БРИКС је нова нада и за Србију: Крај ере западне хегемоније
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Пратите нас
Светски и домаћи стручњаци окупили су се у Београду на међународној медијској школи „Балкан и БРИКС+“ да размене искуства и знања, а у циљу бољег разумевања новинарства и новинарских техника које се примењују широм света. Такође су се састали да говоре о важности промене медијске хегемоније коју је до скоро Запад на челу са САД силом одржавао.
Организација „Рагуза“ уз подршку Фонда „Горчаков“ организовала је ову тродневн медијску школу на којој ће еминентни предавачи из Бразила, Русије, Индије, Кине и Србије држати вежбе и предавања о томе како из медијске перспективе посматрати БРИКС и како најбоље и најефективније извештавати о савезу земаља са више од 3 милијарде становника.
На свечаном отварању у Руском дому учеснике из 12 земаља поздравили су чувени политиколог из Руске Федерације Јекетарина Ентина, затим саветник за међународне односе председника ММФ-а БРИКС-а Енрике Домингез, Анастасија Котова испред фонда Горчаков, Владан Грбовић, оснивач и председник организације Рагуза, као и новинар РТ Балкана Тиосав Пурић.
Отварање међународне медијске школе ,,Балкан и БРИКС" одржано је у Руском дому у Београду.
© Sputnik / Милица Тркља / Међународна медијска школа ,,Балкан и БРИКС"
БРИКС као међународни светионик
Представник Бразила, магистар економије Петербуршког државног универзитета и заменик председника организације Међународни муниципални БРИКС форума из Русије Енрике Домингез поделио је прво своје утиске о Србији коју је, како каже, дуго већ желео да посети. Говорио је и о важности коју БРИКС има из перспективе Бразила.
БРИКС је донео једну нову светлост у геополитичке међународне односе. Ево и сада се налазимо у Србији која притом није чланица БРИКС-а јер БРИКС не даје само наду оним земљама које су званичне чланице или партнери, већ такође и свим оним земљама које се не сматрају традиционално Западним. Ипак, ми још чекамо формалну апликацију за чланство у БРИКС из Србије и надамо се да ће се то што пре реализовати. Били бисмо врло задовољни уколико би и ваша земља постала део БРИКС-а јер видимо да Србија има заиста јаке антиимперијалистичке и антинеоколонијалне ставове и аспирације. Ми заиста поштујемо отпор српског народа према констатној агресији и притисцима који стижу са Запада, рекао је Домингез.
Домингез је рекао да БРИКС са нестрпљењем очекује захтев Србије за чланство у овој организацији.
© Sputnik / Григорий Сысоев
/ За Бразилце је БРИКС од почетка представљао наду, рекао је Домингез, јер кроз њега настоје да изграде нове могућности за своју земљу. Такође се нада да ће то исто урадити и све оне земље којима је исте те могућности Запад све до сада ускраћиво.
Србија и нови Несврстани
Професорка високе школе економије из Москве, стручњак за Балкан и одличан познавалац српско-руских односа Јекетарина Ентина рекла је да ће у наредним данима бити доста речи о интересима Русије и њеном односу према БРИКС, али да на почетку треба истаћи зашто су организатори одлучили да баш у Србији отворе прву медијску школу ове врсте у свету.
Зашто смо изабрали да причамо баш о БРИКС-у и баш у Србији? Одгоговр лежи у српској историји, поготово историји двадесетог века када је Србија, кроз тадашњу Југославију, била иницијатор покрета Несврстаних. Србија има велико искуство на овом пољу, гаји многа историјска пријатељства са овим земљама, а и дан данас одржава добре односе не само са Русијом, већ и Кином и Индијом, али и афричким земљама, рекла је Ентина.
Ентина је нагласила да је Србија, због своје богате историје, изабрана за домаћина оваквог скупа.
© Фото : Милица Тркља / Међународна медијска школа ,,Балкан и БРИКС"
Она је објаснила да упркос стандардном новинарском приступу, начином писања и уређивања који се користи у САД и Европи, а са којим смо и у Србији и у Русији одлично упознати, ми не знамо ове исте приступе и технике у земљама БРИКС-а. Те земље представљају већину светског становништва и Ентина сматра да би било занимљиво за почетак знати како колеге раде у другим земљама, како обрађују исте теме, где налазе изворе, како обрађују различите материјале.
Наративна хегемонија Запада
Новинар РТ Балкана Тиосав Пурић нагласио је да је овакав пројекат од изузетног значаја, нарочито имајући у виду историјски контекст Србије и српског народа који су деведесетих година били авангарда малтене свих процеса који се тек данас у својој пуноћи остварују у остатку света.
Ми смо деведесетих година на својој кожи непосредно осетили шта значи и колики је домет медијске пропаганде и њене инструментализације у империјалистичке и неоколонистичке сврхе. Имајући то у виду, од великог је значаја организовање оваквих пројеката који ће нам у већој или мањој мери отворити простор да се изборимо са оним што неки теоретичари зову наративном хегемонијом Запада, рекао је Пурић.
Због свега кроз шта су деведесетих прошли, укључујући и НАТО бомбардовање 1999. године, Србија и српски народ представљају авангарду за све процесе који се тек данас у својој пуноћи остварују у остатку света, рекао је Пурић.
© Sputnik / Григорий Сысоев
/ Имајући у виду актуелне сукобе у свету, сукоб између Русије и НАТО у Украјини, али и сукобе на Блиском истоку, Пурић каже да је јасно да Запад не само да није спреман да одступи од оних позиција на којима је био деведесетих, када је на случају Србије оштрио зубе, већ је спреман да иде и корак даље.
Од велике је важности за Србију и српски народ који су проливали крв за свет који се сада рађа да кроз овакве формате почнемо да се ослобађамо од тих наратива који до данас истрајавају, који су врло видљиви и осетни чак и у нашој свакодневној политичкој реалности. Имајући у виду и санкције које је Запад ставио на руске медијске куће, али имајући такође у виду и врло агресивна настојања Запада у овом тренутку да се пригуше сви они гласови који говоре о ономе шта је реалност, сматрам да нам размена искуства са државама глобалне већине отвара могућност да не само преиспитамо наративну хегемонију Запада, него на трагу онога што се дешава у БРИКС-у размислимо и о евентуалној конфигурацији наших односа на Балкану, рекао је Пурић.
Балкански дијалог
Анастасија Котова, руководилац пројеката фонда за јавну дипломатију Александар Горчаков са седиштем у Москви причала је о сарадњи фонда Горчаков са земаљама Балкана и догађајима који се организују на годишњем нивоу, а који служе јачању односа између Русије и Србије. Највећи такав догађај је „Балкански дијалог“ који сваке године омогућава учесницима и стручњацима да разматрају и дискутују о актуелним светским питањима и проблемима.
Прошле године је „Балкански дијалог“ одржан у Београду и био је посвећен наслеђу из двадесетог века руских емиграната у Београду, а ове године „Дијалог“ ће се одржати у Републици Српској, односно у Требињу, где ће тема бити Дејтонски споразум и међународно право.
Међународна медијска школа ,,Балкан и БРИКС" трајаће од 14. до 16. марта и прва је те врсте у свету.
© Sputnik / Милица Тркља / Међународна медијска школа ,,Балкан и БРИКС"
Тродневни програм
Од 14. до 16. марта 2025. године у Београду ће се одржати ова образовна платформа за новинаре, блогере и све заинтересоване. Програм ће обухватати предавања, семинаре и радионице усмерене на јачање међународне сарадње и унапређење политичког новинарства. Планиране теме медијске школе обухватају геополитику БРИКС+, економске и правне механизме, енергетику БРИКС-а, културну и научну размену, медијско и истраживачко новинарство, креативне индустрије и перспективу ширења блока будућности.
Погледајте и:
