https://sputnikportal.rs/20250308/a-onda-se-pojavila-klica-formula-za-veoma-trazen-proizvod-u-vreme-posta-pronadjena-u--starcevu----1183377992.html
А онда се појавила клица: Формула за веома тражен производ у време поста пронађена у – Старчеву
А онда се појавила клица: Формула за веома тражен производ у време поста пронађена у – Старчеву
Sputnik Србија
Данијела Ратков Жебељан, хемичарка из Старчева, ради у две лабораторије, школској и кућној. У другој је експерименте покренула љубав. После девет година... 08.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-08T13:09+0100
2025-03-08T13:09+0100
2025-03-08T13:53+0100
моја прича
моја прича
пољопривреда
микро биље
клице
пољопривредни производи
здрава храна
сир
данијела ратков жебељан
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/08/1183378792_0:14:1280:734_1920x0_80_0_0_e5fb1494bf55f11532f4efd7c14df9a3.jpg
„Код Срба је уобичајено да се за Божић сеје пшеница. Људи је сада држе као декорацију. Ту пшеницу треба појести. Наши стари су то радили. Данас би сви инстант решења и мађионичаре, тај тренд се пренео на све сфере, посебно на исхрану. Може и другачије. Оно што називамо обичајима, било је врло значајно за наше здравље“. Овако професорка хемије и пољопривредник, пре свега мајка два сина, и супруга, на почетку разговора за Спутњик покушава да објасни да клице у исхрани нису измишљотина новог доба. Почела је тиме да се бави из љубави, због љубави. Старији син је тренирао триатлон, био је успешан, а њен изазов је био припрема оброка који ће бити нутритивно богати, који ће му дати довољно енергије, требало је пливати, возити бицикл, па трчати. Класична храна била је тешко сварљива, само га је успоравала. „Покушавала сам да нађем комбинације које му неће преоптеретити желудац, а да добије довољно енергије да може да издржи трку. Њему је то било важно, свему чиме се бавио је придавао велики значај, онда сам се нашла у небраном грожђу, да направим ужине док он изађе из воде, да нешто мало набрзака поједе. Истраживајући, дошла сам до тога да би клице и микробиље могли да буду решење, да се додају у постојеће оброке које је већ јео“, прича нам Данијела. Пољопривредно газдинство из кухиње Објашњава да тинејџеру није могла да сервира "авангардни оброк", јер је био под утицајем вршњака, па је правила комбинације. Правила је и слаткише са урмом, бадемима, какаом. Свидело му се, касније није морала ни да маскира нову храну. Клице је почела да гаји у кухњи, супруг је монтирао полицу и осветлио их је лампама, о свему су се информисали на интернету, гледала је како то раде у Америци. Данијела је своју храну изнела на веганске фестивале, догађаје који не окупљају само људе који не једу месо, већ оне којима је важна здрава исхрана. Зашто су клице боље од житарице Каже да нас је ужурбани начин живота отуђио од природе, али и припреме хране, јер за то је потребно време. Једемо полуготову храну или ону коју су други направили. Све може, само да је брзо. А да ли је здраво? „Клица божићне пшенице коју су наши стари јели је врло здрава. Сада је декорација коју, узгред речено, купујемо. Немамо навику да посадимо, што опет има неки значај. Имало је значај за наше старе, а требало би и за нас да има, без обзира да ли смо верници. Оно што називамо обичајима, било је врло значајно за здравље".У свакој житарици се налазе се угљени хидрати, протеини који се, када крене да клија семе, разлажу на њихове једноставније форме. Ако су то протеини, биће то простија форма, аминокиселине, односно сложени угљени хидрати, који заправо ту житарицу чине сварљивијом. Када је конзумирамо као такву, она нам неће правити проблеме који су уобичајени са тешко сварљивом храном“. Данијела додаје да биљка заправо себи обезбеђује лако доступну храну, клијањем, она да би расла, себе храни, али уз што мањи утрошак енергије. То би и ми требали да радимо. Магија сира од пасуља Они који посећују фестивале на којима је излагала производе, клице, микробиље и сокове, тражили су сир. Посебно они који посте. На нашем тржишту доступан је тофу, сир од соје, али није баш лепог укуса. Направила је експеримент са другим извором протеина, успео је. „Хтела сам да из нашег окружења нађем нешто што има протеина као соја, а да сви знају шта је. Било је логично да то буде пасуљ, шта једемо, ако не једемо пасуљ. Покушала сам да га ферментишем и успела сам. Да бих га назвала, биљни ферментисани производ, да би људе асоцирао на сир, употребила сам и производ који садржи бактерије млечне киселине, чиме би обезбедила ферментацију пасуља. После сам у пасуљ додала и неке производе који садрже угљене хидрате, масноће, како би добила фому која подсећа на погачу качкаваља“. Сир је оплеменила дехидрираним клицама које иначе производи у газдинству, тако да има фину декоративну, али и здраву корицу. Подсећа и на торту, на фестивалима сви желе да га пробају. Може и да се намаже на хлеб. Ако дуже стоји, интензивнијег је укуса, поједини кажу да их подсећа на скупи увозни деликатес, буђави сир. Пољопривредни факултет на задатку Дошла је и до формуле за још једна деликатес без млека, ферментисани био-сир од дурум пшенице. И он има висок садржај минерала, протеина, влакана и витамина Б-групе. Они који не знају о чему се ради, верују да једу козји сир. Укусу сира доприносе и клице које се налазе споља, па сир вуче на влашац или босиљак. Данијела гаји и микро босиљак, али то су, каже, скромне количине. Још је рано да заокружи причу и својим лековитим биљем, зачинима, заправо, чека резултате важног истраживања са сирем од пасуља, на Пољопривредном факултету. „Тренутно се обрађују подаци, урађена је сензорика са 60 студената и запослених. Прављен је сир са различитим омотима, а у сир су додавани шафран, паприка, разне комбинације су понуђене људима да испробају. Чекам повратну информацију, чекам да чујем импресије о укусу, о доживљају тог сира“. Најважнији ресурс - време Данијелини производи нису јефтини, јер пуно улаже, сада гаји биљке на чистој целулози, да би подлога била стерилна, користи најбољи супстрат и искључиво огранско семе. То даје сигурност у квалитет онога што производи – заиста здраву храну. То што ради, каже, може свако, ако има најважнији ресурс. „Највећи ресурс је време, а оно је данас луксуз. Биљке су жива бића и траже пажњу, треба их заливати, пазити да се не разболе, као и људе. Склони смо брзим решењима, то значи да ћемо радије да дамо за лек, да попијемо неку капсулицу, нешто смућено из кесице, јер нам је то једноставније, него да дугорочно размишљамо о томе да ако три месеца користимо нешто што је потпуно природно, можемо да очекујемо резултате“. Додаје да, када се подвуче црта, здрава исхрана кошта једнако као и нездрава. Треба уложити време. Хемију у шокли сада предаје пола радног времена, потребна је газдинству. Има и велику помоћ супруга и једног од синова. Ту је и да помогне свима који желе да се здраво хране. „Ми смо потпуно отворени за сарадњу, делимо савете људима који желе да започну производњу клица и микробиља за своје потребе. Не кријем ништа када је у питању ова производња. У озбиљну производњу морате да уложите, али да се храните само ви, то није луксуз“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
моја прича, пољопривреда, микро биље, клице, пољопривредни производи, здрава храна, сир, данијела ратков жебељан, наука и технологија
моја прича, пољопривреда, микро биље, клице, пољопривредни производи, здрава храна, сир, данијела ратков жебељан, наука и технологија
А онда се појавила клица: Формула за веома тражен производ у време поста пронађена у – Старчеву
13:09 08.03.2025 (Освежено: 13:53 08.03.2025) Данијела Ратков Жебељан, хемичарка из Старчева, ради у две лабораторије, школској и кућној. У другој је експерименте покренула љубав. После девет година „играња“ са клицама и микробиљем, има своје пољопривредно газдинство где припрема здраве оброке. Дошла је и до формуле за јединствени производ, најтраженији у време поста, сир од пасуља.
„Код Срба је уобичајено да се за Божић сеје пшеница. Људи је сада држе као декорацију. Ту пшеницу треба појести. Наши стари су то радили. Данас би сви инстант решења и мађионичаре, тај тренд се пренео на све сфере, посебно на исхрану. Може и другачије. Оно што називамо обичајима, било је врло значајно за наше здравље“.
Овако професорка хемије и пољопривредник, пре свега мајка два сина, и супруга, на почетку разговора за Спутњик покушава да објасни да клице у исхрани нису измишљотина новог доба.
Она гаји биљке другачије од уобичајних на нашем тржишту, ситне, али њене биљке дају много више витамина и минерала.
Почела је тиме да се бави из љубави, због љубави. Старији син је тренирао триатлон, био је успешан, а њен изазов је био припрема оброка који ће бити нутритивно богати, који ће му дати довољно енергије, требало је пливати, возити бицикл, па трчати. Класична храна била је тешко сварљива, само га је успоравала.
„Покушавала сам да нађем комбинације које му неће преоптеретити желудац, а да добије довољно енергије да може да издржи трку. Њему је то било важно, свему чиме се бавио је придавао велики значај, онда сам се нашла у небраном грожђу, да направим ужине док он изађе из воде, да нешто мало набрзака поједе. Истраживајући, дошла сам до тога да би клице и микробиље могли да буду решење, да се додају у постојеће оброке које је већ јео“, прича нам Данијела.
Пољопривредно газдинство из кухиње
Објашњава да тинејџеру није могла да сервира "авангардни оброк", јер је био под утицајем вршњака, па је правила комбинације. Правила је и слаткише са урмом, бадемима, какаом.
Свидело му се, касније није морала ни да маскира нову храну. Клице је почела да гаји у кухњи, супруг је монтирао полицу и осветлио их је лампама, о свему су се информисали на интернету, гледала је како то раде у Америци.
„Имитирајући произвођаче са Јутјуба схватила сам да морам да набавим семе које није третирано. То је био изазов, наћи добављаче квалитеног семена. Набавила сам и земљишни супстрат, компостирала земљу. Све се дешавало пре осам година. Тада нисам очекивала да ће то да прерасте у начин живота моје породице, али и озбиљан посао, пољопривредно газдинство“.
Данијела је своју
храну изнела на веганске фестивале, догађаје који не окупљају само људе који не једу месо, већ оне којима је важна здрава исхрана.
Зашто су клице боље од житарице
Каже да нас је ужурбани начин живота отуђио од природе, али и припреме хране, јер за то је потребно време. Једемо полуготову храну или ону коју су други направили. Све може, само да је брзо. А да ли је здраво?
„Клица божићне пшенице коју су наши стари јели је врло здрава. Сада је декорација коју, узгред речено, купујемо. Немамо навику да посадимо, што опет има неки значај. Имало је значај за наше старе, а требало би и за нас да има, без обзира да ли смо верници. Оно што називамо обичајима, било је врло значајно за здравље".
У свакој житарици се налазе се угљени хидрати, протеини који се, када крене да клија семе, разлажу на њихове једноставније форме. Ако су то протеини, биће то простија форма, аминокиселине, односно сложени угљени хидрати, који заправо ту житарицу чине сварљивијом. Када је конзумирамо као такву, она нам неће правити проблеме који су уобичајени са тешко сварљивом храном“.
Данијела додаје да биљка заправо себи обезбеђује лако доступну храну, клијањем, она да би расла, себе храни, али уз што мањи утрошак енергије. То би и ми требали да радимо.
Они који посећују фестивале на којима је излагала производе, клице, микробиље и сокове, тражили су сир. Посебно они који посте. На нашем тржишту доступан је тофу, сир од соје, али није баш лепог укуса. Направила је експеримент са другим извором протеина, успео је.
„Хтела сам да из нашег окружења нађем нешто што има протеина као соја, а да сви знају шта је. Било је логично да то буде пасуљ, шта једемо, ако не једемо пасуљ. Покушала сам да га ферментишем и успела сам. Да бих га назвала, биљни ферментисани производ, да би људе асоцирао на сир, употребила сам и производ који садржи бактерије млечне киселине, чиме би
обезбедила ферментацију пасуља. После сам у пасуљ додала и неке производе који садрже угљене хидрате, масноће, како би добила фому која
подсећа на погачу качкаваља“.
Сир је оплеменила дехидрираним клицама које иначе производи у газдинству, тако да има фину декоративну, али и здраву корицу. Подсећа и на торту, на фестивалима сви желе да га пробају. Може и да се намаже на хлеб. Ако дуже стоји, интензивнијег је укуса, поједини кажу да их подсећа на скупи увозни деликатес, буђави сир.
Пољопривредни факултет на задатку
Дошла је и до формуле за још једна деликатес без млека, ферментисани био-сир од дурум пшенице. И он има висок садржај минерала, протеина, влакана и витамина Б-групе. Они који не знају о чему се ради, верују да једу козји сир. Укусу сира доприносе и клице које се налазе споља, па сир вуче на влашац или босиљак.
Данијела гаји и микро босиљак, али то су, каже, скромне количине. Још је рано да заокружи причу и својим лековитим биљем, зачинима, заправо, чека резултате важног истраживања са сирем од пасуља, на Пољопривредном факултету.
„Тренутно се обрађују подаци, урађена је сензорика са 60 студената и запослених. Прављен је сир са различитим омотима, а у сир су додавани шафран, паприка, разне комбинације су понуђене људима да испробају. Чекам повратну информацију, чекам да чујем импресије о укусу, о доживљају тог сира“.
Најважнији ресурс - време
Данијелини производи нису јефтини, јер пуно улаже, сада гаји биљке на чистој целулози, да би подлога била стерилна, користи најбољи супстрат и искључиво огранско семе. То даје сигурност у квалитет онога што производи – заиста здраву храну. То што ради, каже, може свако, ако има најважнији ресурс.
„Највећи ресурс је време, а оно је данас луксуз. Биљке су жива бића и траже пажњу, треба их заливати, пазити да се не разболе, као и људе. Склони смо брзим решењима, то значи да ћемо радије да дамо за лек, да попијемо неку капсулицу, нешто смућено из кесице, јер нам је то једноставније, него да дугорочно размишљамо о томе да ако три месеца користимо нешто што је потпуно природно, можемо да очекујемо резултате“.
Додаје да, када се подвуче црта, здрава исхрана кошта једнако као и нездрава. Треба уложити време. Хемију у шокли сада предаје пола радног времена, потребна је газдинству. Има и велику помоћ супруга и једног од синова. Ту је и да помогне свима који желе да се здраво хране.
„Ми смо потпуно отворени за сарадњу, делимо савете људима који желе да започну производњу клица и микробиља за своје потребе. Не кријем ништа када је у питању ова производња. У озбиљну производњу морате да уложите, али да се храните само ви, то није луксуз“.
