Норуз се као Нова година не слави само у Ирану, већ и у Авганистану, Азербејџану, Ираку, Казахстану, Киргистану, Таџикистану, Туркменистану, Узбекистану и неким другим земљама. У многима од њих је Норуз званичан, државни празник.
Пролеће, као симбол буђења и рађања, узимано је за почетак нове године код многих старих народа, укључујући и Старе Словене. Па, тако и иранска Нова година означава први дан пролећа и почетак године према персијском календару.
Норуз је један од најстаријих празника на свету, са преко 3.000 година дугом историјом
Према персијској митологији, краљ Јамсхид, након победе над злим духом, започео је прославу Норуза као знак новог почетка и повратка сунца.
Иако се традиције и обичаји који прате прославу иранске Нове године разликују од земље до земље, постоје и многе заједничке карактеристике. У већини региона припреме почињу и неколико недеља пре самог датума празника. Изводе се ритуални плесови који укључују прескакање ватре и потока.
У Ирану се ови плесови одржавају последње среде пре Норуза, док се у Азербејџану ова пракса изводи током четири среде које претходе самом празнику.
У многим местима домаћинства пуне своје залихе воде последње среде у години, а у Киргистану све посуде у кући треба да се напуне на вече Норуза, у нади да ће то донети обиље у новој години и задржати далеко несрећу.
Традиционално, на сам дан иранске Нове године приређују се гозбе, посећују чланови породице и пријатељи и размењују поклони. Деца често добијају мале играчке и играју се шарено офарбаним јајима.
Породице или заједница деле симболичан оброк, који се најчешће састоји од куваног пиринча и поврћа, у комбинацији са многим локалним састојцима.
У Ирану прослава Нове године, односно, Норуза траје тринаест дана. Тринаестог дана, у оквиру церемоније Сиздебедар, Иранци одлазе у природу на пикник.
