научници тврде – једну супену кашику
Sputnik Србија
Научници су пронашли алармантне доказе да микропластика не само да проналази пут у људски мозак, већ да може да допринесе деменцији и другим неуролошким... 05.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-05T21:35+0100
2025-03-05T21:35+0100
2025-03-05T21:35+0100
наука и технологија
друштво
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/05/1183292059_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_f3f90d7360a42458eaa6181ad345919b.jpg
Људски мозак садржи отприлике једну кашику (тачније такозвану супенукашику) микропластике и нанопластике, а количине 3-5 пута веће су пронађене код људи са документованом дијагнозом деменције, објавили су научници са Универзитета Отава у научном часопису „Brain Medicine“.Упозорење канадских научника уследило је након револуционарног рада тима предвођеног Универзитетом у Новом Мексику који је открио да микропластика и нанопластика (МНП)„фаворизује“ мозак у односу на друге органе.Концентрације у узорцима мозга умрлих људи су седам до 30 пута веће од концентрација које се виде у јетри или бубрезима, док узорци мозга људи са дијагнозом деменције показују још веће присуство пластичних честица, наводи тим у раду објављеном у „Nature Medicine“ у фебруару.Друге недавно објављене студије упозоравале су на улазак микропластике и нанопластике у људско тело преко зноја, на честице пластике у мушким гениталијама, као и на пренос са труднице на њено нерођено дете.„Драматично повећање концентрације микропластике у мозгу за само осам година, од 2016. до 2024. године, посебно је алармантно“, рекао је Николас Фабијано са Одељења за психијатрију Универзитета у Отави.Пораст упозорења о здравственим претњама које представљају микропластика и нанопластика уследио је након растућег гнева због загађења пластиком, чије су огромне количине завршиле у језерима, рекама, морима и океанима.Упркос напорима да се ограничи употреба пластике путем мера као што је захтевање папирних сламки, европске земље и Јапан оптужени су за слање пластичног отпада у југоисточну Азију након наметања ограничења и строгих правила за рециклажу код куће.„Ово повећање (микропластике у људском телу) одражава експоненцијално повећање нивоа микропластике у окружењу“, напоменуо је Фабијано.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, медицина
Колико имамо пластике у мозгу: Није виц, научници тврде – једну супену кашику
Научници су пронашли алармантне доказе да микропластика не само да проналази пут у људски мозак, већ да може да допринесе деменцији и другим неуролошким болестима.
Људски мозак садржи отприлике једну кашику (тачније такозвану супенукашику) микропластике и нанопластике, а количине 3-5 пута веће су пронађене код људи са документованом дијагнозом деменције,
објавили су научници са Универзитета Отава у научном часопису „Brain Medicine“.
Упозорење канадских научника уследило је након револуционарног рада тима предвођеног Универзитетом у Новом Мексику који је открио да микропластика и нанопластика (МНП)„фаворизује“ мозак у односу на друге органе.
Концентрације у узорцима мозга умрлих људи су седам до 30 пута веће од концентрација које се виде у јетри или бубрезима, док узорци мозга људи са дијагнозом деменције показују још веће присуство пластичних честица, наводи тим у раду објављеном у „Nature Medicine“ у фебруару.
Друге недавно објављене студије упозоравале су на улазак микропластике и нанопластике у људско тело преко зноја, на честице пластике у мушким гениталијама, као и на пренос са труднице на њено нерођено дете.
„Драматично повећање концентрације микропластике у мозгу за само осам година, од 2016. до 2024. године, посебно је алармантно“, рекао је Николас Фабијано са Одељења за психијатрију Универзитета у Отави.
Пораст упозорења о здравственим претњама које представљају микропластика и нанопластика уследио је након растућег гнева због загађења пластиком, чије су огромне количине завршиле у језерима, рекама, морима и океанима.
Упркос напорима да се ограничи употреба пластике путем мера као што је захтевање папирних сламки, европске земље и Јапан оптужени су за слање пластичног отпада у југоисточну Азију након наметања ограничења и строгих правила за рециклажу код куће.
„Ово повећање (микропластике у људском телу) одражава експоненцијално повећање нивоа микропластике у окружењу“, напоменуо је Фабијано.
