Неком се жури да укине Српску – ово ће имати далекосежне последице
21:00 12.03.2025 (Освежено: 21:04 12.03.2025)
© Tanjug / FOTO SRNA/ Borislav Zdrinja
Пратите нас
Налог за привођење политичког и државног руководства Републике Српске је неодговоран поступак вануставних институција и може да има далекосежне последице по будућност БиХ. Чињеница да је Тужилаштво БиХ невероватном брзином реаговало говори да се некоме у Сарајеву жури да уз помоћ Кристијана Шмита и западних амбасада укину Републику Српску.
Овако политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара коментарише налог Тужилаштва БиХ о привођењу председника Републике Српске Милорада Додика, премијера Радована Вишковића и председника Народне скупштине Републике Српске Ненада Стевандића.
Наредбу је издао тужилац Ћазим Хасанспахић, а неуставно Тужилаштво им на терет ставља да су извршили кривично дело „напад на уставни поредак“ због усвајања одлуке о неуставности институција које је на нивоу БиХ наметнуо високи представник у БиХ: Тужилаштва и Суда БиХ, Државне агенције за истраге и заштиту – СИПА, као и Високог судског и тужилачког савета БиХ.
Свему томе претходио је судски процес против председника Српске Милорада Додика и директора „Службеног гласника РС“ Милоша Лукића због непоштовања одлука Кристијана Шмита, кога званична Бањалука не признаје за легитимног и законитог високог представника.
Због свега, у Бањалуци је почела посебна седница Народне скупштине Републике Српске о предлогу за приступање поступку доношења новог Устава.
Налог за хапшење разбија БиХ
Милорад Додик је у праву када каже да БиХ улази у фазу која личи на период распада бивше Југославије. Атмосфера која је већ неколико месеци у БиХ напета сада достиже усијање и у наредном периоду може се очекивати свашта, сматра Козомара.
„БиХ тешко да може да се мирно распадне, али је на ивици распада. Нема никакве дилеме да је нефункционална држава. У њој већ дуго нема ни заједничких пројеката, ни одлука, ни закона, ништа се не догађа што би било од интереса за БиХ. У том распаду, који је неминован, увек ће бити неких екстремиста који ће покушати да запале ситуацију“, оцењује Козомара.
Наш саговорник наводи пример да су се код Кључа појавили наоружани људи обучени у униформе Армије БиХ који желе да наводно штите Бошњаке од наводног „четничког напада“. Такође, сарајевски медији данима су брујали о томе како је акција ЕУФОР-а практично готова ствар - то се, међутим, није догодило.
„БиХ заиста улази у тешку фазу у којој ће морати да се доносе болне одлуке, пре свега у Сарајеву, жели ли се сачувати држава, целовита и мирна. Не буде ли у Сарајеву разумевања за такву БиХ распад је неминован“, каже он.
Зашто се Сарајеву жури да ухапси Додика
Сарајеву се са хапшењем тројице српских лидера жури због, како Козомара каже, тектонских промена у свету, јер више не постоји једна сила која одлучује о свему. Бошњачка политичка елита свесна је да је ЕУ једини ослонац који имају у овом тренутку. Још само из Брисела у Сарајево стижу поруке охрабрења Бошњацима да се и даље боре за остварење својих ратних циљева.
„Зато им се жури, знају да је крај свих тих центара моћи који су их подржавали више од тридесет година, који су им дували ветар у леђа и давали наду да ће владати целом Босном и да је све у БиХ њихово јер су већински народ“, наводи Козомара.
Свакоме у Српској су јасне намере политичког Сарајева – да створи унитарну БиХ без ентитета, онако како се бошњачка политичка елита залагала и пре грађанског рата.
„Оно што је очигледно јесте да би после привођења, саслушања и одређивања притвора тројици челних људи Републике Српске, следећа фаза била одузимање имовине Републици Српској и уништење Републике Српске као једног дела БиХ“, истиче Козомара.
С друге стране, оно што је у рођенданској честитци Милораду Додику између осталог написао руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, да је председник Српске на праведном путу, мисли огромна већина грађана Српске, јер она мора себи омогућити да се слободно развија без притиска сарајевске чаршије и спроводи одлуке које су у интересу свих њених грађана. Такође је охрабрујућа и најава министра унутрашњих послова Републике Српске Синише Карана да ће МУП пружити заштиту тројици политичких лидера, додаје Козомара.
„Чињеница је да је овим налогом њима сужен простор за кретање и да би одласком у ФБиХ били аутоматски ухапшени јер је тужилац који води поступак против њих, Аљоша Чампара познати бошњачких екстремиста, један од најгорих јастребова бошњачке политике, а сада је постао и тужилац“, наглашава он.
Одмеравање снага: Сарајево и странци против Српске
Према речима декана бањалучког Факултета безбедности др Предрага Ћеранића, ради се о одмеравању снага између политичког Сарајева и међународног фактора у виду канцеларије високог представника, са једне, и институција Републике Српске, са друге стране.
„Тако тумачим и налог за привођење које су достављене судској полицији и СИПА и одговор институција Републике Српске који следи данас и сутра кроз ове две скупштинске седнице“, наводи Ћеранић.
Тужилаштво БиХ издало је налог за привођење функционера Српске зато што се они нису одазвали на два позива за саслушање и сада је на судској полицији да изврши налог. Међутим, пошто се ради о председнику републике, председнику владе и председнику скупштине поставља се питање како ће се ствари одвијати и да ли они заиста могу бити ухапшени, додаје Ћеранић.
„Моја процена је да се то не може догодити и да ће СИПА, када добије званичан налог од тужилаштва, покушати да приђу палати, њима ће се испречити полиција РС и СИПА ће констатовати да нема капацитета и да сваки покушај може донети жртве, проблеме и све то у ономе „нема капацитета“ може да формулише“, сматра он.
Први тест привођења биће када неко од функционера Српске буде прелазио границу БиХ јер и гранична полиција може да добије налог да приведе Додика, Вишковића или Стевандића, било на аеродрому, било на граничном прелазу. Али опет, ту је Полиција Републике Српска која ће, како Ћеранић каже, штити функционере Српске, тако да ће и гранична полиција констатовати да нема капацитета за хапшење.
С обзиром да се ради о политичком процесу, Ћеранић верује да ће се све решавати политичким средствима и то вероватно на вишем нивоу од институција БиХ и Републике Српске, највероватније на нивоу међународне заједнице, међу државама које су гаранти Дејтонског споразума.
Ћеранић подсећа да је у недавној посети Сарајеву, генерални секретар НАТО Марк Руте поручио да Алијанса неће дозволити сукобе у БиХ – политичко Сарајево тумачи да се он то поручује Републици Српској, али то је порука за све, наглашава Ћеранић.
Излаз из кризе наш саговорник види у дијалогу између институција Републике Српске и БиХ.
Погледајте и:
