Разговор Путина и Трампа: О чему су председници преко „црвене линије“ причали три сата
© Sputnik / Михаил Климентьев
/ Пратите нас
Теме о којима су говорили Путин и Трамп заслужују велику пажњу јер су то ствари због којих би могао да избије трећи светски рат, а то не желе ни Путин ни Трамп. Индикативно је што се тразговор уопште десио, а на другом место што је толико дуго трајао, сматра дугогодишњи новинар РТ из Америке и аналитичар Небојша Малић.
Он истиче да дужина разговора и обухваћене теме говоре о томе да се радило о истинској размени мишљења између двојице председника, а не трговини флоскулама. Након четири године непостојања комуникације између ове две суперсиле, разговор Путина и Трампа представља велики дипломатски помак.
Путин је позитивно реаговао на америчку иницијативу да обе стране у сукобу прекину ударе на енергетску инфраструктуру на 30 дана, али је и указао на неопходност обуставе принудне мобилизације у Украјини.
Тема разговора била је и потпуна обустава стране војне помоћи Кијеву и обустава размене обавештајних података које Украјина добија од Америке и Европе.
Чини ми се да је то немогућа мисија, али ако Запад успе да испуни тај предуслов то ће показати да су заиста спремни на неку врсту преговора. Међутим, то ће бити јако тежак задатак за њих јер до сада нису били спремни за тако нешто. Можда је баш зато тај захтев и постављен. Запад је својим понашањем у протеклих десет година и више показао да није способан за договор и не чуди ме што Русија сада од њих тражи нешто што је не само незгодно него би доказало да се заиста јесу променили, каже Малић за Спутњик.
У саопштењу Кремља се наводи да су ,,Председник Трамп и председник Путин говорили о неопходности мира и прекида ватре у Украјини. Обојица су се сложила да тај сукоб мора да се оконча трајним миром".
© Sputnik / Sergey Guneev
/ Он објашњава да се Трамп понаша као владар једне светске империје и у име Зеленског обећава, склапа договоре и преговара, али и да је то из његове перспективе сасвим легитимно. Са друге стране, нејасно је како ће Зеленски реаговати на руско-амерички договор о прекиду насилне мобилизације.
Суштина је да он мора да извршава америчка наређења докле год га Американци плаћају, а један од предуслова за мировне преговоре је да престану да га плаћају. То је нека веста кафкијанске замке за Трампа јер ако он прекине финансирање Зеленског и Украјинаца, онда не може више на основу било чега да им наређује. Ако успе да изведе и једно и друго и ако Зеленски укине ту мобилизацију и истовремено Запад престане да га финансира, онда ће то заиста бити сигнал да се нешто значајно десило.
Колико пара, толико музике
Све друго би, сматра он, било понављање преваре, односно споразума из Минска којим се куповало време за наоружавање Украјинаца. Наш саговорник сматра да је овај разговор између двојице председника дефинитивно корак у правом смеру и додаје да се нада да ће се Путин и Трамп ускоро срести и уживо, на неутралном терену. Такав састанак значио би можда почетак једне нове фазе у светској геополитици и било би сјајно када би се десити баш код нас у Србији.
Било би добро да се састану у четири ока и да потпишу мир између Америке и Русије, јер ово шта се дешавало поготово у Украјини, а пре тога у Сирији и у протеклих петнаест година је заправо прокси рат између вашингтонског естаблишмента, те глобалистичке америчке империје и Русије. Кад и ако се тај рат заврши, наступиће нова фаза у светским односима, закључује Малић.
Путин и Трамп су размотрили ,,широк спектар праваца" у којима се може поново успоставити сарадња између њихових земаља.Говорили су о сарадњи у сфери економије и енергетике.
© Sputnik / Сергей Гунеев
/ ЕУ као кочничар напретка
Душан Пророковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, каже да, упркос чињенци да је разговор одржан и да је прошао добро, то ништа конкретно не доноси, бар не за сад. Главни услов за прекид ватре је потпуна обустава стране војне помоћи Кијеву и размена обавештајних података.
