https://sputnikportal.rs/20250315/1183593577.html
Лавиринт као део аутобиографије о нама
Лавиринт као део аутобиографије о нама
Sputnik Србија
15.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-15T10:00+0100
2025-03-15T10:00+0100
2025-03-15T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/0f/1183593456_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_bfff8babda168c721fe80b324fa19bce.jpg.webp
Лавиринт као део аутобиографије о нама
Sputnik Србија
У најновијој емисији откривамо зашто је лавиринт мотив на новим сликама Драгана Стојкова, али и какав је свет у коме заћути преко шест стотина Страдиваријевих виолина.
Шта је инспирисало Милоша Латиновића да напише драму „Галеријеве утваре“, посвећену римском императору који је остао у сенци свог претходника Диоклецијана, али и свог наследника Константина, а који је две године пре чувеног Миланског едикта из 313. године зауставио прогон хришћана? По чему је Галерије остао уписан у историју и зашто је његова животна прича „холивудска“, за „Орбиту културе“ открива аутор драме.
Изложба „Пучинијеве хероине на сцени Народног позоришта“ од 13. марта може се погледати у Музеју Народног позоришта у Београду. О поставци посвећеној 100. годишњици смрти великог композитора разговарамо с аутором изложбе Драганом Стевовићем.
Шта се све нашло на изложби названој „Аутобиографија у боји“, чији је аутор сликар за кога је инострана критика давно констатовала да је један од оних који „дува у светлост ствари, да би се створила светлост“, зашто је и ова сликарска прича аутобиографија о нама, како каже академик Душан Ковачевић у каталогу, шта нам саопштавају нови радови и на шта нас упозоравају својим лавиринтима, круговима и белуцима – питамо једног од најзначајнијих српских сликара Драгана Стојкова.
Чиме је био мотивисан да после 18 година које су, како каже, појели романи, објави збирку прича „Друга виолина и друге приче“, чијих се 14 повести понашају једнако и као приче и као партитуре, колико је дугогодишње искуство музичког критичара траћило настанак овакве књиге омажа музичарима и њиховим немирима и кризама, успесима и страховима од неуспеха, невиностима и демонизмима – питамо једног од најнаграђиванијих савремених српских писаца Александра Гаталицу, који је управо за ово дело овенчан наградом „Др Шпиро Матијевић“.
У најновијој емисији откривамо зашто је лавиринт мотив на новим сликама Драгана Стојкова, али и какав је свет у коме заћути преко шест стотина Страдиваријевих виолина.Шта је инспирисало Милоша Латиновића да напише драму „Галеријеве утваре“, посвећену римском императору који је остао у сенци свог претходника Диоклецијана, али и свог наследника Константина, а који је две године пре чувеног Миланског едикта из 313. године зауставио прогон хришћана? По чему је Галерије остао уписан у историју и зашто је његова животна прича „холивудска“, за „Орбиту културе“ открива аутор драме.Изложба „Пучинијеве хероине на сцени Народног позоришта“ од 13. марта може се погледати у Музеју Народног позоришта у Београду. О поставци посвећеној 100. годишњици смрти великог композитора разговарамо с аутором изложбе Драганом Стевовићем.Шта се све нашло на изложби названој „Аутобиографија у боји“, чији је аутор сликар за кога је инострана критика давно констатовала да је један од оних који „дува у светлост ствари, да би се створила светлост“, зашто је и ова сликарска прича аутобиографија о нама, како каже академик Душан Ковачевић у каталогу, шта нам саопштавају нови радови и на шта нас упозоравају својим лавиринтима, круговима и белуцима – питамо једног од најзначајнијих српских сликара Драгана Стојкова.Чиме је био мотивисан да после 18 година које су, како каже, појели романи, објави збирку прича „Друга виолина и друге приче“, чијих се 14 повести понашају једнако и као приче и као партитуре, колико је дугогодишње искуство музичког критичара траћило настанак овакве књиге омажа музичарима и њиховим немирима и кризама, успесима и страховима од неуспеха, невиностима и демонизмима – питамо једног од најнаграђиванијих савремених српских писаца Александра Гаталицу, који је управо за ово дело овенчан наградом „Др Шпиро Матијевић“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У најновијој емисији откривамо зашто је лавиринт мотив на новим сликама Драгана Стојкова, али и какав је свет у коме заћути преко шест стотина Страдиваријевих виолина.
Шта је инспирисало Милоша Латиновића да напише драму „Галеријеве утваре“, посвећену римском императору који је остао у сенци свог претходника Диоклецијана, али и свог наследника Константина, а који је две године пре чувеног Миланског едикта из 313. године зауставио прогон хришћана? По чему је Галерије остао уписан у историју и зашто је његова животна прича „холивудска“, за „Орбиту културе“ открива аутор драме.
Изложба „Пучинијеве хероине на сцени Народног позоришта“ од 13. марта може се погледати у Музеју Народног позоришта у Београду. О поставци посвећеној 100. годишњици смрти великог композитора разговарамо с аутором изложбе Драганом Стевовићем.
Шта се све нашло на изложби названој „Аутобиографија у боји“, чији је аутор сликар за кога је инострана критика давно констатовала да је један од оних који „дува у светлост ствари, да би се створила светлост“, зашто је и ова сликарска прича аутобиографија о нама, како каже академик Душан Ковачевић у каталогу, шта нам саопштавају нови радови и на шта нас упозоравају својим лавиринтима, круговима и белуцима – питамо једног од најзначајнијих српских сликара Драгана Стојкова.
Чиме је био мотивисан да после 18 година које су, како каже, појели романи, објави збирку прича „Друга виолина и друге приче“, чијих се 14 повести понашају једнако и као приче и као партитуре, колико је дугогодишње искуство музичког критичара траћило настанак овакве књиге омажа музичарима и њиховим немирима и кризама, успесима и страховима од неуспеха, невиностима и демонизмима – питамо једног од најнаграђиванијих савремених српских писаца Александра Гаталицу, који је управо за ово дело овенчан наградом „Др Шпиро Матијевић“.
