https://sputnikportal.rs/20250324/nemanja-maksimovic-diskretni-heroj-banja-koviljaca-srbija-austrija-gol-deset-godina-sport-fudbal-perina-rabona-1183927629.html
Дискретни херој из Бање Ковиљаче: Од Новог Зеланда до Маракане – десет година прошло као трен
Дискретни херој из Бање Ковиљаче: Од Новог Зеланда до Маракане – десет година прошло као трен
Sputnik Србија
Србија је упорношћу дискретног хероја Немање Максимовића „откључала“ чврсту аустријску браву. Да не беше Максе, скромног момка из Бање Ковиљаче тако упорног, и... 24.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-24T18:48+0100
2025-03-24T18:48+0100
2025-03-25T11:54+0100
спорт
спорт
фудбал
перина рабона
фудбалска репрезентација србије
немања максимовић
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/18/1183925932_0:0:1782:1003_1920x0_80_0_0_484f101610e68017c9a1c80a6016274a.jpg.webp
Аустријанци су били бољи у три од четири полувремена, а фудбал је још једном показао да не побеђује бољи, да је лопта округла, често и превртљива.Хвала Богу, овога пута није нас изиграла, нити нам је срећа окренула леђа.Напротив!Мислим да је већина нас који пратимо и волимо његово височанство Фудбал, навикла да МИ будемо ти који примају необјашњиве голове. Били су то сада Аустријанци и то у мечу за останак у елитном друштву Лиге нација.Та вечито незгодна и незахвална лопта ка голману, па још у оквир гола што се учи да се не ради још у петлићима, већ мора да иде на страну. Па на све то голману пређе испод ноге, одбије се од стативу...Нестварна и аматерска грешка коју је сурово казнио дискретни херој Србије Немања Максимовић. За, гле чуда, првенац у сениорском дресу Србије!И то први после десет година и финала Мундијалита на Новом Зеланду када је Србија покорила свет под командом Вељка Пауновића и Максе, који је „сувим листом“ у продужетку одувао Бразилце...По природи ненаметљиви момак из Бање Ковиљаче, изузетно васпитан чија је мајка учитељица и дан-данас највише воли да дође у своју Бању и тамо ужива с породицом и пријатељима, у чуду које име је подарила природа.Како ми је једном приликом у неформалном разговору Макса рекао:„Ми у Бањи имамо баш све. Имамо Дрину да се окупамо, имамо одмах ту и планину, наше Гучево, имамо нетакнуту природу, па просто једна лепота. Где још то има?“.И заиста, све је тако као што је рекао дискретни херој Србије. У више наврата сам уживао са породицом у чарима Бање Ковиљаче - у свежем ваздуху, сунцем окупаном хладној и брзој Дрини. Прво са мојом Јеленом и Срном, а касније и најмлађим чланом Аником Миловановић. Али да се вратимо на Максу, ипак је ова рабона посвећена њему.Невероватно, али истинито звучи податак да је десет година прошло као трен, баш као у чувеној песми Тонија Монтана.Те 2015. године на другом крају света на стадиону Харбур у Окланду, голобради Немања Максимовић дао се у бескрајни трк у 118. минуту и без пријема је спољним делом стопала послао лопту тамо где треба – у мрежу, иза леђа голману фаворизованих Бразилаца.Србија је првак света. Како је само лепо и нестварно звучало. И даље се најежим кад то напишем, па наглас прочитам.Били су то Орлићи, фудбалери узраста до 20 година од којих су неки данас чланови „А“ тима Србије.Изузетно је тежак тај прелазак из омладинског у сениорски фудбал, многи се „изгубе“, многе „поједе“ тај притисак, али наш дискретни херој Немања Максимовић није један од њих.Он је савршен пример како се упорност на крају увек исплати. Десет година је чекао и дочекао да понови оно што је урадио на другом крају света на Новом Зеланду.Онда за титулу првака света, сада за о(п)станак у елитној дивизији Лиге нација.Макса је пример како се бори за своју земљу. Момак без мрље ван терена, који неретко на њему обавља и „прљав посао“, јер тако мора, зна јако добро каква му је улога и нема искакања из исте.Ко је пратио меч, видео је да је Макса имао један кикс у првом полувремену који је скупо могао да кошта Србију. Тада је он петљао у свом шеснаестерцу у намери да нађе најбоље решење, да би у другом полувремену сурово казнио ривала на идентичан начин.Упорност се експресно исплатила!Е, то је дискретни херој из Бање Ковиљаче, који прича искључиво на терену и који је суво благо фудбалске Србије.Ех, да нам је више Немања Максимовића...
https://sputnikportal.rs/20250324/srbija-sport-fudbal-liga-nacija-zreb-sesiri-1183920707.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Петар Миловановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_01fef3db7fb44ced2554b6401b4096c8.jpg.webp
Петар Миловановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_01fef3db7fb44ced2554b6401b4096c8.jpg.webp
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/18/1183925932_181:0:1782:1201_1920x0_80_0_0_43539af5777403918cf74109bb0e0694.jpg.webpSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Петар Миловановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_01fef3db7fb44ced2554b6401b4096c8.jpg.webp
перина рабона, перина рабона немања максимовић, десет година је прошло као трен, немања максимовић, немања максимовић бања ковиљача, perina rabona, perina rabona nemanja maksimovic, deset godine je proslo kao tren, nemanja maksimovic, nemanja maksimovic banja koviljaca
перина рабона, перина рабона немања максимовић, десет година је прошло као трен, немања максимовић, немања максимовић бања ковиљача, perina rabona, perina rabona nemanja maksimovic, deset godine je proslo kao tren, nemanja maksimovic, nemanja maksimovic banja koviljaca
Дискретни херој из Бање Ковиљаче: Од Новог Зеланда до Маракане – десет година прошло као трен
18:48 24.03.2025 (Освежено: 11:54 25.03.2025) Србија је упорношћу дискретног хероја Немање Максимовића „откључала“ чврсту аустријску браву. Да не беше Максе, скромног момка из Бање Ковиљаче тако упорног, и да се не даде у онај трк у пресингу ка голману, ко зна како би се завршило на Маракани... Можемо само да нагађамо...
Аустријанци су били бољи у три од четири полувремена, а фудбал је још једном показао да не побеђује бољи, да је лопта округла, често и превртљива.
Хвала Богу, овога пута није нас изиграла, нити нам је срећа окренула леђа.
Мислим да је већина нас који пратимо и волимо његово височанство Фудбал, навикла да МИ будемо ти који примају необјашњиве голове. Били су то сада Аустријанци и то у мечу за останак у елитном друштву Лиге нација.
Та вечито незгодна и незахвална лопта ка голману, па још у оквир гола што се учи да се не ради још у петлићима, већ мора да иде на страну. Па на све то голману пређе испод ноге, одбије се од стативу...
Нестварна и аматерска грешка коју је сурово казнио дискретни херој Србије Немања Максимовић.
За, гле чуда, првенац у сениорском дресу Србије!
И то први после десет година и финала Мундијалита на Новом Зеланду када је Србија покорила свет под командом Вељка Пауновића и Максе, који је „сувим листом“ у продужетку одувао Бразилце...
По природи ненаметљиви момак из Бање Ковиљаче, изузетно васпитан чија је мајка учитељица и дан-данас највише воли да дође у своју Бању и тамо ужива с породицом и пријатељима, у чуду које име је подарила природа.
Како ми је једном приликом у неформалном разговору Макса рекао:
„Ми у Бањи имамо баш све. Имамо Дрину да се окупамо, имамо одмах ту и планину, наше Гучево, имамо нетакнуту природу, па просто једна лепота. Где још то има?“.
И заиста, све је тако као што је рекао дискретни херој Србије. У више наврата сам уживао са породицом у чарима Бање Ковиљаче - у свежем ваздуху, сунцем окупаном хладној и брзој Дрини. Прво са мојом Јеленом и Срном, а касније и најмлађим чланом Аником Миловановић.
Али да се вратимо на Максу, ипак је ова рабона посвећена њему.
Невероватно, али истинито звучи податак да је десет година прошло као трен, баш као у чувеној песми Тонија Монтана.
Те 2015. године на другом крају света на стадиону Харбур у Окланду, голобради Немања Максимовић дао се у бескрајни трк у 118. минуту и без пријема је спољним делом стопала послао лопту тамо где треба – у мрежу, иза леђа голману фаворизованих Бразилаца.
Србија је првак света. Како је само лепо и нестварно звучало. И даље се најежим кад то напишем, па наглас прочитам.
Били су то Орлићи, фудбалери узраста до 20 година од којих су неки данас чланови „А“ тима Србије.
Изузетно је тежак тај прелазак из омладинског у сениорски фудбал, многи се „изгубе“, многе „поједе“ тај притисак, али наш дискретни херој Немања Максимовић није један од њих.
Он је савршен пример како се упорност на крају увек исплати. Десет година је чекао и дочекао да понови оно што је урадио на другом крају света на Новом Зеланду.
Онда за титулу првака света, сада за о(п)станак у елитној дивизији Лиге нација.
Макса је пример како се бори за своју земљу. Момак без мрље ван терена, који неретко на њему обавља и „прљав посао“, јер тако мора, зна јако добро каква му је улога и нема искакања из исте.
Ко је пратио меч, видео је да је Макса имао један кикс у првом полувремену који је скупо могао да кошта Србију. Тада је он петљао у свом шеснаестерцу у намери да нађе најбоље решење, да би у другом полувремену сурово казнио ривала на идентичан начин.
Упорност се експресно исплатила!
Е, то је дискретни херој из Бање Ковиљаче, који прича искључиво на терену и који је суво благо фудбалске Србије.
Ех, да нам је више Немања Максимовића...