00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Звездин Тома: Први интервју после победе над Фенером – сањамо Ф4
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Откривен необичан објекат у међузвезданом простору

CC0 / rawpixel.com / Галаксија "Велики Магеланов облак"
Галаксија Велики Магеланов облак - Sputnik Србија, 1920, 06.03.2025
Пратите нас
НАСА-ин свемирски телескоп Џејмс Веб је у неколико наврата открио тајне универзума. И не само то, својим фотографијама нам је омогућио да погледамо даље него икада пре и оставио нас без даха фотографијама црних рупа, удаљених галаксија и супернова. Сада је, међутим, забележио мистериозни објекат како слободно лебди кроз међузвездани простор.
Након детаљнијег прегледа, научници су открили "планетарну масу" названу СИМП 0136 која је отприлике 13 пута већа од Јупитера и налази се "само" 20 светлосних година од Земље. Али за разлику од наше планете, СИМП 0136 се окреће вртоглавом брзином, а пуну ротацију завршава свака 2,4 сата.
Након помног испитивања, научници су открили, како су написали у студији објављеној у Астрофизикал Џурнал Летерс, знаке "сложених атмосферских карактеристика", укључујући слојеве облака и температурне промене у атмосфери објекта
Научници истичу да се промене у сјају, које су раније приметили, не могу објаснити само облацима, већ иза њих мора да стоји нешто друго.
„Већ смо знали да варира у осветљености и били смо уверени да постоје неограничени слојеви облака који се ротирају у и ван видокруга и еволуирају током времена“, објаснила је Алисон МекКарти, студент докторских студија на Универзитету у Бостону и главни аутор студије.
Такође смо мислили да може доћи до температурних варијација, хемијских реакција и могућих ефеката ауроралне активности који утичу на осветљеност, али нисмо били сигурни, рекла је она.
Користећи НИРСпец, Веб је снимио хиљаде појединачних спектара од 0,6 до 5,3 микрона - један сваких 1,8 секунди током више од три сата док је објекат завршио једну пуну ротацију. Одмах је уследило посматрање помоћу МИРИ (средње инфрацрвени инструмент), који је прикупио стотине спектроскопских мерења светлости од 5 до 14 микрона - једно на сваких 19,2 секунде, током друге ротације.
Резултат је био стотине детаљних светлосних кривуља, од којих је свака показивала промену осветљености веома прецизне таласне дужине (боје) како се различите стране објекта ротирају у видном пољу
Истраживачи су одмах приметили да постоји неколико различитих облика светлосних кривина. У сваком тренутку, неке таласне дужине су постајале светлије, док су друге постајале све тамније или се уопште нису пуно мењале.

„Замислите да гледате Земљу издалека. Ако бисте сваку боју погледали посебно, видели бисте различите обрасце који вам говоре нешто о њеној површини и атмосфери, чак и ако не можете да уочите појединачне карактеристике“, објаснио је коаутор студије Филип Муирхед са Универзитета у Бостону. Плава би се интензивирала како би се океани ротирали у видику. Промене у смеђој и зеленој боји ће вам рећи нешто о земљишту и вегетацији.

Како научници објашњавају, неке светлосне криве се не могу објаснити ни облацима ни температуром, већ уместо тога показују варијације везане за хемију угљеника у атмосфери. Могу постојати џепови угљен-моноксида и угљен-диоксида који круже у и ван видокруга, или хемијске реакције које узрокују да се атмосфера мења током времена.
„Још увек не разумемо хемијски део слагалице, али ови резултати су заиста узбудљиви јер нам показују да се обиље молекула попут метана и угљен-диоксида може променити од места до места и током времена. Ако посматрамо егзопланету и можемо да добијемо само једно мерење, морамо узети у обзир да она можда није репрезентативна за целу планету“, рекла је водећа истраживачица Јохана Вос са Тринити колеџа у Даблину.
НАСА истиче да је детаљна карактеризација објеката попут ових кључна припрема за директно снимање егзопланета помоћу НАСА-иног свемирског телескопа Ненси Грејс Рим, који би требало да почне да ради 2027. године.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала