https://sputnikportal.rs/20250308/pacovi-somelijeri-naucnike-iznenadilo-ponasanje-ovih-glodara-narocito-kada-sa-u-pitanju-bela-vina-1183387447.html
Пацови сомелијери: Научнике изненадило понашање ових глодара, нарочито када са у питању бела вина
Пацови сомелијери: Научнике изненадило понашање ових глодара, нарочито када са у питању бела вина
Sputnik Србија
Замислите да седите на винској дегустацији и покушавате да разликујете ризлингод совињона блан. Ово је изазов чак и за искусне љубитеље вина, али деветпацова –... 08.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-08T21:30+0100
2025-03-08T21:30+0100
2025-03-08T21:30+0100
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/08/1183387214_0:10:1024:586_1920x0_80_0_0_77e48122991f1da092ceeae77cfa15fa.jpg
У истраживању објављеном у часопису „Енимал Когнишен“, научници су тестирали способност пацова да разликују бела вина и чак препознају нове сорте. Резултати су били фасцинантни, пацови су показали висок степен прецизности у препознавању мирисних профила и успешно су класификовали вина са којима се раније нису сусрели.Ово истраживање додатно потврђује невероватне способности пацовског њуха. Иако људи често сматрају себе неприкосновеним у процени укуса и мириса, пацови имају чак три пута више функционалних гена за мирисне рецепторе – око 1.200, док их људи имају тек 400. Ипак, људи овај мањак надокнађују развијеном когнитивном обрадом и употребом језика, што им омогућава да прецизно описују укусе и мирисе.Уосталом, описи вина попут „ноте мокрог камења и зелене јабуке“ можда су резервисани за људе, али то не значи да пацови нису способни да препознају сложене мирисне профиле. Штавише, истраживања су показала да људи могу намирисати и мраве – њихов специфичан мирис долази од феромона које испуштају, али га већина људи никада не препознаје свесно.Како су пацови научили да разликују вина?Експеримент је спроведен у контролисаном окружењу, где су пацови прошли кроз фазу обуке пре него што су тестирани. Сваки пацов је био смештен у кутију са рупом за њушкање и две полуге. Испред рупе се налазила ротирајућа поставка са осам папирних чашица – четири са ризлингом и четири са совињоном блан. Пацови су добијали награду када су препознали одређени тип вина, чиме су постепено учили да разликују њихове мирисне профиле, преноси „Сј-Еф-Ел Сајенс“.Након обуке, пацови су прошли кроз тестирање у којем им је вино било доступно само пет секунди. Уколико би притиснули исправну полугу повезану са одговарајућом сортом вина, добили би шећерни пелет као награду. Ако би изабрали погрешну полугу, она би се повукла, светло би се упалило, а награда би изостала.Овакав начин тестирања помогао је научницима да утврде да ли пацови заиста препознају разлику између вина или само реагују на познате мирисе.Ова метода показала се као ефикасна и у другим истраживањима. На пример, најстарије вино икада кушано – шампањац пронађен у олупини брода стар 170 година – имало је ноте „мокра коса“ и „животињске ароме“ због дугог одлежавања на дну мора.Очигледно је да се мириси вина могу значајно мењати у зависности од услова складиштења, а ако пацови могу препознати финесе између различитих сорти, поставља се питање колико су заправо напредни у перцепцији мириса у односу на људе.Да ли би пацови могли и више од овога?Резултати су били изузетно занимљиви. У фази тестирања са винима која су већ познавали, пацови су имали успешност од 94%. Међутим, истраживачи су желели да провере да ли су пацови заиста научили нешто о винима или су само механички памтили одређене ароме. Зато су увели нова вина и тестирали способност пацова да их разврстају у раније научене категорије. У овом делу експеримента, пацови су постигли тачност од 65%, што показује да су заиста развили способност разликовања вина по мирисним профилима, а не само памћење специфичних узорака.Оваква прецизност поставља занимљиво питање – да ли би пацови могли да процењују и друге мирисне варијације у храни и пићима? Зна се да микроби у виноградима утичу на укус вина, али мало ко зна да чак и најмање промене у саставу земљишта или клими могу створити јединствене ароме у различитим регионима.Иако је мало вероватно да ћемо једног дана видети пацове како оцењују врхунска вина у ресторанима, ово истраживање показује да имају изузетне способности препознавања и категоризације мириса. Њихов моћан њух и способност учења могли би имати ширу примену, посебно у областима детекције хемикалија, наркотика или експлозива.Нажалост, студија не открива које вино пацови сматрају најбољим, али једно је сигурно – њихова способност препознавања и разликовања вина могла би да изненади и искусне љубитеље вина.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, живи свет и генетика
друштво, живи свет и генетика
Пацови сомелијери: Научнике изненадило понашање ових глодара, нарочито када са у питању бела вина
Замислите да седите на винској дегустацији и покушавате да разликујете ризлингод совињона блан. Ово је изазов чак и за искусне љубитеље вина, али деветпацова – Баџер, Дарин, Едисон, Херо, Лионел, Пинат, Шредингер, Шон и Томас – успело је да савлада ову вештину изненађујуће добро.
У истраживању објављеном у часопису „Енимал Когнишен“, научници су тестирали способност пацова да разликују бела вина и чак препознају нове сорте. Резултати су били фасцинантни, пацови су показали висок степен прецизности у препознавању мирисних профила и успешно су класификовали вина са којима се раније нису сусрели.
Ово истраживање додатно потврђује невероватне способности пацовског њуха. Иако људи често сматрају себе неприкосновеним у процени укуса и мириса, пацови имају чак три пута више функционалних гена за мирисне рецепторе – око 1.200, док их људи имају тек 400. Ипак, људи овај мањак надокнађују развијеном когнитивном обрадом и употребом језика, што им омогућава да прецизно описују укусе и мирисе.
Уосталом, описи вина попут „ноте мокрог камења и зелене јабуке“ можда су резервисани за људе, али то не значи да пацови нису способни да препознају сложене мирисне профиле. Штавише, истраживања су показала да људи могу намирисати и мраве – њихов специфичан мирис долази од феромона које испуштају, али га већина људи никада не препознаје свесно.
Како су пацови научили да разликују вина?
Експеримент је спроведен у контролисаном окружењу, где су пацови прошли кроз фазу обуке пре него што су тестирани. Сваки пацов је био смештен у кутију са рупом за њушкање и две полуге. Испред рупе се налазила ротирајућа поставка са осам папирних чашица – четири са ризлингом и четири са совињоном блан. Пацови су добијали награду када су препознали одређени тип вина, чиме су постепено учили да разликују њихове мирисне профиле,
преноси „Сј-Еф-Ел Сајенс“.
Након обуке, пацови су прошли кроз тестирање у којем им је вино било доступно само пет секунди. Уколико би притиснули исправну полугу повезану са одговарајућом сортом вина, добили би шећерни пелет као награду. Ако би изабрали погрешну полугу, она би се повукла, светло би се упалило, а награда би изостала.
Овакав начин тестирања помогао је научницима да утврде да ли пацови заиста препознају разлику између вина или само реагују на познате мирисе.
Ова метода показала се као ефикасна и у другим истраживањима. На пример, најстарије вино икада кушано – шампањац пронађен у олупини брода стар 170 година – имало је ноте „мокра коса“ и „животињске ароме“ због дугог одлежавања на дну мора.
Очигледно је да се мириси вина могу значајно мењати у зависности од услова складиштења, а ако пацови могу препознати финесе између различитих сорти, поставља се питање колико су заправо напредни у перцепцији мириса у односу на људе.
Да ли би пацови могли и више од овога?
Резултати су били изузетно занимљиви. У фази тестирања са винима која су већ познавали, пацови су имали успешност од 94%. Међутим, истраживачи су желели да провере да ли су пацови заиста научили нешто о винима или су само механички памтили одређене ароме. Зато су увели нова вина и тестирали способност пацова да их разврстају у раније научене категорије. У овом делу експеримента, пацови су постигли тачност од 65%, што показује да су заиста развили способност разликовања вина по мирисним профилима, а не само памћење специфичних узорака.
„Наши пацови су тренирани да препознају мирисне профиле совињона блан и ризлинг вина, а већина их је успешно пројектовала на нове узорке вина исте сорте - објашњавају аутори студије.
Оваква прецизност поставља занимљиво питање – да ли би пацови могли да процењују и друге мирисне варијације у храни и пићима? Зна се да микроби у виноградима утичу на укус вина, али мало ко зна да чак и најмање промене у саставу земљишта или клими могу створити јединствене ароме у различитим регионима.
Иако је мало вероватно да ћемо једног дана видети пацове како оцењују врхунска вина у ресторанима, ово истраживање показује да имају изузетне способности препознавања и категоризације мириса. Њихов моћан њух и способност учења могли би имати ширу примену, посебно у областима детекције хемикалија, наркотика или експлозива.
Нажалост, студија не открива које вино пацови сматрају најбољим, али једно је сигурно – њихова способност препознавања и разликовања вина могла би да изненади и искусне љубитеље вина.
