Да ли је бронзано доба заобишло север Африке: Шта је откривено близу Гибралтара? /фото/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Већина насеља из бронзаног доба откривена је у Европи, а упркос географској близини афрички регион Магреб је био одсутан из ових историјских наратива. Сматран је „празном земљом“ све до доласка Феничана око 800. године пре нове ере.
Али истраживање које је предводио Хамза Бенатиа Мелгарехо са Универзитета у Барселони открио је прво насеље из бронзаног доба у овој географској области.
Насеље удаљено око 10 километара од данашње обале и близу Гибралтара, старије је од феничанских насеља и има велики значај и за Африку и за Средоземље.
First Bronze Age settlement in Africa’s Maghreb region discovered | University of Barcelona
— Shahriyar Gourgi (@ShahriyarGourgi) March 5, 2025
University of Barcelona archaeologists have discovered the Maghreb region’s first known Bronze Age settlement.https://t.co/6ea6gAwUJd pic.twitter.com/zC5tvDDiCR
Према резултатима објављеним у журналу „Антиквити“ ископавања у Каш Кушу, на северозападу Марока, откриле су трагове људског живота од 2200. до 600. године пре нове ере. То би значило да је то насеље најстарије у средоземној Африци, под условом да се не рачуна Египат.
Ископавања су открила неколико фаза насељавања. Прва је трајала од 2200. до 2000. пре нове ере. Друга фаза трајала је од 1300. до 900. пре нове ере, када је насеље било веома живо, а становници су имали развијену пољопривреду.
Зграде су прављене од дрвета и цигли од зграда, имали су млинове од камена, узгајали су јечам и пшеницу, а чували су овце, козе и јунад.
Трећа фаза трајала је од 800. до 600. године пре нове ере, када су показали флексибилност и прилагодљивост. Тада су стигле иновације са истока, попут точка за керамику, гвоздених алата и нове традиције коришћења камена.
„Каш Куш је једана од првих добро документованих примера насеља у Магребу и пружа слику веома другачију од уобичајене: показује нам да локалне заједнице у историји нису биле изоловане. Ископавања на овој локацији су још један корак ка исправљању историјске неправде и откривању да је Магреб био учесник друштвене, културне и економске мреже Средоземља“, рекао је Мелгарехо, саопштио је Универзитет у Барселони.
Погледајте и:
