https://sputnikportal.rs/20250310/revolucija-u-robotici-paralizovan-covek-pomerao-vestacku-ruku-uz-pomoc-misli-video-1183434736.html
Револуција у роботици: парализован човек померао вештачку руку уз помоћ мисли /видео/
Револуција у роботици: парализован човек померао вештачку руку уз помоћ мисли /видео/
Sputnik Србија
Истраживачи Универзитета Калифорније у Сан Франциску (УЦСФ) омогућили су парализованој особи да контролише роботску руку само сигналима из мозга. Он је успео... 10.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-10T22:00+0100
2025-03-10T22:00+0100
2025-03-10T22:00+0100
наука и технологија
изуми и открића
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/0a/1183435678_0:107:1025:683_1920x0_80_0_0_bbe6d77e8ef12df4653b67f52c8e1197.jpg
Уређај, неурокомпјутерски интерфејс, радио је рекордних седам месеци без потребе за подешавањем. Досад су слични уређаји радили само дан или два. Овај интерфејс заснован је на моделу вештачке интелигенције (АИ) који може да прилагоди мање промене у мозгу док особа понавља покрете, или у овом случају замишљени покрет, а онда учи како да то уради што прецизније, саопштио је Универзитет.„Повезивање учења људи и АИ је следећа фаза неурокомпјутерског интерфејса. То нам је потребно да постигнемо софистициране, нормалне функције“, рекао је др Карунеш Гангули, професор неурологије на УЦСФ.Резултати студије објављени су у часопису „Cell“.Кључ је било, наводи се у саопштењу, открити како се активност мења у мозгу из дана у дан док је учесник студије понављао специфичне покрете. Када је АИ програмиран да препозна те покрете, радио је месецима.Гангули и његов колега Никилеш Натраџ радили су са учесником студије који је био парализован након шлога годину дана раније, па није више могао да прича.Њему су уградили мале сензоре на површину мозга како би могла да хвата мождану активност кад он замишља да изводи покрет. Да би видели како се обрасци у мозгу мењају, Гангули је тражио од учесника да замишља покрете различитих делова тела, попут руку, ногу или главе.Иако није могао стварно да их помера, мозак је производио те сигнале за покрете. Интерфејс је снимао сигнале, па су они појачани. Када је на крају почео да вежба са роботском руком, било је потребно само неколико сесија да претвори сигнале у стварне покрете. Био је способан да узме чашу и пребаци је до славине.Месецима касније учесник је могао да контролише роботску руку након 15 минута штеловања.Овај интерфејс и роботска рука могли би значајно да побољшају животе парализованих особа.„Сигуран сам да смо научили да правимо овај систем и да ово може да функционише“, рекао је Гангули.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
изуми и открића, друштво
Револуција у роботици: парализован човек померао вештачку руку уз помоћ мисли /видео/
Истраживачи Универзитета Калифорније у Сан Франциску (УЦСФ) омогућили су парализованој особи да контролише роботску руку само сигналима из мозга. Он је успео да хвата, помера и пушта предмете само замишљајући да изводи ту акцију.
Уређај, неурокомпјутерски интерфејс, радио је рекордних седам месеци без потребе за подешавањем. Досад су слични уређаји радили само дан или два. Овај интерфејс заснован је на моделу вештачке интелигенције (АИ) који може да прилагоди мање промене у мозгу док особа понавља покрете, или у овом случају замишљени покрет, а онда учи како да то уради што прецизније, саопштио је Универзитет.
„Повезивање учења људи и АИ је следећа фаза неурокомпјутерског интерфејса. То нам је потребно да постигнемо софистициране, нормалне функције“, рекао је др Карунеш Гангули, професор неурологије на УЦСФ.
Резултати студије
објављени су у часопису „Cell“.
Кључ је било, наводи се у саопштењу, открити како се активност мења у мозгу из дана у дан док је учесник студије понављао специфичне покрете. Када је АИ програмиран да препозна те покрете, радио је месецима.
Гангули и његов колега Никилеш Натраџ радили су са учесником студије који је био парализован након шлога годину дана раније, па није више могао да прича.
Њему су уградили мале сензоре на површину мозга како би могла да хвата мождану активност кад он замишља да изводи покрет. Да би видели како се обрасци у мозгу мењају, Гангули је тражио од учесника да замишља покрете различитих делова тела, попут руку, ногу или главе.
Иако није могао стварно да их помера, мозак је производио те сигнале за покрете. Интерфејс је снимао сигнале, па су они појачани. Када је на крају почео да вежба са роботском руком, било је потребно само неколико сесија да претвори сигнале у стварне покрете. Био је способан да узме чашу и пребаци је до славине.
Месецима касније учесник је могао да контролише роботску руку након 15 минута штеловања.
Овај интерфејс и роботска рука могли би значајно да побољшају животе парализованих особа.
„Сигуран сам да смо научили да правимо овај систем и да ово може да функционише“, рекао је Гангули.