То сада не зависи ни од Путина ни од Трампа, то сада зависи од европских држава, пре свега од Велике Британије, Француске и Немачке. Русија је по први пут овако декларативно навела шта је предуслов за мировне преговоре. Чини се из претходних најава да су Сједињене Државе спремне на то да пристану, али каво ће стање бити сада са овим европским земљама које најављују и наставак финансирања и наставак помагања, чак и слање пешадије у Украјину, то ћемо видети, рекао је Пророковић за Спутњик.
Он сматра да је доста тога још непредвидиво и да из тог разлога нема изричитих формулација у саопштењима са обе стране. Нема конкретних датума за почетак преговора, о чему ће се преговарати, када би могао да уследи општи прекид ватре и томе слично.
Говорећи о утиску који је председник Русије оставио на њега, Трамп је изјавио: ,,Путин је био веома чврст, веома снажан, што и јесте". Из Вашингтона су оценили да је разговор прошао веома добро.
© Sputnik / Владимир Федоренко
/ Пророковић каже да је овај разоговр пре свега послужио за слање позитивних порука из Москве и Вашингтона, односно подвлачења тога да обе стране желе мир и да ће у том контексту бити предузети наредни кораци.
Назначили су да желе трајно мировно решење, а не некаква привремена примирја и то су све позитивне поруке. Ово ипак није завршено без ичега и видећемо како ће даље тећи примена тога у пракси. Ово је уједно и порука европским земљама, али што се тиче САД и Русије, свакако је добар сигнал.
Нови Зеленски
Даље понашање Зеленског много ће зависити од западне помоћи и одакле ће она стизати, а Пророковић каже да ће, нажалост, њен правац долазити из Британије и Немачке. Из овог разлога, наш саговорник сматра да ће насилна мобилизација бити настављена.
Ово свакако јесте једна врста огромног притиска на Кијев. Можда не толико на Зеленског, колико на неке друге политичаре који могу бити замена за Зеленског, а чији ће рејтинг временом расти.
Зеленски мора да извршава америчка наређења докле год га Американци плаћају, а један од предуслова за мировне преговоре је да престану да га плаћају, рекао је Малић.
© Sputnik / Стрингер
/ Нафтна индустрија Србије
Путин и Трамп су разматрали и идеје о сарадњи у сфери економије и енергетике, рекавши да постоји „широк спектар праваца“ у којима се поново може успоставити сарадња између њихове две земље.
Пророковић подсећа да кономска сарадња између САД и Русије делимично тече, односно да нису прекинути сви економски токови између њих. Ту се показало да су Американци претходних година много прагматичније поступали него европске земље.
Постоје разне теме на које могу разговарати бизнисмени са обе стране, мени је посебно занимљиво питање енергетике и због овог нашег гасовода, али и због Нафтне индустрије Србије. Важно нам је јако што се то питање покренуло на тако високом нивоу јер значи да се и ове ствари које се директно тичу Србије и наше енергетске безнеднсти могу лакше и ефикасније решити.
„Русија има ресурсе, они су потребни Сједињеним Америчким Државама. Међу њима су ретки метали“, нагласио је Трамп након разовора са Путином.
© Sputnik / Алексей Куденко
Интересантно је видети шта ће бити са Северним током, додаје Пророковић, будући да би ово могла бити једна врста заједничког америчко-руског притиска на Европску унију да се обнови Северни ток.
Украјина није била једина тема на дневном реду, разговарало се и о Блиском истоку и стратешкој стабилности. Усаглашно је саопштење везано за Иран и Пророковић претпоставља да је Трампу у интересу да Иран не представља више крупну претњу по безбедност Израела, бар за време његовог мандата. Разговор се, наравно, дотакао и питања ограничења нуклеарног потенцијала. Пророковић закључује да је након четири године прекида односа и непостојања искрених комуникација овај разоговр заправо велики дипломатски напредак.
Погледајте и:
