https://sputnikportal.rs/20250322/krst-sa-kosova-strasna-istina-o-zverstvima-nad-srbima-koja-nam-je-do-sada--izmicala--1183824110.html
Крст са Косова: Страшна истина о зверствима над Србима која нам је до сада измицала
Крст са Косова: Страшна истина о зверствима над Србима која нам је до сада измицала
Sputnik Србија
Музеј жртава геноцида успео је оно што није успео ни један уџбеник, да заинтересује најмађе за историју Другог светског рата - филмом. "Крст са Косова"... 22.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-22T09:01+0100
2025-03-22T09:01+0100
2025-03-22T09:01+0100
србија
србија
србија – друштво
музеј жртава геноцида
други светски рат
косово и метохија (ким)
признање независности косова
документарно-играни филм
школе
ивица видановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/14/1183824499_0:0:1059:597_1920x0_80_0_0_e3b59fb662c07bc774181b50f9a2c6be.jpg.webp
„Страдање српског, јеврејског и ромског народа, као нешто што је заправо обележило Други светски рат, увек је измицало. Ако се млади и интересују за историју овог рата, то су углавном битке, генерали, политичари. Од 2021. једном годишње снимамо кратки документарно – играни филм, пуштамо га у основним и средњим школама, а затим разговарамо са ђацима“, каже нам Бојан Арбутина, в.д. директора Музеја жртава геноцида.Он додаје да је „Крст са Косова“ посвећен страдању Срба на простору Косова и Метохије током Другог светског рата, али се Музеј жртава геноцида потрудио да њиме обухвате шири контекст:„Испричали смо причу од краја 19. века, од формирања прве Призренске лиге 1878. па све до Мартовског погрома како би смо схватили суштину деловања албанског национализма на простору Косова и Метохије. Филм је настао на основу докторске дисертације нашег колеге др Ненада Антонијевића који је и докторирао на злочинима на Косову и Метохији током Другог светског рата“, објашњава Арбутина.Заборав скупо коштаПрве, 2021. године Музеј је снимио филм „Србија већа од страха“, о страдању деце у Крагујевцу у октобру 1941., следеће године снимљен је филм о заборављеној хероини, „Пето писмо Хилде Дајч“. Затим је најмлађој публици представљена прича о хрватско - немачкој офанзиви у лето 1942, када је више десетина хиљада Срба одведено у логоре НДХ, филм који носи наслов „Две Бранкове Козаре“.Сценариста сва четири остварења је Божидар Кнежевић, а филмове који трају нешто мање од пола сата, је режирао Ивица Видановић који за Спутњик каже да је задатак, с обзиром на услове, био тежак, али је пре свега био племенит.„Увек ме вуче да нешто учиним за себе и за своју земљу. Мислим да су филмови важни, јер чини се да много лако заборављамо прошлост и да нас тај заборав прошлости увек скупо кошта. То су били елементарни разлози зашто сам хтео да се бавим овим темама“, каже редитељ.Личне приче жртаваДодаје да су сценариста и он морали строго да се држе чињеница које им је Музеј доставио, пијетета према жртвама, али да је остало простора за уметничку слободу. Да би тему приближили деци, одлучили су се за личне приче жртава, за лични печат.„Све те жртве су заправо неки људи које, можда због бројева, због неке општости некако и заборавимо. Ми смо се баш трудили да у контри вратимо неке могуће појединце које смо, условно речено, измислили, у тој великој маси жртава, да они буду ти који причају своју тешку, емотивну причу. Чинило ми се да је то простор у коме би могли да се крећемо. Наравно, ни једног тренутка не угрожавајући истинитост теме о којој говоримо“, објашњава редитељ.Музеј ушао у школеОвим филмовима Музеј геноцида је заправо ушао у школе, сарадња са Министарством просвете договорена је са првим филмом 2021. године. Од тада стручњаци Музеја, углавном на позив професора историје, одлазе у школе, не само у Србији, већ и у Црној Гори и Републици Српској.„Формирамо педагошке музејске тимове који на специфичан начин припремају тему о којој ће говорити на предавањима која сматрамо допуном знања, јер смо врло свесни да наставни план и програм не оставља довољно простора и могућности да се деца у потпуности посвете тим темама. Користимо управо та предавања и едукативне радионице за допуну њиховог знања, а у склопу предавања пуштамо и филмове“, објашњава Арбутина.Буђење емпатије, па знањеОн додаје да после пројекције деца постављају питања која често нису везана искључиво за историју, тичу се људског, основног:Видановић додаје да су реакције деце и младих врло емотивне и врло бруне. Слично су реаговали на сва четири филма, на Бранкову Козару, причу ђака из Крагујевца, београдску Јеврејку Хилду Дајч.„Трагичност судбина, наша емпатија према тим људима и догађајима је нешто што нас чини људима. Тако реагују и одрасли, мајка дечака који игра у филму „Крст са Косова“ ми каже, јао, нама се стегло све у грлу, пустили смо сузу. Ево сад ћу и ја да заплачем од те реакције. То те изнова тера да, без обзира на све, правиш филмове, да желиш да барем изазовеш емоцију код људи, јер су емоције нешто што нас држи, како на овом свету, тако нас вероватно припремају и за други свет“.Видановић додаје да је заправо одушевљен реакцијама нове генерације, да њихови родитељи, баке и деке с правом кажу да се деца данас рађају са завршеном средњом школом:„То видимо и данас на улицама, постоји много паметне омладине која је неупоредиво паметнија од нас и не чуди ме да су њихова питања дубока и да погађају суштину. Чини ми се да њих површност више не занима. Можда имају спољна изражавања површности тиме што су стално на друштвеним мрежама, али заборављамо да је ниво информација са којима се сусрећу дневно можда већи и од наших искустава живота до њихових година“.Стоп злоупотреби историјеФилмови су били одличан потез и зато што музејски тим броји свега двадесет стручњака, ослањају се на неколико десетина стручних сарадника који су студенти историје, права, политичких наука. Ти млади људи Музеју доприносе својом енергијом и знатижељом.„Управо из тог разлога покушавамо да укључимо што већи број студената који се интересују за ове теме и са њима осмишљавамо различите пројекте који су доста комплексни, тичу се снимања филмова, организације изложби, предавања, чувања и заштите и прибављања грађе. Поред свега решавамо и инфраструктурне проблеме кој прате музеј, али студенти се јављају, долазе, истражују“, каже Арбутина и додаје да су све чешћи посетиоци Музеја и средњошколци који траже грађу за матурске радове.Сви филмови Музеја жртава геноцида доступни су на интернету. Важна сведочанства и проверене чињенице треба да допринесу и да млади препознају када се тематика страдања Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату злоупотребљава у политичке сврхе.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_fab8bb4f1232296cb27300e8c992af69.jpg.webp
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_fab8bb4f1232296cb27300e8c992af69.jpg.webp
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_fab8bb4f1232296cb27300e8c992af69.jpg.webp
србија, србија – друштво, музеј жртава геноцида, други светски рат, косово и метохија (ким), признање независности косова, документарно-играни филм, школе, ивица видановић, марица видановић, бојан арбутина
србија, србија – друштво, музеј жртава геноцида, други светски рат, косово и метохија (ким), признање независности косова, документарно-играни филм, школе, ивица видановић, марица видановић, бојан арбутина
Крст са Косова: Страшна истина о зверствима над Србима која нам је до сада измицала
Музеј жртава геноцида успео је оно што није успео ни један уџбеник, да заинтересује најмађе за историју Другог светског рата - филмом. "Крст са Косова", четврти филм у продукцији Музеја, историјско је сведочанство да су злочини у јужној српској покрајини деведесетих година само наставак планских зверстава која су се понављала током целог 20. века.
„Страдање српског, јеврејског и ромског народа, као нешто што је заправо обележило Други светски рат, увек је измицало. Ако се млади и интересују за историју овог рата, то су углавном битке, генерали, политичари. Од 2021. једном годишње снимамо кратки документарно – играни филм, пуштамо га у основним и средњим школама, а затим разговарамо са ђацима“, каже нам Бојан Арбутина, в.д. директора Музеја жртава геноцида.
Он додаје да је „
Крст са Косова“ посвећен страдању Срба на простору Косова и Метохије током Другог светског рата, али се
Музеј жртава геноцида потрудио да њиме обухвате шири контекст:
„Испричали смо причу од краја 19. века, од формирања прве Призренске лиге 1878. па све до Мартовског погрома како би смо схватили суштину деловања албанског национализма на простору Косова и Метохије. Филм је настао на основу докторске дисертације нашег колеге др Ненада Антонијевића који је и докторирао на злочинима на Косову и Метохији током Другог светског рата“, објашњава Арбутина.
Прве, 2021. године Музеј је снимио филм „
Србија већа од страха“, о страдању деце у Крагујевцу у октобру 1941., следеће године снимљен је филм о заборављеној хероини, „
Пето писмо Хилде Дајч“. Затим је најмлађој публици представљена прича о хрватско - немачкој офанзиви у лето 1942, када је више десетина хиљада Срба одведено у логоре НДХ, филм који носи наслов „
Две Бранкове Козаре“.
Сценариста сва четири остварења је Божидар Кнежевић, а филмове који трају нешто мање од пола сата, је режирао Ивица Видановић који за Спутњик каже да је задатак, с обзиром на услове, био тежак, али је пре свега био племенит.
„Увек ме вуче да нешто учиним за себе и за своју земљу. Мислим да су филмови важни, јер чини се да много лако заборављамо прошлост и да нас тај заборав прошлости увек скупо кошта. То су били елементарни разлози зашто сам хтео да се бавим овим темама“, каже редитељ.
Додаје да су сценариста и он морали строго да се држе чињеница које им је Музеј доставио, пијетета према жртвама, али да је остало простора за уметничку слободу. Да би тему приближили деци, одлучили су се за личне приче жртава, за лични печат.
„Све те жртве су заправо неки људи које, можда због бројева, због неке општости некако и заборавимо. Ми смо се баш трудили да у контри вратимо неке могуће појединце које смо, условно речено, измислили, у тој великој маси жртава, да они буду ти који причају своју тешку, емотивну причу. Чинило ми се да је то простор у коме би могли да се крећемо. Наравно, ни једног тренутка не угрожавајући истинитост теме о којој говоримо“, објашњава редитељ.
Овим филмовима Музеј геноцида је заправо ушао у школе, сарадња са Министарством просвете договорена је са првим филмом 2021. године. Од тада стручњаци Музеја, углавном на позив професора историје, одлазе у школе, не само у Србији, већ и у Црној Гори и Републици Српској.
„Формирамо педагошке музејске тимове који на специфичан начин припремају тему о којој ће говорити на предавањима која сматрамо допуном знања, јер смо врло свесни да наставни план и програм не оставља довољно простора и могућности да се деца у потпуности посвете тим темама. Користимо управо та предавања и едукативне радионице за допуну њиховог знања, а у склопу предавања пуштамо и филмове“, објашњава Арбутина.
Буђење емпатије, па знање
Он додаје да после пројекције деца постављају питања која често нису везана искључиво за историју, тичу се људског, основног:
„Питају како је неко могао да учини такав злочин? Како су се људи сналазили? Како су превазилазили те трауме? Ми смо врло задовољни, јер смо код деце пре свега пробудили емпатију. Кроз ту емпатију мислим да смо им пробудили и интересовање за поменуте теме“, каже Арбутина.
Видановић додаје да су реакције деце и младих врло емотивне и врло бруне. Слично су реаговали на сва четири филма, на Бранкову Козару, причу ђака из Крагујевца, београдску Јеврејку Хилду Дајч.
„Трагичност судбина, наша емпатија према тим људима и догађајима је нешто што нас чини људима. Тако реагују и одрасли, мајка дечака који игра у филму „Крст са Косова“ ми каже, јао, нама се стегло све у грлу, пустили смо сузу. Ево сад ћу и ја да заплачем од те реакције. То те изнова тера да, без обзира на све, правиш филмове, да желиш да барем изазовеш емоцију код људи, јер су емоције нешто што нас држи, како на овом свету, тако нас вероватно припремају и за други свет“.
Видановић додаје да је заправо одушевљен реакцијама нове генерације, да њихови родитељи, баке и деке с правом кажу да се деца данас рађају са завршеном средњом школом:
„То видимо и данас на улицама, постоји много паметне омладине која је неупоредиво паметнија од нас и не чуди ме да су њихова питања дубока и да погађају суштину. Чини ми се да њих површност више не занима. Можда имају спољна изражавања површности тиме што су стално на друштвеним мрежама, али заборављамо да је ниво информација са којима се сусрећу дневно можда већи и од наших искустава живота до њихових година“.
Стоп злоупотреби историје
Филмови су били одличан потез и зато што музејски тим броји свега двадесет стручњака, ослањају се на неколико десетина стручних сарадника који су студенти историје, права, политичких наука. Ти млади људи Музеју доприносе својом енергијом и знатижељом.
„Управо из тог разлога покушавамо да укључимо што већи број студената који се интересују за ове теме и са њима осмишљавамо различите пројекте који су доста комплексни, тичу се снимања филмова, организације изложби, предавања, чувања и заштите и прибављања грађе. Поред свега решавамо и инфраструктурне проблеме кој прате музеј, али студенти се јављају, долазе, истражују“, каже Арбутина и додаје да су све чешћи посетиоци Музеја и средњошколци који траже грађу за матурске радове.
Сви филмови Музеја жртава геноцида доступни су на интернету. Важна сведочанства и проверене чињенице треба да допринесу и да млади препознају када се тематика страдања Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату злоупотребљава у политичке сврхе.
