Светски лом и преко Босне: Хоће ли Сарајево и Запад схватити историјску Додикову понуду
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Руководство Републике Српске спремно је на компромисе, па и на то да повуче неке од недавно усвојених закона. Међутим, услов Српске је да се Кристијан Шмит врати одакле је дошао, као и да БиХ напусте странци који седе у Уставном суду БиХ. Проблем је и у томе што бошњачки политичари не желе разговоре, већ желе Додика са лисицама на рукама.
Овако Анђелко Козомара, политички аналитичар из Бањалуке, коментарише најновију изјаву председника Републике Српске Милорада Додика да је једино решење за БиХ или нови договор или - разлаз.
Према Додиковим речима, БиХ је немогућа држава у перманентној кризи, јер Бошњаци желе унитарну БиХ, Срби сматрају да им је одузета аутономија, а Хрвати да су развлашћени унутар ентитета Федерација БиХ, док је тзв. међународна заједница исфрустрирана неуспехом.
Ако је договор једино решење, а то понављају, не само Додик и српски политичари, већ и страни државници, поставља се питање какав тај договор треба да буде? Је ли то нови Дејтон, или се ради о поштовању споразума потписаног 1995? Шта је прихватљиво за све стране, као и постоји ли воља великих играча за договор два ентитета и три конститутивна народа?
Бошњаци не желе разговоре
Козомара подсећа да су политичари из Републике Српске у више наврата позивали бошњачку политичку елиту на разговоре. Чак су организовали сусрете на којима се нико од бошњачких или „грађанских“ политичара није појављивао.
Онда када би се појавили и наоко постигли неки споразум, неколико дана касније би га одбацили (под притиском западних амбасада или не, свеједно је), као што је био случај са договором у Лакташима. А када би представници Срба дошли на састанак у Федерацију БиХ, доживели би да их бошњачки политичари псују, као што је Додик доживео на састанку у Коњицу.
Да су разговори једини пут решења босанскохерцеговачке кризе говорили су и страни државници, попут турског председника Реџепа Тајипа Ердогана или генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа, који је недавно и посетио Сарајево. Међутим, бошњачка политичка елита одбацује сваку могућност разговора са Додиком и то је, каже наш саговорник, основни разлог проблема.
„Бошњаци хоће да се Додику, Вишковићу и Стевандићу ставе лисице на руке, да се исмејавају са тим, да уживају у томе и избегавају сваку врсту договора. А предлог који је дошао од Додика о „Дејтону 2“, мислим да је он неповољан за Републику Српску, јер би распакивање садашњег Дејтонског споразума било опасно и Република Српска тиме сигурно не би добила оно што је добила 1995. Дејтоном 1“, сматра Козомара.
Какав би компромис био најбољи
Према Козомарином мишљењу, најбоља варијанта била би да се Републици Српској врате неке надлежности како би Српска могла да функционише у основним политичким, a пре свега привредним делатностима, јер Бошњаци сваки привредни пројекат блокирају пошто сматрају да без сагласности Сарајева чак ни привредна активност не може да се одвија.
„Неке надлежности треба да се врате и то је оно што Бошњаци сигурно неће урадити без притиска великих сила. А за њих је ЕУ једина велика сила која може да их врати за преговарачки сто и они у Бриселу виде своје спасиоце. Знамо, гледајући геополитичку ситуацију у свету да Брисел у тим расподелама, поделама, све више губи и они виде Западни Балкан као сјајан полигон за враћање своје моћи и статуса у геополитичким превирањима у свету“, објашњава наш саговорник.
Искрен став свих политичара у Републици Српској је спремност на компромис, додаје Козомара – према његовим речима, чак су спремни да повуку недавно усвојен закон о граничној полицији.
„Политичко руководство Републике Српске спремно је да врати неке законе, односно да их укине, али подразумева се да неке од одузетих надлежности морају да се врате, а прво и основно што се већ годинама тражи је да се укине Кристијан Шмит, да се врати одакле је дошао и да ужива у пензији, као и да се из Уставног суда БиХ избаце стране судије и да њихова места попуне домаће судије у договору са друга два народа“, каже он.
Шта ће чинити велике силе
Велике силе сигурно су заинтересоване за догађања у БиХ – то интересовање никада нису ни губиле. За сада, из онога што се може видети, најзаитересованије за Босну је тројац Немачка-Велика Британија-Брисел и циљ им је јединствен – централизовати БиХ тако што ће Републици Српској бити одузета имовина.
Посао им кваре Русија и САД, које су тренутно заокупљене цртањем нове мапе интрересних сфера у свету. Уочекивању резултата преговора две суперсиле, тројац је морао да „повуче ручну“ и ослаби притиске на Бањалуку. Ипак, не мирују, па је под њиховим утицајем, сигуран је Козомара, за Милорадом Додиком расписана потерница свега дан пре него што је требало да отпутује у Москву на састанак са Владимиром Путином.
Са друге стране, Вашингтон још ни не помишља да именује новог амбасадора у Сарајеву, с обзиром да је старом истекао мандат, а кандидат за његовог наследника није прошао тест у Трамповој администрацији.
„У Републици Српској готово сви мисле да Русија неће издати Србе у овом тешком тренутку, да ће стати иза Републике Српске. А и Доналд Трамп, који је имао велику подршку Срба у изборној кампањи, могао би бити блажи у односима према Србима и Републици Српској, него што је била Бајденова администрација“, закључује Козомара.
Погледајте и:
